Министарство рударства и енергетике предлаже укидање забране изградње нуклеарних електрана у Србији

 Министарство рударства и енергетике Србије је отворило јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о енергетици, којим се предлаже укидање забране изградње нуклеарних електрана. Нова економија је данас пренела да се Нацртом прописују и нове енергетске делатности и начин рада тржишта струје, а и уводи се појам " 'енергетско сиромаштво', како би се држава у будућности борила са овим проблемом".

Нова економија је данас пренела да се Нацртом прописују и нове енергетске делатности и начин рада тржишта струје, а и уводи се појам “ ‘енергетско сиромаштво’, како би се држава у будућности борила са овим проблемом“.

Ако измене и допуне буду усвојене, даном ступања на снагу престаће да важи Закон о забрани изградње нуклеарних електрана у Савезној Републици Југославији.

Предложено је да се у Закон о енергетици дода цело једно поглавље које се односи на нуклеарну енергију.

У том поглављу би било наведено да се програм развоја мирнодопске примене нуклеарне енергије обавља у три фазе.

Прва је испитивање оправданости приступа развоју нуклеарне енергије, друга развој програма нуклеарне енергије и трећа спровођење пограма нуклеарне енергије.

Предлаже се и доношење Стратегије развоја производње и употребе топлотне енергије и Стратегије развоја и употребе водоника.

Енергетско сиромаштво би било дефинисано као „стање у којем домаћинство нема довољно могућности за приступ основним енергетским услугама, које би требало да обезбеде основни ниво и пристојан животни и здравствени стандард“.

Ови стандарди укључују и адекватно грејање, топлу воду, хлађење, осветљење и енергију за напајање кућних апарата што је узроковано комбинацијом фактора као што су: ценовна недоступност, недовољан расположиви приход, висока потрошња енергије, лоша енергетска ефикасност домова и социјални статус.

Критеријуме за енергетско сиромаштво би накнадно дефинисало Министарство у сарадњи са надлежним државним органима.

Нацрт предвиђа и да се у закон о енергетици дода поглавље којим се уводи сертификација инсталатера постројења која користе обновљиве изворе енергије.

„Инсталатери малих котлова и пећи на биомасу, топлотних пумпи, фотонапонских постројења, соларних термалних постројења и плитких геотермалних система су дужни да се обуче и сертификују за извођење радова на тим постројењима“, пише у нацрту.

Предлог је и да се у закон уведе термин „рано упозорење“ које подразумева пружање конкретних, озбиљних и поузданих информација које указују на могућност значајног погоршања ситуације у снабдевању електричном енергијом, до енергетске кризе.

У делу енергетских дозвола у нацрту се предлаже да енергетска дозвола није потребна за изградњу енергетских објеката који се граде у складу са законом којим се уређује јавно – приватно партнерство и концесије.

Енергетска дозвола није потребна за објекете који се граде у складу са законом којим се уређује коришћење обновљивих извора енергије, а којима се прописује стратешко партнерство за производњу електричне енергије за сопствене потребе, без обзира да ли се вишак електричне енергије предаје у систем.

Та дозвола није потребна за објекете за које се не издаје грађевинска дозвола укључујући и објекте за које се издаје одобрење за складиштење електричне енергије.

Такође, уколико се усвоје измене у закону ће писати да пројекте за изградњу објеката од значаја и посебног значаја за Републику Србију, који се односе на изградњу електроенергетских инфраструктурних објеката, укључујући и линијске енергетске објекте (електроенергетски вод, нафтовод, продуктовод и гасовод) и објекте у њиховој функцији, као и прикључке на те енергетске објекте, утврђује Влада у складу са законом којим се уређује планирање и изградња.

Овај члан је само донекле измењен, јер је раније у закону писало да Влада може посебним актом одредити изградњу енергетских објеката, укључујући и линијске енергетске објекте (електроенергетски вод, нафтовод, продуктовод и гасовод) и објекте у њиховој функцији, као и прикључке на те енергетске објекте, као пројекте од посебног значаја за Републику Србију, осим када пројекти обухватају заштићено подручје проглашено у складу са законом којим се уређује заштита природе.

Такође, у делу који се односи на ове пројекте се додаје реченица која каже да се за изградњу ових објеката (од значаја и посебног значаја), као и за стратешке енергетске пројекте и електроенергетске објекте за подручја на којима се планира изградња електроенергетских инфраструктурних објеката која захтевају посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите простора, доноси Просторни план подручја посебне намене за изградњу електроенергетских објеката у складу са законом којим се уређује планирање и изградња.

Просторни план се може израђивати истовремено са израдом идејног пројекта и доноси се по скраћеном поступку у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, пише у нацрту.

Предлаже се и додавање нових чланова који се односе на принципе функционисања тржишта електричне енергије, принципе функционисања организованог тржишта за дан-унапред и унутардневног тржишта електричне енергије, трговину на организованом тржишту за дан-унапред и унутардневном тржишту, тржиште унапред са терминском испоруком као и техничка ограничења за формирање понуда на организованом тржишту електричне енергије.

Такође, план је да се додају и нови чланови којима се додатно уређује прикључење објеката на дистрибутивни систем и прописује обавеза оператору дистрибутивног система да донесе и редовно ажурира Процедуру за прикључење и објави је на својој интернет страници, као и чланови који се односе на конвенционално и напредно бројило.

Нацрт предлаже да се у закон додају и чланови који обрађују питање сигурности снабдевања и стандард поузданости система.

Детаљне измене и допуне које се предлажу могу се видети у самом документу нацрта који је објављен на сајту министарства.

Јавна расправа се спроводи у периоду од 21. августа до 10. септембра 2024. године, достављањем примедби, сугестија и коментара електронским путем на порталу еКонсултације или електронским путем на енергетика@мре.гов.рс.

Примедбе, сугестије и коментаре на текст Нацрта закона грађани и стручна јавност могу дати и на јавним догађајима који ће се одржати:у Београду, 2. септембра у Привредној комори Србије, у периоду од 10 до 12.30 часова, у Новом Саду, 3. септембра у Регионалној привредној комори Нови Сад, у периоду од 10 до 12,30 часова.

(Бета)