.jpg)
| četvrtak, 26. februar 2026. | |
|
Savetnik Vladimira Zelenskog Mihajlo Podoljak kaže za RTS da bezbednosne garancije moraju biti garancije odvraćanja duž istočne granice, ne samo za Ukrajinu već i za Evropu. Garancije takođe moraju biti povezane sa evropskom proizvodnjom naoružanja i sposobnošću da se dodatno naoružanje kupuje od SAD, ističe Podoljak.
Ukrajinski pregovarači sastaju se danas u Ženevi sa specijalnim američkim izaslanikom Stivom Vitkofom i DŽaredom Kušnerom. U razgovoru za RTS, savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak kaže da se nazire okvir bezbednosnih garancija i obnove zemlje, ali i dalje bez dogovora o formuli završetka rata. Na šta Ukrajina može da pristane u pregovorima sa Rusijom, a šta je ono o čemu ne želi da pregovara? – Danas nema jasnih predloga. Rusija želi da dobije ono što ne može da zauzme. To nije pitanje kompromisa. Rusija kaže: predajte teritorije koje su suverena ukrajinska teritorija. To je nemoguće. To je u suprotnosti s međunarodnim pravom, Ustavom Ukrajine i društvenim konsenzusom. Rat traje četiri godine upravo zato što Rusiji ništa ne možemo da damo i nećemo dati. Koji model bezbednosnih garancija je na stolu i šta je plan B, ako Rusija ne prihvata prisustvo stranih trupa na ukrajinskoj teritoriji? – Ne postoje planovi B, C ili D. Postoji samo logika rata i odvraćanja. Predsednik Zelenski naglašava da rat može da se završi tek kada bude jasno kako da se zaštitimo od sledećih faza rata. Bezbednosne garancije moraju biti garancije odvraćanja duž istočne granice, ne samo za Ukrajinu, već i za Evropu. Evropa to razume. Te garancije moraju biti potpisane i ratifikovane u parlamentima, uključujući Kongres i Vrhovnu radu. Moraju jasno definisati kako će se finansirati velika ukrajinska vojska koja odvraća Rusiju duž čitave istočne granice. Moraju sadržati jasno propisane investicije u vojnu proizvodnju. Moraju biti povezane sa evropskom proizvodnjom naoružanja i sposobnošću da se dodatno naoružanje kupuje od Sjedinjenih Država. Moraju jasno definisati reakciju ne samo Ukrajine, već i drugih zemalja, ako Rusija pokrene novu fazu agresije, ne samo sankcije, već potencijalno i vojne odluke. Moraju uključiti mogućnost evropskih kontingenata na ukrajinskoj teritoriji. Sjedinjene Države moraju biti uključene, kao informacioni i obaveštajni partner i kao partner u monitoringu, kako bi se sprečila kršenja.
Da li to misli i Trampova administracija? – Što se tiče predsednika Trampa, razdvojio bih retoriku od dela. Njegov nedavni govor u Kongresu bio je prvenstveno usmeren na unutrašnju publiku. Spoljnoj politici posvetio je manje pažnje. To je razumljivo. Međutim, dela su važna. Sjedinjene Države sistematski smanjuju globalni uticaj Rusije, na energetskim tržištima, u Evropi, Latinskoj Americi, na Bliskom istoku, u Africi, Centralnoj Aziji i šire. Evropa takođe pojačava sankcije. Novi paketi ciljaju Rosatom, Transnjeft i izvoz LNG-a. Bez obzira na retoriku, dela jasno imaju za cilj da umanje globalne kapacitete Rusije. Može li Ukrajina da se osloni na Evropsku uniju, posebno kad Mađarska stavlja veto na pomoć za Ukrajinu i sankcije Rusiji? – Na četvrtu godišnjicu invazije, skoro svi evropski lideri okupili su se u Kijevu, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Antonija Kostu. To simbolizuje da Evropa razume rizike i važnost Ukrajine. Pristupanje EU danas ne znači samo da Ukrajina “kuca na vrata”. Reč je o ponudi kompetencije, bezbednosne kompetencije. Evropa to razume, posebno jer Sjedinjene Države signaliziraju moguće smanjenje svog bezbednosnog prisustva. Da, Evropa ima složen sistem donošenja odluka. Neke zemlje, po mom mišljenju, zloupotrebljavaju pravo veta. Mađarska i Slovačka podižu situacione teme povezane sa domaćim izbornim ciklusima. Ali Evropa nastavlja da donosi odluke u korist Ukrajine i evropske bezbednosti. Kreditni mehanizam od 90 milijardi evra, oslonjen na buduće ruske reparacije, usvojen je uprkos protivljenju. Usvajaju se odluke o povećanju ulaganja u odbrambenu proizvodnju. Evropa pronalazi načine da deluje. Rasprave se nastavljaju, ali ukupna evropska solidarnost sa Ukrajinom ostaje. (RTS) |
Ostali članci u rubrici
- DŽered Ejdžen sa Dubravkom Đedović Handanović u Vašingtonu: OFAK sprovodi temeljnu proveru transakcije MOL-a i Gasprom njefta. Svi su se složili da je potrebno smanjiti zavisnost od ruskih izvora energije
- Miodrag Majić: Pravosuđe je dugo bilo u nekakvoj „kliničkoj smrti“. Očigledno da je kap prelila čašu, mi se očigledno borimo sa vlašću koja je odabrala bezakonje kao svoj put
- Ženeva: Američko-iranski pregovori završeni bez dogovora, preti opasnost od rata
- Vučić: Đurić je u Vašingtonu sasvim slučajno sreo Rubija, nisu razgovarali o „tajnom planu za Kosovo“. Ljude ne interesuju istraživanja, rezultati rada su važni
- Petar Bošković (SRCE): Aleksandar Šapić bi trebalo lično da vrati novac kojim je iz gradskog budžeta plaćen sat na Trgu republike, s obzirom da se pokvario posle samo pet dana
- Nataša Jovanović: Iranski Rambuje u Ženevi – može li Teheran da prihvati neprihvatljivo
- Vučić nakon sastanka sa Kasimom Žomartom Tokajevom u Astani: Razgovarali smo o saradnji u poljoprivredi, vojno-tehničkoj saradnji i transferu tehnologija. Dačiću je bolje, saturacija je pala, ali svi važni parametri su nešto bolji
- EU produžila sankcije Belorusiji do 28. februara 2027. godine
- ANEM: Alo otkupio još tri lokalna medija - RTV „Bačka Palanka“, „Lotel Plus“ iz Loznice i „Santos“ iz Zrenjanina
- Nova.rs: „Unikatni beogradski sat sa kvalitetnim francuskim mehanizmom“, plaćen čak deset miliona dinara – pokvario se već drugi dan
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
