Mihailo Medenica: Beogradski metro i bolje sutra

Bože, koliko smo nezahvalan narod, to je strašno!

Kudimo ove divne ljude koji su posvetili živote našem dobru, ne žaleći sebe i ne želeći ništa za sebe osim našeg osmeha i trunčice zahvalnosti, ali…

Evo, ja se lično kajem i zahvalno osmehujem čekajući metro.

Pročitah da je potpisan ugovor za projekat čak treće linije, koja će saobraćati od Bežanije do Banjice, a znajući koliko prilježno rade rekoh bolje da na vreme stanem u red, dok još ni prva lopata nije zabodena, da ne bude posle kuknjave kad navali gužva pa ne bude moglo da se uđe!

Slična sam iskustva imao na prve dve linije: odem ja na livadu, samo psi lutalice, poneki skitnica, pijanci i ja, nigde ni traga metro stanici, kad ne prođe ni pola sata eto ti njega, uđoše i psi i skitnice- samo pijanac i ja ostadosmo da čekamo sledeći.

Goran Grbović i Aja Jung

Dobro, njemu se nije žurilo, ima mesečnu kartu i ne ide nikud naročito, čisto voli da se provoza, kaže da ga taj metro adrenalin udara jače od rakije, pa čak i od zmajeva, štrumpfova i vilenjaka koje takođe viđa kako čekaju.

Dakle, neki divni ljudi (njih pedesetak, ako ne i više) rade u preduzeću Beogradski metro i voz, svakog jutra pre svanuća tim istim metroom dolaze na posao i po čitav dan rade na novim linijama.

Jedna grupa stručnjaka prvo počupa travuljinu i korov, zatim druga precizno iscrta štapom u zemlji krug, i na posletku treća prione sa dve lopate i tri ašovčića na realizaciju radova.

Posao je veoma precizan i iscrpljuju.

Nakon iskopane rupe dubine desetak santimetara odlaze na pauzu i dalje stručne konsultacije kako i šta dalje, dok se lopate i ašovčići ne ohlade jer to su sofisticirane mašine koje ne treba preopterećivati, naročito u zimu, proleće, leto i jesen kada zbog promenljivih vremenskih prilika kompjuteri umeju da pobrljave.

Kompjuteri na kojima zaposleni prekraćuju vreme pasijansom i naručivanjem onlajn, jer i projektna dokumentacija često pravi probleme zbog kojih nastaju zastoji, kako u radovima tako i u redu vožnje.

Naime, dogodi se da neko od zaposlenih, u želji da što pre prione na posao, spusti vruć burek na dokumentaciju, ili prospe jogurt, okrene šoljicu kafe da mu koleginica pogleda… pa to zahteva dodatno vreme se izrade novi projekti, a normalno i pojede burek, jer metro i može malo da sačeka ali burek ne- hladan ne liči ni na šta!

Ako nemamo strpljenja da sačekamo sledeći voz, onda i ne zaslužujemo metro!

Zar po cenu naše bespotrebne žurbe u bolju budućnost koja je uveliko sadašnjost, da kolega ostane u dilemi hoće li mu se želja, koju je srednjakom zabo u šoljici, ispuniti ili ne?!

Zar zbog nas nervoznih koji pravimo gužvu na livadi pred skoro iskopanom stanicom, da zaposleni ne mogu u miru da naruče onlajn onoliko preko potrebnih sitnica za kuću, a bogami i novu projektnu dokumentaciju, koja će stići u roku od tri meseca đuture sa gaćama, čarapama i sokovnikom po neverovatno pristupačnoj ceni.

Ja iskreno verujem u ovaj neimarski poduhvat, pa koliko košta da košta (a projekat ove, treće linije, košta 2,8 milijardi dinara), i zato stojim i čekam!

Znam koliko se vlast trudi da nam živote učini boljim, još samo da u to ubedim ove skitnice, pijanice i čopor pasa lutalica, pa da ako se sklone s linije metroa na neku drugu livadu, jer ne shvataju koliko je opasno spavati maltene na šinama…

Dakle, u ime svih nas zahvalnih što jašemo ekonomskog tigra dok ne stigne metro, poručujem vlasti: dođite da čekamo zajedno, jer i metro je kao ljubav- “lep samo dok se čeka, dok od sebe nagoveštaj da…”

Baš kao i bolje sutra koje toliko čekamo, ali izgleda da je ono pošlo metroom, a možda ga je negde usput i uhvatila kontrola bez karte i izbacila iz voza, pa…

(Bez cenzure)