Marija Zaharova: Hitno i bezuslovno ukidanje Kancelarije visokog predstavnika u interesu što brže stabilizacije situacije u BiH

Tri decenije nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma za postizanje mira u Bosni i Hercegovini, sa žaljenjem vidimo da Zapad pokušava da potkopa njegove osnovne principe, istakla je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova na nedeljnom brifingu za novinare.

Ruska Federacija, kao jedan od međunarodnih garanata mirovnog sporazuma, bila je svedok ovog istorijskog događaja, kako za Balkan, tako i za celu Evropu, kojim je okončan razorni oružani sukob na teritoriji Bosne i Hercegovine, podsetila je Zaharova.

"Sa žaljenjem smo primorani da konstatujemo da pojedine zemlje Zapada ne odustaju od opasnih pokušaja da ponište ove fundamentalne principe, uporno se mešajući u unutrašnje poslove BiH i namećući njenim građanima ozloglašenu evroatlantsku agendu", poručila je Zaharova.

Kako kaže, ovakav neodgovoran pristup samo pogoršava međuetničke tenzije, potkopava međusobno poverenje među narodima i stvara unutrašnje političke krize.

"Glavni instrument u rušenju osnova mirovnog sporazuma postala je Kancelarija visokog predstavnika. Ova institucija, čije samo postojanje suštinski protivureči suverenitetu BiH, odavno se iz mehanizma dejtonske pomoći u pomirenju pretvorio u antidemokratsku strukturu koja seje razdor i guši svako drugačije mišljenje", navela je ona.

Zaharova je istakla da bi u interesu što brže stabilizacije situacije u BiH bilo hitno i bezuslovno ukidanje Kancelarije visokog predstavnika.

"Uvereni smo da Dejton ostaje jedina održiva osnova za unapređenje procesa stabilizacije u BiH", zaključila je ruska zvaničnica i pozvala na odgovornu, konstruktivnu i ravnopravnu saradnju u interesu mira i stabilnosti u BiH i na Balkanu.

Dejtonski sporazum potpisan je 14. decembra 1995. u Parizu kako bi doneo preko potreban mir u Bosni i Hercegovini. Pregovori su trajali od 1. do 21. novembra 1995. godine.

Sporazumom je utvrđeno da BiH čine dva entiteta, Federacija BiH i Republika Srpska i tri konstitutivna naroda - Bošnjaci, Hrvati i Srbi, zajedno sa ostalima. Propisane su nadležnosti BiH i entiteta, kao i odnosi između institucija BiH, kao i način izmene Ustava BiH.

(RT Balkan)