Lazar Šestović: Povećanje penzija i plata u javnom sektoru je moguće, ali država mora da nađe način da dodatno uštedi sredstva

Povećanje penzija i plata zaposlenima u javnom sektoru je moguće, ali država mora da nađe način gde može dodatno da uštedi sredstva, kaže za „Politiku” Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke. Kada je prošle godine Vlada Srbije ušla u program sa Međunarodnim monetarnim fondom, smanjenje ličnih primanja građana i penzionera bilo je pitanje urgentnosti, smatra Šestović.

– U međuvremenu je deficit u budžetu znatno manji u odnosu na plan, stvoren je budžetski prostor da se razgovara o povećanju. Ta tema će biti otvorena prilikom sledeće posete misije koja u Srbiju dolazi krajem avgusta. Vlada će, međutim, morati da dostavi predlog mera koje će moći da kompenzuju taj trošak, koji bi nastao eventualnim povećanjem plata i penzija – zaključuje Šestović.

Upravo jedan takav predlog mera za dodatno smanjenje deficita dali su eksperti Svetske banke u najnovijem izveštaju o srpskim javnim finansijama. Kako se ocenjuje, manjak u budžetu može da se smanji 1,2 do 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, tj. svega što građani i privreda stvore za godinu dana.

Mere koje eksperti ove međunarodne finansijske institucije preporučuju kreatorima fiskalne politike ne predviđaju oštre korekcije i bolne rezove. Unapređenjem poreske administracije i boljim obuhvatom sive ekonomije, prihodi mogu da se povećaju za oko 100 miliona evra, što je oko 0,25 odsto BDP-a. Takođe, na državnu pomoć privredi, uključujući tu i poljoprivredu, odlazi oko šest odsto BDP-a, što je gotovo identično izdacima za obrazovanje. Kada bi se neke od tih subvencija ukinule, deficit bi mogao da bude manji 0,2 odsto. Veliki trošak, iz ugla javnog duga predstavljaju i aktivirane državne garancije, koje su prema poslednjim podacima Ministarstva finansija veće od 200 milijardi dinara. Kada bi država uspela sa javnim preduzećima da pronađe način da na sebe preuzmu vraćanje bar polovine zajmova, javni dug bi se smanjio za nešto manje od 100 miliona evra, upozoravaju iz Svetske banke. Neke uštede moguće je napraviti i u zdravstvu i obrazovanju. Tako se u izveštaju navodi u ukupnom broju zaposlenih u zdravstvu nemedicinsko osoblje čini 25 do 30 odsto, što je dvostruko više od evropskog proseka. Postepenim svođenjem broja nemedicinskog osoblja na evropski nivo u roku od nekoliko godina, deficit bi mogao da se smanji za 0,2 odsto BDP-a.

Šestović napominje da stručnjaci Svetske banke uopšte nisu računali još neke budžetske prihode, koji bi u znatnoj meri popravili „krvnu sliku” javnih finansija.

– Tako se na primer, prema proceni Poreske uprave zaostali poreski dug, koji je moguće naplatiti, procenjuje na čak dve milijarde evra, a to čini čak šest odsto BDP-a – kaže Lazar Krstić, glavni ekonomista Svetske banke i dodaje da mu nije jasno zašto se odlaže naplata tih obaveza.

Kada je Srbija prošle godine ušla u program sa Međunarodnim monetarnim fondom, minus u kasi je iznosio 6,6 odsto, dok će prema procenama iz Vlade Srbije na kraju ove godine deficit biti manji od tri odsto BDP-a. Fiskalni savet, s druge strane, očekuje da manjak u kasi bude nešto veći od tri odsto. Program sa MMF-om predviđa da se manjak u kasi na tri odsto svede do 2018. godine, da bi javni dug tada dostigao 80 odsto BDP-a i nakon toga počeo da se smanjuje. Merama Svetske banke moguće je nešto ranije zaokrenuti trend rasta javnog duga. Ukoliko bi država primenila rešenja koja predlažu eksperti ove međunarodne finansijske institucije, ukupna državna dugovanja bi svoj maksimum dostigla sledeće godine (79 odsto), da bi se njihov udeo u BDP-u do 2020. godine smanjio na 71 odsto.

Anica Telesković

(Politika)