Kristofer Hil: Dijalog Beograda i Prištine u teškoj situaciji, drago mi je što je srpska strana došla spremna za razgovor. Voleo bih da vidim trud i napor u dijalogu. Srbija je bila vrlo korisna u vezi sa Ukrajinom, to je vrlo važno za nas

Prošlo je mnogo meseci tokom kojih nismo videli mnogo dešavanja, tako da mislim da imamo nekih problema s tim trenutno, kaže u intervjuu za "Blic" TV ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil govoreći o ovonedeljnim pregovorima Beograda i Prištine u Briselu.

Upitan za to kako mu izgleda ceo proces koji se dugo nije pomerio sa mrtve tačke, i to što uprkos najavama nije došlo do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i prištinskog premijera Aljbina Kurtija, Hil odgovara:

Trenutno smo malo obeshrabreni. Zaista podržavamo i nastavljamo da podržavamo proces EU i Briselski dijalog. Smatramo da je to pravi put, zapravo i jedini pravi put. Mislim da treba uložiti stvarne napore da se postigne neki napredak jer, znate, prošlo je mnogo meseci tokom kojih nismo videli mnogo dešavanja. Tako da mislim da imamo nekih problema s tim trenutno. Drago mi je što vidim da je srpska strana došla spremna za razgovor. To je važno.

Mislite li da će se takva situacija u bliskoj budućnosti promeniti i da će predstavnici Beograda i Prištine, ako ništa drugo, moći da sede za istim stolom i razgovaraju?

Ne mogu predvideti budućnost, jedva da razumem prošlost ovde, ali verujem da ono što je na stolu ima smisla. Ima smisla imati Zajednicu srpskih opština. Ima smisla smanjiti tenzije. Zaista ima smisla truditi se da Priština i Beograd imaju bolji odnos nego što ga imaju sada. Dakle, to je pravi cilj, ali očigledno je dijalog trenutno u teškoj situaciji.

"Voleo bih da vidim trud i napor u dijalogu"

Možemo li onda govoriti o bilo kakvom konstruktivnom dijalogu bez formiranja ZSO?

Ponavljam, ne bih želeo da ulazim u deo posla koji obavlja gospodin Lajčak, ali voleo bih da vidim trud i napor. Znam da neki takvi razgovori postoje preko različitih fondacija ili institucija, ali mislim da treba da bude više toga - da se razume logika zašto dijalog zaista treba da napreduje.

Da li politiku Zapada prema pitanju Kosova vidite kao uspešnu, imajući u vidu situaciju sa dinarom, zabranom uvoza srpske robe, nekoliko bezuspešnih rundi dijaloga u Briselu?

Jasno je da je ovo bila teška godina za dijalog, i u neku ruku jeste bilo teško jer kada dijalog ne funkcioniše, koriste se druge metode, a druge metode su uvek lošije. Dakle, nema sumnje da postoji mnogo zabrinutosti zbog toga, ali opet, dok neko ne ponudi bolju ideju, a ja nisam čuo bolju ideju od dijaloga, mislim da ga treba podržati još jače. Nadam se da će to biti ono što ćemo videti u narednim nedeljama i mesecima.

"Sveobuhvatna normalizacija preduslov za bilo šta drugo"

Nedavno ste rekli da smatrate kako formalno priznanje Kosova neće biti uslov za ulazak Srbije u EU, već normalizacija odnosa. Sa druge strane, čuli smo neke od vaših evropskih kolega koji ne misle kao Vi. Mislite li da je to zaista moguće?

Pa, pre svega, ja samo ponavljam ciljeve Evropske unije za dijalog. Ciljevi su vrlo jasni - traže sveobuhvatnu normalizaciju, normalizaciju koja je pravno obavezujuća. Drugim rečima, ne može biti normalizacije u utorak i da to ne funkcioniše u sredu. Dakle, sveobuhvatna, pravno obavezujuća normalizacija. To je veliki zadatak. Mislim, zaista je teško to postići, kao što sugerišu događaji poslednjih nekoliko meseci. Što se tiče budućnosti, videćemo šta će se dogoditi. Mislim da je sveobuhvatna normalizacija apsolutni preduslov za bilo šta drugo. Nadam se da ćemo to moći da vidimo ostvareno.

Pretpostavljam da ste videli tenzije uoči festivala “Mirdita, dobar dan” koji na kraju nije održan?

Da, video sam vesti o tome. Moram reći da zaista ne razumem zašto se umetnička manifestacija koju finansira EU smatra bezbednosnim problemom. Iskreno, mislim da je taj umetnički festival bio vrlo uspešan tokom godina, mislim prethodnih deset. To je vrlo dobar primer za Srbiju, jer govori o tome kako sarađivati sa drugima u regionu. Dakle, za mene je to razočaravajuće i iznenađujuće. Jednostavno ne razumem zašto bi se propustila ova prilika. Znam da postoje mnoge tenzije. Znam da su politički uslovi teški trenutno, ali kada govorimo o mladim ljudima koji učestvuju u umetničkoj manifestaciji, nadam se da će se događaj održavati.

"Srbija je bila vrlo korisna u vezi sa Ukrajinom"

Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali se više ne čuju tako glasna insistiranja SAD i EU na tom polju. Šta se promenilo?

Nisam siguran da se bilo šta promenilo tu. Mislim da je Evropska unija, iskreno rečeno, jedan od najizuzetnijih eksperimenata na evropskom kontinentu u poslednjih nekoliko vekova. Mislim da pokušavaju da usklade članice u pogledu spoljne politike i bezbednosnih obaveza. Stoga je sasvim razumljivo zašto je ovo pitanje vrlo važno za Evropsku uniju. Mislim da mi pokušavamo da se šire fokusiramo na to gde je Srbija u nekim od ovih ključnih međunarodnih pitanja. Srbija je bila vrlo korisna u vezi sa Ukrajinom. Srbija je bila vrlo korisna u UN. Pomagali su i u drugim oblastima, posebno u oblastima humanitarne pomoći. To je vrlo važno za nas. I nadam se da mogu pronaći način da napreduju ka EU jer mislim da je jedan od glavnih američkih ciljeva ovde u Srbiji - da se uveri da Srbija shvati svoje interese u postizanju članstva u Evropskoj uniji. Želimo da taj proces ide napred. Izgleda da to žele i srpski građani, i mi želimo ono što oni žele.

Uzimajući u obzir izjave brojnih domaćih analitičara, odnosi Vašingtona i Beograda su, na veoma visokom nivou - od ekonomske do vojne saradnje. Imamo li još negde mesta za napredak, mogu li biti odnosi još bolji?

Mislim da uvek postoji prostor za poboljšanje. Kada mislimo da stvari ne mogu biti bolje tada one uglavnom postanu lošije. Drago mi je što smo uspeli da napravimo napredak, ali s druge strane, mislim da možemo uraditi više. Napredak ne znači da se morate složiti u svemu, ali napredak znači da morate imati poštovanje za stavove drugih. Dakle, mislim da može biti urađeno više, iako sam veoma zadovoljan što često vidim Nacionalnu gardu Ohaja ovde. Bio sam veoma zadovoljan što sam nedavno video komandanta Vazduhoplovnih snaga SAD u Evropi, zapravo komandanta Vazduhoplovnih snaga NATO-a u Evropi, generala Hekera, četvorozvezdanog generala, koji je nedavno bio ovde. Dakle, mislim da dosta sarađujemo. Ali na kraju, možemo raditi stvari samo onoliko brzo koliko Srbija želi da se stvari obave. Nismo ovde da kažemo Srbiji šta treba da radi. Nismo ovde da im kažemo da rade stvari koje ne žele da rade. Srbija treba da dođe do zaključka, kako jeste, da može imati vrlo produktivne, uspešne odnose sa SAD. I još jednu stvar bih dodao, a to je u ekonomiji. SAD su najveći trgovinski sa Srbijom, i to mnogo znači. Naše kompanije su veoma zadovoljne, ovde imamo dobru Američku privrednu komoru.

Višegradska grupa primer za Zapadni Balkan

Kao veoma dobrog poznavaoca prilika u regionu i nekoga koje ovde četvrt veka, kako ocenjujete odnose među državama na Zapadnom Balkanu?

Po povratku u Srbiju posle dve decenije, tokom kojih sam bio u zemljama poput Koreje, Iraka, Poljske, moram reći da su odnosi između država na Balkanu jedna stvar u kojoj bih želeo da vidim mnogo više uloženog truda. Prisetimo se Poljske, Mađarske, Češke i drugih istočnih i centralno-evropskih zemalja - sve su želele da uđu u Evropsku uniju, ali su sve odlučile da se slože šta žele da postignu i potrudile su se da idu napred i to ne rade na štetu drugog. To je ono što se danas zove Višegradska grupa. Voleo bih da vidim više ovakve regionalne saradnje u procesu evropskih integracija. Mislim da je Otvoreni Balkan vrlo pozitivan primer, ali jasno je da treba učiniti još mnogo toga. Moramo biti iskreni, na Balkanu postoji dosta nepoverenja, ali mislim da mora biti više regionalne saradnje, kao i situacija u kojoj predsednik jedne zemlje može nazvati predsednika u susednoj i imati dobar razgovor. To ne može doći samo od Sjedinjenih Američkih Država ili Evropske unije, mora postojati svest samih država, one moraju razgovarati međusobno, ne preko posrednika ili sličnih procesa.

Ovde ste više od dve godine. Koliko ste zadovoljni onim što ste postigli, šta je bilo najteže do sada?

Znate, kad sam stigao ovde, mislio sam da će izazov biti to što razmišljam o stvarima koje su se desile pre dve decenije. Ali ne, nisam opterećen time, već se trudim da razmišljam šire, u budućnost. Iskreno, mislim da naše dve zemlje dele mnogo vrednosti, imamo mnogo više onog što nas spaja nego što nas razdvaja. Pogledajte, mislim da postoji volja u Vašingtonu da se uradi više. Ja jesam spreman da uradim više, i nadam se da kad već postoji želja za višim, da će se to i realizovati.

"Postavio sam koš u dvorištu rezidencije"

Kako gledate na Srbiju iz građanskog ugla, koje su impresije?

Ljubitelj sam sporta i nisam baš bio svestan koliko Srbi ne samo vole košarku, već su zaista vrlo dobri u njoj, tako da je to bilo prijatno iznenađenje. Toliko da sam čak postavio koš u dvorištu rezidencije, jer nisam želeo da se osramotim svaki put kad me neko zamoli da ubacim koš.

Očekuje nas meč Srbija - SAD u grupnoj fazi Olimpijade. Neke predikcije?

Teško je predvideti takve mečeve. Znate, često se kod ovakvih utakmica, bilo da su olimpijski timovi ili druga prvenstva, sve svodi na to koliko su imali prilike da igraju zajedno. Znam da "Boston Seltiksi" imaju nekoliko predstavnika u američkom timu, tako da sam siguran da ćemo dobro proći. Biće teško.

(Blic)