Кристијан Шварц-Шилинг: Додик прети миру у БиХ и мора бити заустављен - треба хитно размотрити слање интервентних трупа у Дистрикт Брчко

 Лидер босанских Срба Милорад Додик све више прети миру у Босни и Херцеговини, оцењује у ауторском тексту за ДВ Кристијан Шварц-Шилинг.

Скупштина Републике Српске, једног од два ентитета у БиХ с претежно српским становништвом, раније је усвојила закон којим се суспендују све одлуке Уставног суда БиХ у Републици Српској. Пресуде Уставног суда у складу с тим више не би требало да се спроводе у Републици Српској. Закон је предложио Милорад Додик, председник Републике Српске, који негује блиске везе с руским председником Владимиром Путином и мађарским премијером Виктором Орбаном.

Закон је предложио Милорад Додик, председник Републике Српске, који негује блиске везе с руским председником Владимиром Путином и мађарским премијером Виктором Орбаном

Тај закон представља најтеже кршење Устава Босне и Херцеговине и Дејтонског мировног споразума од завршетка рата 1995. године, па је самим тим изазвао велику узнемиреност. Не чуди што је међународна заједница – амерички Стејт департмент, ЕУ, НАТО и Канцеларија високог представника (ОХР) – одмах реаговала и најавила контрамере.

Нема више рата, терора и злочина

Прва је уследила од Кристијана Шмита, који је одговоран за контролу Дејтонског мировног споразума, којим је окончан ужасан рат у Босни 1995. године. Шмит је 1. јула поништио два закона Скупштине Републике Српске и изменио Кривични закон у БиХ тако да свакоме ко оспори уставни поредак државе прети казна до пет година затвора. У складу с тим, исто би били кажњени и они који не поштују одлуке високог представника. То значи да јавно тужилаштво у БиХ има чврсту законску основу и мора да процесуира и Додика и друге починиоце. Друго је питање да ли ће се то спровести.

Шмит је у ванредном обраћању новинарима јасно поручио да су поступци Додика и Парламента Републике Српске директно кршење уставног поретка Босне и Херцеговине и Дејтонског мировног споразума. Подсетио је да је мандат мировног споразума да се обезбеди да се рат, терор и злочини попут оних које су доживели Сребреничани и током опсаде Сарајева никада више не понове. Кристијан Шмит је позвао међународну заједницу да усмери нове санкције против свих који циљано подривају уставни поредак Босне и Херцеговине.

Остварење некадашњих ратних циљева

Након Шмитове одлуке, Додик је у конфузном говору 2. јула најавио да у следећем кораку Република Српска више неће признавати Суд БиХ, Тужилаштво и Државну агенцију за истраге и заштиту (СИПА) БиХ, и да би он, Додик, могао чак и да распише референдум о статусу Републике Српске до краја године, ако се притисци на њега појачају. Уз то је рекао да жели и да се ојача ентитетска граница између Републике Српске и Федерације.

Додик је у свом говору покушао да у игру увуче и Србију и њеног председника Александра Вучића, али и сукоб са Косовом. То не чуди. Није тајна да се између два председника води борба за власт – и напослетку око тога ко би требало да води комплетан српски народ у будућности. Тако је Додик рекао да „Шмитове одлуке представљају синхронизовани напад на Републику Српску, Србију и Александра Вучића и мене“. Поновио је да верује у „уједињење са Србијом“, што би заправо значило испуњење великосрпских ратних циљева бившег председника Србије Слободана Милошевића.

Доследне санкције

Председник Вучић се за сада уздржао од било каквих изјава, само је рекао да је веома забринут због онога што се догађа у Републици Српској и да се боји да је међународна заједница одлучила да заузме веома тврд став.

Економисткиња Јелена Тривић, политичка миљеница председника Вучића, која је као Додикова противкандидаткиња под сумњивим околностима изгубила председничке изборе у Републици Српској у октобру 2022, за независну Фејс ТВ из Сарајева је рекла: „Ја нисам за то да ми као народ и Република Српска постанемо жртва неодговорног појединца у акцији која се зове ’Како да спасим своје милијарде?’ Ипак, то је оно што Додик ради.“ Она је упозорила: „Додик прети читавој РС и народу који због његових нерационалних одлука мора да постане топовско месо.“

Поновио је да верује у „уједињење са Србијом“, што би заправо значило испуњење великосрпских ратних циљева бившег председника Србије Слободана Милошевића.

Сада је на потезу међународна заједница. Не смеју се правити грешке које су се правиле док сам ја био високи представник, када су ме САД спречиле да предузмем мере и покажем Додику где су му границе. Међународна заједница има сада много могућности да санкционише Додика. С тим што те санкције морају доследно да се примењују.

Деловати мудро и одлучно

Не треба губити из вида да је Додик заправо Путинова продужена рука на Западном Балкану. Додик поручује да ће ићи до краја, јер другог избора нема. Управо та реченица би све нас требало да уздрма, јер Додик више нема шта да изгуби. То га чини веома опасним.

Слажем се с гласовима независних интелектуалаца, који су у чланку за портал Слободна Босна рекли: „Одговор на Додиков пузајући државни удар мора бити конфронтација, а не компромис и уступци… Коришћење полицијских снага, снага мисије ЕУФОР Алтеа или употреба тзв. over-the-horizon снага НАТО, морало би хитно да се размотри, пре свега слањем интервентних трупа на геостратешку најбитнију локацију: дистрикт Брчко. Додик неће стати док не буде заустављен.“

Не треба губити из вида да је Додик заправо Путинова продужена рука на Западном Балкану

Сада се мора поступити веома мудро и с великом одлучношћу. Међународна заједница не сме да понови грешке из деведесетих. Додик не сме да започне нови рат.

Проф. др Кристијан Шварц-Шилинг (рођен 1930. године) био је од 1982. до ’92. министар за пошту и телекомуникације у немачкој влади канцелара Хелмута Кола. Из протеста према уздржаности немачке владе током рата у БиХ поднео је оставку. Десет година био је међународни медијатор за БиХ, а у периоду 2006-2007. обављао је функцију Високог представника у БиХ. Повремено пише колумне за ДВ.

(Дојче Веле-Данас)