Komandant francuskih specijalnih snaga u okviru KFOR-a 1999. Žak Ogar: Sistematsko etničko čišćenje Srba na KiM traje od 1999. godine. Evropa je umrla u Prištini

 Komandant francuskih specijalnih snaga u okviru KFOR-a 1999. godine i nekadašnji komandant elitnog Padobranskog puka u okviru Legije stranca, pukovnik u penziji, Žak Ogar (Jacques Hogard) smatra da je NATO agresija na SR Jugoslaviju 1999. bila kršenje međunarodnog prava, a da su njeni efekti vidljivi i 27 godina kasnije kroz sistematski pokušaj etničkog čišćenja Srba sa Kosova i Metohije. Komentarišući sukobe na Bliskom istoku, pukovnik Ogar smatra da je to "još jedan od besmislenih ratova", a da će odupiranje EU da mu se priključe, doprineti miru.

To je ratna agresija pokrenuta od NATO-a, oružane ruke SAD i Nemačke koja je dobar đak NATO-a i koja je u stvari danas gotovo jedini inspirator Evropske unije i mržnje prema Jugoslaviji. Mržnja prema Srbiji omogućila je pokretanje te agresije čije tužne rezultate vidimo 27 godina kasnije

"Moj komentar je jednostavan: to je ratna agresija pokrenuta od NATO-a, oružane ruke SAD i Nemačke koja je dobar đak NATO-a i koja je u stvari danas gotovo jedini inspirator Evropske unije i mržnje prema Jugoslaviji. Mržnja prema Srbiji omogućila je pokretanje te agresije čije tužne rezultate vidimo 27 godina kasnije. Region je nestabilan. Stvorena je marionetska republika od Kosova i Metohije. I ta marionetska republika ima za cilj etničko čišćenje Srba, a kao posledicu ima i odlazak, jednog dela Albanaca sa Kosova koji uglavnom odlaze ka Zapadnoj Evropi. Dakle, to je potpuni neuspeh te agresije, to je kršenje međunarodnog prava. To je situacija koja je, sa političkog, društvenog, humanitarnog stanovišta, bila katastrofa", kaže u razgovoru za Internet portparol RTS-a Žak Ogar.

Sa žaljenjem konstatuje da je u agresiji na tadašnju SRJ učestvovala i Francuska, a to objašnjava željom tadašnjih vlasti da se "približe NATO-u suprotno politici Šarla de Gola".

"Francuska je učestvovala nažalost u toj agresiji protiv Srbije, zaboravivši vekovno prijateljstvo koje nas je vezivalo, naravno još od Velikog rata 1914. - 1918. A možemo čak ići unazad do srednjeg veka, do Jelene Anžujske, do Kosova polja, itd", navodi penzionisani pukovnik francuske vojske.

Podsećajući da je u NATO bombardovanju stradalo oko 3.000 ljudi, naglašava da su SAD tada koristile i municiju sa osiromašenim uranijumom.

Francuska je učestvovala nažalost u toj agresiji protiv Srbije, zaboravivši vekovno prijateljstvo koje nas je vezivalo, naravno još od Velikog rata 1914. - 1918. A možemo čak ići unazad do srednjeg veka, do Jelene Anžujske, do Kosova polja, itd

"To je onda ratni zločin", naglašava Ogar.

Podseća da se slična situacija sa upotrebom zabranjenog oružja i municije ponavlja i danas u bombardovanju gradova u Libanu.

"U Libanu danas izraelsko-američka agresija koristi bombe sa fosforom koje su potpuno zabranjene prema međunarodnim konvencijama o ratu", podseća.  

Dramatična situacija za Srbe na KiM

Upitan kako komentariše aktuelni položaj Srba na Kosovu i Metohiji i šta se promenilo od vremena kada je predvodio kontigent francuskih specijalnih snaga tokom ulaska KFOR-a na prostor KiM, bivši legionar kaže da je svih 27 godina za Srbe "dramatična situacija", a da se to vidi poslednjih meseci i godina.

"To je trajni progon za Srbe. To je namera da se proteraju poslednji Srbi koji su ostali na Kosovu, i to strahom, zastrašivanjem, nasiljem, terorom, administrativnim progonima. Mislim na carine za proizvode uvezene iz Srbije, na registarske tablice vozila... Sve razloge koriste za progon Srba na Kosovu danas. Dakle, za 27 godina tog režima vidimo da je srpsko stanovništvo bukvalno nestalo na Kosovu. Ostali su, naravno, određeni uporišni punktovi, postoje relativno u oblastima svetinja", kaže Ogar i apostrofira manastire Gračanicu, Dečane i Pećku patrijaršiju.

Ludilo nasilne vlasti Albanaca faktički na Kosovu, gospodina Aljbina Kurtija i drugih, je opsesija. Žele da proteraju poslednje Srbe sa Kosova. To je opsesija. Već 27 godina

Kaže da postoje i druga važna mesta za Srbe koja su i dalje pod međunarodnom zaštitom zbog, kako navodi, "opsesije da se Srbi proteraju".

"Ludilo nasilne vlasti Albanaca faktički na Kosovu, gospodina Aljbina Kurtija i drugih, je opsesija. Žele da proteraju poslednje Srbe sa Kosova. To je opsesija. Već 27 godina. Bio je pogrom 2004., ali nezavisno od toga, postoji čitav niz stalnih akcija usmerenih na poljoprivredna imanja, na izolovane farme, na izolovana sela, na škole, kako bi se terorisala što je moguće više srpska populacija da bi otišla. Eto stvarne situacije na Kosovu danas. Veoma daleko, veoma daleko od primerne demokratije kako su gospodin Kušner ili gospodin Bernar-Anri Levi voleli da kažu. Evropa je, za mene, umrla u Prištini 1999. godine", ističe Ogar.

Veoma daleko, veoma daleko od primerne demokratije kako su gospodin Kušner ili gospodin Bernar-Anri Levi voleli da kažu. Evropa je, za mene, umrla u Prištini 1999. godine

Destabilizacija Balkana

Tvrdi da bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine nije samo destabilizovalo Kosovo i Metohiju, već ceo Balkan.

"Vidimo posebno šta se dešava naravno na Kosovu danas, ali vidimo šta se dešava i u Bosni i Hercegovini. Vidimo šta se dešava u Republici Srpskoj. Vidimo pritiske koji se vrše na Srbiju. Jasno je da Balkan nije povratio mir. Ta agresija iz 1999. protiv Srbije predstavljala je kršenje međunarodnog prava, predstavljala je kršenje Povelje OUN, Saveta bezbednosti čija je rezolucija 1244 i dalje važeća", precizira Ogar.

Dodaje da je te 1999. narušena i Povelja NATO-a jer je ova Alijansa tada prvi put iz odbrambene uloge "postala ratna mašina".

"Ako treba da govorim o posledicama na svetskom planu, na evropskom planu pre svega, rat u Ukrajini od 2022. je direktna posledica rata protiv Srbije. NATO je 1999. transformisan iz odbrambene alijanse u ofanzivnu alijansu. To se materijalizovalo proširenjem NATO-a ka istoku.  Primer u regionu je Crna Gora. Za mene je pristupanje Crne Gore NATO-u nešto potpuno nerazumljivo i čak skandalozno. Ali, ako idemo dalje, ako proširimo razmišljanje, ono što se danas dešava na Bliskom istoku je posledica onoga što se dogodilo 1999. godine. SAD koje su dominantna sila NATO-a i žele da ostanu dominantna sila NATO-a. U suprotnom, radije bi ukinule NATO. Ali, SAD  žele da zadrže svoju svetsku supremaciju, svoju globalnu hegemoniju", smatra Ogar.

Naglašava da su primeri za ovu tvrdnju akcije SAD u Venecueli, a zatim Iranu, Libanu i Palestini.

"Ono što želim da kažem jeste da američka sila ne prihvata suverene i nezavisne zemlje. U suštini, šta se dogodilo 1999.? Jedna neverovatna međunarodna koalicija, okupljena pod zastavom NATO-a izvršila je agresiju na Srbiju zato što je jedna njena pokrajina, Kosovo, takođe bila predmet oružane pobune stranog porekla", naglašava francuski pukovnik.

Događaji na Bliskom istoku

Uveren je da se slično danas događa na Bliskom istoku.

"Nažalost, u unutrašnjim poslovima Bliskog istoka, imamo istu intervenciju SAD i njihovog regionalnog saveznika Izraela. Bilo da je reč o Palestini, Zapadnoj obali, Pojasu Gaze gde su se dogodile strašne stvari, bilo da je reč o Iranu koji je velika suverena sila i nezavisna, bilo da je reč o Libanu, tom nesrećnom Libanu koji je za nas Francuze veoma blisko povezan. Kralj Sveti Luj bio je zaštitnik hrišćana u Libanu. On je čak dekretom manjinske zajednice odredio da maronitska zajednica bude sastavni deo Francuskog kraljevstva. I evo gde smo danas", kaže Ogar.

Kao dobar poznavalac Bliskog istoka trenutnu situaciju u ovom delu sveta opisuje kao "još jedan besmisleni rat".

"Za mene je rat na Bliskom istoku danas još jedan besmislen rat, kao rat u Ukrajini, kao rat u Jugoslaviji. To je rat koji je pokrenut uglavnom imperijalizmom Sjedinjenih Država. To je američki imperijalizam koji stoji iza, a kome se pridružuje izraelski imperijalizam. Izgovor je da je Iran bio u procesu nabavke atomskog oružja. To je laž. Iran, da je želeo da nabavi atomsko oružje, to bi učinio. Počeo je to da radi u vreme šaha Irana, pre islamske revolucije 1979. A vlasti Islamske Republike Iran su zabranile razvoj nuklearnog oružja u to vreme. Ono što se kasnije dogodilo jeste da je Iran želeo da razvije svoju industriju na osnovu energetskih resursa superiornih i čistih koje mu može pružiti civilna nuklearna energija. I sve je zasnovano na tome", smatra Ogar.

Drugi cilj rata je, dodaje, želja da se, s jedne strane, stvori veliki Izrael, a s druge strane težnja SAD da kontroliše ogromne resurse gasa i nafte Irana.

"Situacija je sa vojnog stanovišta izuzetno ozbiljna", naglašava Ogar.

Smatra da je pitanje kontrole Ormuskog moreuza trenutno suštinsko za dalji razvoj situacije na Bliskom istoku, ali i tvrdi da za blokadu protoka energenata ovom rutom nije odgovoran isključivo Iran već i velike osiguravajuće kompanije koje ne žele da rizikuju i osiguraju kompanije u transportu nafte.

"Iranci doprinose kontroli Ormuskog prolaza, ali u stvarnosti, naftne kompanije koje osiguravaju naftne kompanije u prometu nafte kroz Ormuski prolaz ne žele da ih osiguraju s obzirom na rizik od rata. Dakle, nalazimo se u situaciji koja je izuzetno komplikovana i izuzetno napeta. Ali ipak imam dobru nadu da će u jednom trenutku razum prevladati kod gospodina Trampa i da će reći Izraelcima, inače veoma iscrpljenim iranskim odgovorom: 'E pa sada je dosta, vraćamo se na status kvo, vraćamo se barem na prekid vatre'. Eto šta mislim o tome", kaže Ogar.

Višeglasje u EU put do mira

Upitan kako treba razumeti stav većeg dela članica EU da ne žele da učestvuju u američko-izraelskoj vojnoj operaciji, Ogar kaže da je ključan problem što ne postoji "evropska pozicija".

"Interesi su previše različiti, vidimo to svakog dana. Danas su veoma jake tenzije između Nemačke i Francuske, a Britanci igraju svoju igru. I tu smo zaista videli prvu jasnu reakciju i veoma odlučnu reakciju Španije koja je protiv ovog rata. Premijer Sančez, čije stavove ne delim uvek, ovoga puta je imao veoma mudar, veoma inteligentan i veoma hrabar stav. Čim je odlučio da Španija neće podržati rat, američko-izraelsku agresiju protiv Irana i Libana, gospodin Tramp je odmah zapretio sankcijama i izolacijom", navodi Ogar.

Dodaje da je pozicija Francuske u odnosu na aktuelnu krizu na Bliskom istoku daleko komplikovanija.

"Gospodin Makron je ličnost koja, kako sam kaže, u isto vreme želi po malo od svega. Istovremeno želi da ostane i prijatelj Amerikanaca i Izraelaca, a istovremeno želi da ostane prijatelj Saudijaca i istovremeno, želi da ostane prijatelj Libanaca. Ako još uvek tako misli. Dakle, ima umereniju poziciju u odnosu na Nemačku, na primer. Ali ima poziciju manje jasnu nego španski premijer. Jasno je da u svemu tome ne postoji pozicija Evropske unije. A to je zato što, duboko verujem u to, Evropska unija, u stvari, ne postoji", smatra Ogar.

Uveren je da političke elite u Briselu žele da uspostave federalističku poziciju i da se priključe vojnim operacijama SAD i Izraela, ali da se nada da će mu se većina država EU odupreti.

"To je element koji će uticati, nadam se, u korist mira u jednom trenutku. Ako evropske zemlje odbiju da se angažuju u operaciji pod zastavom NATO-a u Ormuskom prolazu, mislim da je to argument u korist mira", zaključuje nekadašnji francuski vojni oficir i komandant u Legiji stranaca Žak Ogar.

(RTS)