Jovo Bakić u Prokuplju: Naši stari zuluma trpeti nisu mogli i zato su se protiv dahija pobunili

Sociolog i univerzitetski profesor Jovo Bakić, čiji je predak jedan od organizatoraTopličkog ustanka,  i nekadašnji pripadnik MUP-a i uzbunjivač i autor knjige „Operativac“ Predrag Simonović obratili su se večeras građanima Prokuplja na protestu podrške studentima, održanom na Trgu topličkih junaka u 18 časova.

Dr Jovo Bakić je vanredni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, inače cenjeni sociolog, a odskora i politički aktivista. Po dolasku na trg, najpre je pozdravio Topličane i objasnio kako je njegov prađed, inače rodom Moračanin, bio jedan od onih junaka koji su podizali Toplički ustanak, te mu je velika čast i zadovoljstvo da stoji baš pred spomenikom topličkim junacima dok se obraća.

Bakić je postao poznat kao oštar kritičar vlasti, te je očekivano obraćanje započeo rečima o bezakonju i organizovanom kriminalu koji su, kako kaže, oteli našu republiku od nas i naše je pravo i obaveza da našu republiku vratimo nama.

Kako je njegova najcitiranija rečenica ona u kojoj kaže“Ja sam za to da mi njih jurimo po ulicama“,osetio je potrebu da i večeras objasni da oni koji ga poznaju, znaju da je vrlo miroljubiv čovek, čovek koji ne želi nikakvo nasilje, koji nije sklon tome, naporotiv.

„Potičem od ljudi koji su znali da se bore za slobodu i ako znamo da se borimo za slobodu protiv stranog okupatora, onda moramo da znamo da se borimo i protiv domaćega. Još je gori zločin kada iz našega grmena izadje zlo i zavlada. To ne sme da se trpi. Naši stari zuluma trpeti nisu mogli i zato su se protiv dahija pobunili. Mi moramo da se probudimo protiv kabadahija. Kabadahije koji stoluju u Beogadu i imaju svoja izaslanstva širom naše republike. Protiv svih njih moramo da se pobunimo.“ rekao je profesor na ovom javnom času.

Bakić je objasnio da je pobuna sasvim legitimno pravo jednog naroda onda kada jedna nasilna vlast počne da zavodi teror i kada laže, pljačka i ubija. Veruje da nema mesta lažovima, lopovima i ubicama na čelu države, jer kada kriminalci otmu državu od naroda to znači da su spremni na sve. Zato ponavlja da ih moramo „juriti“ i da očekujemo da će se oni braniti, ali da zapamtimo da oni nisu naši politički protivnici. Politički se protivnik po pravilu poštuje, uvažava, sa njim se razgovara, a oni su pak kriminalci i kriminalci se jure.

Podsetivši na „rasprodavanje naše teritorije“ od strane vlasti, apelovao je na sve prisutne „braću i sestre“, kako ih je nazvao, da ne smemo da dozvolimo da ostanemo bez vode i vazduha, da nas sve zatruju.

„Mi moramo svi zajedno da ustanemo bez razlika na idejno-političke podele, jer mi imamo jednoga neprijatelja. Taj neprijatelj je dobio nadimak još u gimanaziji, Hulja.“, konstatovao je Bakić, pa nastavio: „Taj čovek je dobio nadimak Hulja pre svog punoletsva, a to je podvig. To je ozbiljan podvig, ali ostavimo mi tog podvižnika, otpratimo ga u Zabelu. Zabela je odlično mesto za podvizavanje, nek se tamo podvizava, piše knjige, udžbenike, a mi ćemo mu diktirati. Jer dosta je bilo njegovog diktata. Dosta i previše. Mi više nemamo strpljenja i bolje bi mu bilo da se preda, nego da ga jurimo.“.

„Predaja!“, uzviknuo je tada Bakić za kraj izalaganja, a za njim su krenuli da uzvikuju i svi prisutni.

Drugi govornjik, Predrag Simonović je višestruko nagrađivani pripadnik MUP-a, koga je borba protiv kršenja zakona u samim redovima policije načinila uzbunjivačem. Svoju životnu priču opisao je u knjizi „Operativac“.

Obratio se najpre studentima, sa strahopoštovanjem, i poželeo da imaju bolji život od onih koji su da sada mučno ćutali.

“Mislim da smo morali da dotaknemo dno i da nebo bude crveno od krvi nesrećnih i nedužnih, da bi se rodila ova svetlost. Vatra i svetlost koja je doprla i do onih koji su godinama bili sakriveni u svojim ljušturama i bili nemi posmatrači. Ustala je i njihova krv, ustala su i hjihova deca. Ustala da ćutanjem paraju tišinu i traže pravdu. Da koračaju ponosno i sa verom. Molim ovu decu što nose svetlost i teraju mrak, da nama starijima malo progledaju kroz prste, što nismo bili makar trunku hrabriji i što nismo verovali “, objasnio je iskreno Simonović.

Zahvalio se studentima što su probudili nadu naroda i doneli svetlo u mračne stranačke hodnike straha.

“Sve ove godine lažu nas oni iz zadnjih klupa, oni čija je religija pokornost, čije su oči gladne, a duše sebične. Oni koji su bez završenih srednjih škola kao nagradu za poslušnost doneli diplome izmišljenih fakulteta. Oni zbog kojih oni sa pravim fakultetima pakuju rančeve i odlaze, ostavljajući ovde srce, a noseći svoje znanje drugima. Oni koji vas mrze jer ste bolji od njih i jer ste sve ono što oni nisu. Ali ova svetlost se ugasiti ne može. Ne,ne… To je jednostavno kosmička ravnoteža i o tome će se pisati priče.”, kazao je Simonović.

Pre nego što je zajedno sa svim prisutnima uzviknuo “Živeli studenti!”, izneo je pred sam kraj svog izlaganja iskrene želje svih: “Ne želimo više nadstrešnice, nestale minute sa nadzornih kamera, ne želimo fantomke, ni brigade smrti, ne želimo otrovan vazduh i otrovanu zemlju. Ne želimo da nas gaze. Ne želimo laži. Ne želimo nevine žrtve. Ne želimo da ćutanjem podsećamo da nas nedužni gledaju s neba i očekuju mir. Hoćemo pravdu i odgovornost.”.

Građani Prokuplja već mesecima protestuju svake večeri, u znak sećanja na stradale pod nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu i tako pružaju podršku studentima u borbi za ispunjenje zahteva. Večerašnji govornici pridružili su se protestnoj šetnji koja se ovog puta odvila glavnom saobraćanocom uz pratnju policije.

Velika grupa ljudi obišla je gradsko šetalište, ulicom 9. oktobra, uz zadržavanje kod sedišta SNS-a u Prokuplju, gde su glasno i hrabro uzvikivali dobro poznate parole: „Ruke su vam krvave“. Po završetku šetnje, na početoj poziciji, sa gradskog trga, Prokupčani su ispratili goste, govornike uzbukranih emocija.

(jugmedia.rs)