Jovana Radosavljević: Srbi na KiM su uplašeni, ne znaju šta će biti posle 15. marta

Najavljena puna primena zakona o strancima i vozilima na Kosovu i Metohiji od 15. marta izaziva zabrinutost među Srbima. Najviše bi mogli biti pogođeni univerzitet i zdravstvene institucije.

Desetak dana pre najavljene pune primene zakona o strancima i zakona o vozilima na Kosovu i Metohiji raste zabrinutost među Srbima u pokrajini. Ovi propisi predviđaju da se građani koji nemaju kosovsko državljanstvo tretiraju kao stranci i da moraju prijaviti boravak kosovskoj policiji, dok novi režim za vozila ukida mogućnost upravljanja automobilom na ovlašćenje ukoliko vozač nema prebivalište u zemlji u kojoj je vozilo registrovano.

Ova pravila mogla bi da imaju ozbiljne posledice po funkcionisanje srpskih institucija, pre svega u oblasti obrazovanja i zdravstva, koje i dalje rade u sistemu Republike Srbije. Posebno je ugrožen Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji nije akreditovan u kosovskom sistemu.

Prema rečima Jovane Radosavljević, izvršne direktorke Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice, trenutno nema naznaka da će Priština odložiti primenu zakona planiranu za 15. mart.

 Nema naznaka iz Prištine da će doći do obustavljanja implementacije ili bilo kakvog odlaganja u ovom trenutku

"Izvesno je da će u roku od 10 dana stupiti na snagu ovi zakoni koji će u mnogome uticati na dalji život Srba koji žive na Kosovu, ali i drugih zajednica koje direktno zavise od institucija Republike Srbije. Nema naznaka iz Prištine da će doći do obustavljanja implementacije ili bilo kakvog odlaganja u ovom trenutku, iako iskreno se nadam da postoje ozbiljni napori od strane međunarodne zajednice, konkretno kancelarije Evropske unije na Kosovu, da se bar neke prepreke premoste kako ovo ne bi bilo u suštini katastrofalno za građane koji žive ovde", naglašava Radosavljevićeva.

Iako međunarodna zajednica smatra da su zakoni formalno u skladu sa evropskim standardima, problem predstavlja kontekst u kojem će biti sprovedeni.

"Problem je što se sprovođenje ovih zakona dešava u okolnostima koje nisu u skladu sa evropskim standardima, pa će sama implementacija biti izuzetno diskriminatorna za građane", ukazuje direktorka Nove društvene inicijative.

Naglašava da će novi propisi najdirektnije pogoditi institucije obrazovanja i zdravstva koje funkcionišu u srpskom sistemu.

Univerzitet i zdravstvo pod posebnim pritiskom

Pojašnjava da će, ako dođe do primene ovog zakona u punom smislu, univerzitet i bolnički centar, odnosno zdravstveni sistem, direktno biti pogođeni, jer više od polovine zaposlenih, ali i studenata na univerzitetu su ljudi koji dolaze iz centralne Srbije.

"Samim tim neće biti u mogućnosti da sebi obezbede privremeni boravak na Kosovu zato što je za to neophodno da odu u policijsku stanicu, da prijave privremeni boravak, ali isto tako i adekvatnu dokumentaciju akreditovane institucije, koju univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, nema. Tako da će oni biti direktno pogođeni", navodi Radosavljevićeva.

I to je, dodaje, sada ključno pitanje, na koji način će kosovske institucije tretirati i da li će biti određene tolerancije u međuvremenu dok se ne iznađe neko rešenje.

Građani bez informacija i odgovora

Prema njenim rečima među građanima vlada velika neizvesnost, jer gotovo da nema zvaničnih informacija o tome šta će se tačno desiti nakon 15. marta.

"Ljudi su uplašeni i bez ikakvih informacija. Svi čekaju 15. mart, ali niko ne zna šta će se tada desiti", navodi direktorka.

Takođe, dodaje i da dodatnu konfuziju stvaraju i kampanje kosovske policije na terenu, koje se uglavnom odnose na zakon o vozilima, ali brošure koje se dele građanima ne daju jasne odgovore na ključna pitanja.

U Prištini se ova tema, kako tvrdi Radosavljevićeva, gotovo i ne nalazi u javnoj debati. Ona smatra da vlasti pitanje primene zakona tretiraju isključivo kao deo politike vladavine prava.

Istovremeno, dodaje da su mnoge odluke kosovskih vlasti u prethodnim godinama sprovođene upravo pod tim obrazloženjem, iako su imale snažan uticaj na srpsku zajednicu.

Moguće posledice gašenje institucija i iseljavanje

Najveća bojazan odnosi se na dugoročne posledice po opstanak srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Cilj je izmeštanje, odnosno gašenje ovih institucija bez jasnog plana šta će biti s građanima koji od njih zavise

"Cilj je izmeštanje, odnosno gašenje ovih institucija bez jasnog plana šta će biti s građanima koji od njih zavise", ukazuje Radosavljevićeva.

Takav scenario, upozorava ona, mogao bi dovesti do novog talasa iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije, kako severno tako i južno od reke Ibar.

U tom slučaju srpska zajednica bi, kako navodi, mogla da se smanji na tako mali broj da više ne predstavlja značajan politički faktor.

Očekivanja od Beograda i međunarodne zajednice

Kada je reč o diplomatskim naporima Srbije, Radosavljević kaže da se nada da se iza zatvorenih vrata vode ozbiljniji razgovori, ali da građani za sada ne vide konkretne rezultate.

"Za ljude koji ovde žive informacije koje dolaze u javnost nisu dovoljne. Građani nemaju jasne odgovore šta će se desiti posle 15. marta", napominje Radosavljevićeva.

Dodaje da su mnogi na Kosovu i Metohiji okrenuti ka Beogradu, jer su institucije obrazovanja i zdravstva povezane sa sistemom Srbije i da, kako se približava 15. mart, među građanima raste neizvesnost.

"To, iz perspektive nekoga ko živi na Kosovu i Metohiji, stvara određenu nelagodu, jer mi ne znamo šta nama budućnost nosi, a svi su okrenuti ka Beogradu, jer Beograd je pre svega u ovom slučaju poslodavac odnosno osnivač. I svi gledaju ka zvaničnom Beogradu po pitanju rešenja i šta dalje od 15. marta", naglasila je Radosavljevićeva.

(RTS)