Jorgovanka Tabaković: NBS podržava Predlog zakona o budžetu za 2025. Očekujem da će sledeće godine inflacija u Srbiji biti 3,7 odsto

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da NBS podržava Predlog zakona o budžetu za 2025. godinu koji je predložila Vlada Srbije i da očekuje da će sledeće godine inflacija u Srbiji biti 3,7 odsto.

Na javnom slušanju na kojem je predstavljen Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, Tabaković je rekla da se međugodišnja inflacija u maju ove godine vratila u granice cilja od tri plus minus jedan i po procenata i nakon toga je nastavila da se kreće unutar tih granica.  

"Ona bi do kraja ove godine trebalo da se kreće oko nivoa od četiri odsto ili blago iznad, a zatim da usporava i krajem naredne godine se približi centralnoj vrednosti cilja. Izraženo u brojkama, u 2025. godini očekujemo prosečnu inflaciju od 3,7%, što je gotovo u skladu sa projekcijom koju je Ministarstvo financija koristilo prilikom pripreme budžeta za 2025. i u njihovim projekcijama ona iznosi 3,5%", navela je Tabaković. 

Dodala je da je budžet za narednu godinu pripreman uz predpostavku da će privredni rast u 2025. iznositi 4,2 odsto, a projekcija NBS je da će biti u rasponu između četiri i pet, sa centralnom vrednošću projekcija od 4,5 odsto.  

"Zajednička nam je i ocena u pogledu strukture rasta ekonomske aktivnosti, kao i to da će ona biti fiskalno izdašnija, s obzirom na to da će rast BDP voditi domaći faktori. Većoj potrošačkoj tražnji doprinosi nastavak rasta zaposlenosti, zarada i penzija, što potvrđuje da je ekonomska politika uspešno očuvala standard naših građana", istakla je guvernerka NBS.

Kako je rekla, rast investicione tražnje je rezultat povećanog investicionog poverenja, ali i obezbeđenih izvora finansiranja kroz sva četiri osnovna stuba, od kojih je prvi profitabilnost privrede iz prethodnih godina, koja je u prošloj godini dostigla 972 milijarde dinara, odnosno 8,3 milijarde evra i ostvarila godišnji rast od preko 12 odsto.  

"Drugi stup predstavljaju i dalje visoki prilivi stranih direktnih investicija, koje su u prošle godine dostigle 4,6 milijardi evra, a oko tog nivoa očekujemo da će se zadržati i u ovoj i u narednim godinama. Kapitalni izdaci države, koji se projektuju na oko 7,3 odsto BDP predstavljaju treći značajan stub finansiranja. a četvrti veća dostupnost kreditnih izvora", rekla je Tabaković. 

Ona je naglasila da je dobijanjem investicionnog rejtinga i uspešnim završetkom četvrte, poslednje revizije aranžmana sa MMF i dogovaranje novog savetodavnog aranžmana jesu najbolja potvrda da se u Srbiji vodi odgovorna i fiskalna i monetarna politika, kao i da domaća ekonomija postaje sve jača i otpornija na eksterne izazove. 

"NBS je mišljenja da predloženi zakoni doprinose ne samo o čuvanju do sada postignutih rezultata, već i postizanju znatno zahtevnijih ciljeva ekonomske politike u budućnosti, kao što su zelena agenda, puna zaposlenost, dalji proces realne konvergencije ka razvijenim tržišnim privredama, dodatno jačanje investicijenog rejtinga i drugog", rekla je Tabaković. 

Dodala je da NBS i Vlada Srbije imaju zajednički cilj, a to je održavanje makroekonomske stabilnosti uz stvaranje uslova za održiv i dinamičan ekonomski razvoj, razvoj naše ekonomije, dalje jačanje konkurentnosti, kao i rast zaposlenosti i životnog standarda naših građana. 

"Smatram da predloženi nacrt Zakona o buđetu za 2025. godinu na adekvatan način doprinosi ostvarivanju tih ciljeva. Narodna banka Srbije u potpunosti podržava načela buđetskog planiranja koja su poštovana u predlogu Zakona o buđetu za 2025. godinu", rekla je Tabaković. 

Dodala je da su fiskalni prihodi projektovani uz uvažavanje principa opreznosti, a plan rashoda izrađen je uz naglasak na kapitalna ulaganja koja treba da doprinesu daljem razvoju pre svega infrastrukture kao i na nabavku robe i usluga za potrebe organizovanja specijalizovane izložbe Ekspo 2027.

"Realizacija ovog budžeta trebalo bi da obezbedi i povoljnije uslove za rast poslovne i investicione aktivnosti i direktan impuls za rast ekonomske aktivnosti. I pored toga što je nacrtom zakona planirano povećanje učešća fiskalnog deficita na 3 odsto BDP, smatram da makroekonomska stabilnost u srednjem roku neće biti narušena, s obzirom na to da će se zadržati opadajuća putanja učešća javnog duga u BDP", istakla je Tabaković.

(Tanjug)