Jedan od najznačajnijih američkih boraca za građanska prava, sveštenik DŽesi DŽekson preminuo u 84. godini

 Jedan od najznačajnijih američkih boraca za građanska prava, sveštenik DŽesi DŽekson preminuo je u 84. godini. Bio je žestoki protivnik politike predsednika Donalda Trampa i čovek koji je sa nekadašnjim jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem pregovarao o oslobađanju trojice zarobljenih američkih vojnika 1999. godine.

"Jednim okom gledam na razaranja u Jugoslaviji, a drugim na sudbinu ljudi na Kosovu... Bombardovanje srpske televizije jednako je bombardovanju Bi-Bi-Sija ili Si-En-Ena", rekao je DŽesi DŽekson krajem aprila 1999. godine, stojeći pored ruševina zgrade Radio-televizije Srbije u kojoj je, mesec dana ranije ubijeno 16 ljudi.

DŽekson je u Beograd stigao na čelu delegacije koja je, posle dva sastanka sa Miloševićem, izdejstvovala puštanje trojice američkih vojnika, DŽejmsa Stouna, Endrua Ramireza i Stivena Gonzalesa.

Po povratku u Ameriku, tadašnjem predsedniku Bilu Klintonu odneo je Miloševićevo pismo i rekao da "izraz dobre volje vlasti u Beogradu ne treba da ostane bez odgovora". Bombardovanje je trajalo još dve sedmice.

Političku i karijeru borca za građanska prava počeo je još šezdesetih godina, rame uz rame sa Martinom Luterom Kingom i postao jedan od njegovih najbližih saradnika.

Dan pre atentata na Martina Lutera Kinga, na terasi motela "Lorena" u Memfisu, snimljena je i čuvena fotografija na kojoj rame uz rame stoje King, DŽekson i još dvojica lidera pokreta. Tačno na tom mestu, 4. aprila 1968. godine Martin Luter King je ubijen.

Ubrzo zatim, jedinstveni pokret za građanska prava se raspao, a DŽekson je u Čikagu osnovao novi pokret nazvan "Ljudi ujedinjeni u spasavanju čovečanstva", dok je 1984. godine osnovao i "Duginu koaliciju",

U dva navrata, 1984. i 1988. godine nastojao je da dokopa mesta demokratskog kandidata na predsedničkim izborima, ali je prvi pokušaj sam upropastio komentarima u Vašington postu koji su ocenjeni kao antisemitski.

Demokrate su u trku za predsedničkim mestom poslale Voltera Mondejla, koji je izgubio od republikanca Ronalda Regana.

Četiri godine kasnije, dobio je podršku bezmalo sedam miliona demokrata, što ponovo nije bilo dovoljno da pobedi glavnog protivkandidata, Majkla Dukakisa, koji je poput Mondejla, izgubio, pa je predsednik SAD postao stariji DŽordž Buš.

Tokom prvog Zalivskog rata, kod iračkog lidera Sadama Huseina, izdejstvovao je oslobađanje stranih državljana zarobljenih u Kuvajtu.

Vremenom, u Americi se pojavila generacija mladih lidera pokreta za građanska prava, koja je novim pristupom i energijom, suštinski, nastavila put koji su DŽekson i Martin Luter King zacrtali više od pola veka ranije.

Bio je žestok protivnik predsednika SAD Donalda Trampa.

"Širio je strah umesto da uliva nadu. Raspaljivanje vatre nije način na koji se može voditi zemlja. Dobićete duboko podeljenu naciju koju pokreće osećaj straha radije nego ushićenje koje proizvodi nada", govorio je DŽekson.

Pre devet godina objavio je da ima Parkinsonovu bolest od čijih je posledica i preminuo.

Bio je oženjen i imao je šestoro dece.

(RTS)