Izveštaj američkih bezbednjaka o Srbiji: Prisutan široko rasprostranjeni nasilni i organizovani kriminal, narko-karteli u zemlji i na Zapadnom Balkanu imaju sve veću ulogu u koordinaciji velikih svetskih mreža distribucije narkotika

U Srbiji može biti prisutan široko rasprostranjeni nasilni i organizovani kriminal, a domaće snage reda mogu imati ograničene kapacitete za reagovanje, navodi se u novom izveštaju Saveta za prekograničnu bezbednost (Overseas Security Advisory Council- OSAC) iz SAD. Ističe se da su glavna pretnja bezbednosti organizovane kriminalne grupe uključujući one povezane sa fudbalskim klubovima i regionalnim mrežama trgovine drogom.

OSAC je inače rezultat javno-privatnog partnerstva između Diplomatske bezbednosne službe Stejt Departmenta i bezbednosnih stručnjaka iz američkih organizacija koje posluju u inostranstvu. Na sajtu Stejt Departmenta se ističe da OSAC radi sa vladinim partnerima kako bi upozorio američke organizacije na konkretne i verodostojne pretnje usmerene ka njihovim objektima ili osoblju u inostranstvu. Izveštaj o Srbiji je objavljen 12. februara, a napomenuto je da ima za cilj da dopuni Upozorenje za putovanja u Srbiju američkog Stejt departmenta.

U njemu se navodi da je američki Stejt department oceno Beograd kao lokaciju sa visokim nivoom pretnje od kriminala usmerenog ka interesima američke vlade ili kriminala koji utiče na interese američke vlade. U upozorenjima za putovanje u Srbiju uključen je indikator kriminala "C". To znači da u zemlji može da bude prisutan široko rasprostranjen nasilni kriminal i/ili organizovani kriminal, kao i da lokalne snage reda mogu imati ograničene kapacitete za reagovanje na teška krivična dela.

U izveštaju se navodi da stope nasilnog kriminala, uključujući ubistva, ostaju relativno niske u Srbiji. Tokom 2025. stopa ubistava iznosila je oko 1,4 na 100.000 stanovnika. Ističe se da nema značajnih promena u odnosu na 2024. godinu. Kada je u pitanju kriminal mladih, uključujući i „debitantska krivična dela“, navodi se da je on takođe nizak.

Prema izveštaju, imovinski kriminal predstavlja problem u gusto naseljenim urbanim centrima, ali stopa krađa i provala nije značajno porasla između 2024. i 2025. godine.

„Grupe organizovanog kriminala, uključujući one povezane sa velikim srpskim fudbalskim klubovima i regionalnim mrežama trgovine narkoticima, predstavljaju glavnu kriminalnu pretnju u Srbiji“, navedeno je.

Sve veća uloga narko kartela

Napominje se i da se Srbija nalazi na značajnoj ruti za krijumčarenje nedozvoljene robe, uključujući narkotike, ka Evropskoj uniji i da narko-karteli u Srbiji i na Zapadnom Balkanu imaju sve veću ulogu u koordinaciji velikih svetskih mreža distribucije narkotika, uključujući i one koje potiču sa Zapada.

OSAC ističe da je nasilni kriminal u Srbiji obično povezan sa rivalstvom grupa organizovanog kriminala koje se međusobno napadaju radi kontrole nad profitom, uključujući kontrolu nad narko-mrežama.

„U prošlosti su takva nasilja uključivala ciljana ubistva vatrenim oružjem i eksplozivom, a prema javno dostupnim izvorima, ponekad su u njih bile uključene i kriminalne grupe iz susedne Crne Gore i regiona Balkana“, navodi se.

U izveštaju se napominje da su mediji i istraživački novinari ukazivali na veze između organizovanih kriminalnih grupa i državnih zvaničnika, tvrdeći da to kriminalcima omogućava određeni stepen nekažnjivosti u Srbiji. To, kako se dodaje, dovodi do malog broja istraga, optužnica i presuda protiv pripadnika organizovanog kriminala.

„Evropska komisija u svojim izveštajima o vladavini prava u Srbiji često poziva vlasti da učine više u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije“, primećuje OSAC.

Veze navijačkih grupa i kriminala

U izveštaju se naglašava da u Srbiji postoji veliki broj navijačkih grupa koje podržavaju profesionalne sportske klubove, a da su članovi često starosti između 15 i 26 godina.

„Neke od tih grupa imaju jake veze sa kriminalnim, desničarskim i ultranacionalističkim organizacijama. U februaru 2021. policija i bezbednosne službe razbile su veliku kriminalnu mrežu povezanu sa fudbalskim klubom Partizan iz Beograda“, navodi OSAC.

Takođe, naglašava se da vlasti ponekad imaju problema da suzbiju nasilje na sportskim događajima visokog rizika. Osim toga, navodi se da rizik postoji i u sportskim kafeima, u kojima su huligani napadali goste ili prolaznike koji su nosili dresove suparničkog tima.

„Takve grupe često učestvuju u teritorijalnim sukobima između kriminalnih organizacija i navodno imaju jake veze sa političkim strukturama. Ambasada smatra utakmice između pojedinih timova, uključujući Partizan i Crvenu zvezdu, događajima povećanog rizika zbog ranijeg nasilja“, stoji u izveštaju.

Piše da američki državljani nisu bili meta, ali da su u nekoliko izolovanih incidenata stranci bili žrtve nasilja koje se dovodi u vezi sa sportom. Zbog toga se preporučuje oprez prilikom odlaska na fudbalske utakmice ili tokom boravka u blizini stadiona na dan utakmice.

Kada je reč o krađi vozila, kao meta lopova istaknuti su automobili marke Volkswagen, Mercedes-Benz i BMW.

„Nezaključana ili napuštena vozila sa vidljivim predmetima često postaju žrtve krivičnih dela iz prilike. Preporučuje se upotreba dodatnih mehaničkih zaštita, poput blokade volana ili menjača, jer lopovi lako savladavaju alarmne sisteme“, ističe se.

O uličnom kriminalu, provalama, džeparenju

U odeljku koji se tiče oblasti koje su razlog za zabrinutost kada je reč o kriminalu piše da je ulični kriminal čest u Beogradu. Većina krivičnih dela protiv posetilaca spada u krivična dela kada počinilac uoči „povoljnu“ situaciju.

„Provale u stanove nisu vezane za određene delove grada, čak su i bogatije četvrti podložne takvim delima. Većina provala događa se kada stanari nisu kod kuće, pa se savetuje zaključavanje svih vrata i korišćenje alarmnih sistema“, stoji u izveštaju.

Upozorava se da je džeparenje uobičajeno u turističkim zonama, posebno u Knez Mihailovoj ulici, na Kalemegdanu i u javnom prevozu i da kriminalci često rade u dobro organizovanim grupama, koristeći odvlačenje pažnje i obmanu.

„Turisti treba da obrate pažnju na taksimetre i cene, jer neki taksisti pokušavaju da prevare strance i naplate višu cenu“, ukazuje se.

OSAC ističe da je Srbija poznata po burnom noćnom životu i da je Beograd popularna destinacija za turiste iz Evrope koji često posećuju restorane, barove, klubove i splavove.

„Neki od tih objekata u vlasništvu balkanskih kriminalnih grupa služe i kao mesta okupljanja i baza delovanja članova bandi. Preporučuje se oprez i izbegavanje sukoba u noćnim lokalima“, piše u izveštaju.

"Srednji" nivo pretnje od političkog nasilja

Beograd je procenjen kao lokacija sa „srednjim“ nivoom pretnji od terorizma koji može može biti usmeren ka interesima američke vlade. Kada je reč o međunarodnom terorizmu, ističe se da se Beograd nalazi na ruti između Bliskog istoka i Zapadne Evrope, i da je zabrinutost povodom toga slična kao i na ostatku Balkana.

Beograd je procenjen i kao lokacija sa „srednjim“ nivoom pretnje od političkog nasilja, uz napomenu da građanski nemiri mogu izbiti brzo i bez najave.

„Treba izbegavati demonstracije, jer i one koje su planirane kao mirne mogu postati nasilne. Veliki studentski antikorupcijski pokret dobio je zamah nakon urušavanja železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024., a protesti su trajali tokom 2025. godine“; navedeno je.

U odeljku „izbori i politička stabilnost“ podseća se na izborne procese i polarizaciju u prethodnim godinama.

„Iako redovni parlamentarni izbori treba da se održe do 31. decembra 2027, pojačani politički pritisci i studentski protesti nakon nesreće u Novom Sadu podstakli su spekulacije da bi izbori mogli biti održani već 2026. godine“, piše.

Napominje se da se protesti čest održavaju ispred državnih institucija, i da su demonstranti tvrdili da je tokom protesta u martu prošle godine korišćen „zvučni top“, što su vlasti negirale. Napominje se da je, prema mnogim procenama, to bio najveći protest u savremenoj istoriji Srbije i da je bilo između 275.000 i više 325.000 učesnika. Tokom protesta došlo je do manjeg stampeda nakon neobičnog zvuka. Demonstranti su tvrdili da je korišćen uređaj za zvučni udar, što su vlasti negirale.

„U junu iste godine ponovo su izbili sukobi tokom protesta od oko 140.000 ljudi, a u julu i avgustu zabeležene su desetine povređenih i stotine privedenih. Protesti se i dalje održavaju, ali su manji i ređi nego u prvoj polovini 2025. godine“, navodi se.

"Antiameričko raspoloženje prisutno oko određenih datuma"

Kada je u pitanju antiameričko raspoloženje, ističe se da su građani Srbije uglavnom gostoljubivi, ali da je ono prisutno kada nastupe određeni datumi. To je 17. februar kada je godišnjica proglašenja nezavisnosti Kosova, i između 24. marta i 10. juna, kada je godišnjica NATO bombardovanja. Pomenut je i Vidovdan.

„Antiamerički i anti-NATO grafiti vidljivi su u Beogradu, a mnogi građani okrivljuju SAD za bombardovanje 1999. i nezavisnost Kosova 2008. godine“, piše u izveštaju.

Izveštaj se u kratkim crtama bavi i kvalitetom vode, zdravstvenim uslovima, prirodnim nepogodama, sajber bezbednošću i ograničenjima koja se tiču uvoza i izvoza.

(Insajder)