недеља, 30. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Иванка Поповић о протестима против рударења литијума: Предстоји нам дуга борба. Морамо да говоримо и у име оних који су уцењени. Ако то не учинимо сада, питање је да ли ћемо и ми моћи у будућности да се огласимо
Хроника

Иванка Поповић о протестима против рударења литијума: Предстоји нам дуга борба. Морамо да говоримо и у име оних који су уцењени. Ако то не учинимо сада, питање је да ли ћемо и ми моћи у будућности да се огласимо

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 27. јун 2024.

Људи су већ пружили масовни отпор око делатности “Рио Сава” и других у Србији. Верујем да ће то учинити поново. Предстоји нам дуга борба и морамо имати снаге за њу. Отпор нелегалном деловању било којих инвеститора је део борбе за правну државу и за јачање институција система, истиче у интервју за Нова.рс проф. др Иванка Поповић, професорка Технолошко-металуршког факултета, бивша ректорка Унивезитета у Београду и једна од потписница иницијативе Проглас.

Наша саговорница, која је и потпредседница Европске асоцијације универзитета, једна је од 40 стручњака и представника невладиних организација који су упутили писмо “Фајненшел Тајмсу” о погубним последицама ископавању литијума у Србији. У интервју за Нова.рс прича објашњава зашто се обратили угледном британском часопису, шта су кључни проблеми у понашању државе у случају пројекта “Јадар”, као и ко може у данашњој Србији да гарантује да рударења литијума неће угрозити здравље становништва.

Одакле идеја да се обратите на овај начин и да ли сте задовољни одјеком који је имало писмо?

У “Фајненшел Тајмс” је објављен чланак који је дао једнострану слику о мишљењу јавности о рударењу и производњи литијума у Србији. У тексту је међународној јавности предочено да овај пројекат ужива не само подршку највишег руководства земље, већ и целог становништва. Из тог разлога је било неопходно да се међународна јавност обавести да то није случај. Наравно, једно писмо у страним новинама не може да има значајан одјек у међународној јавности, али је важно да се оно појавило. Већи међународни одјек може да има европска петиција против деловања Рио Тинта у Србији. Ако буде имала довољно потписника, ова петиција би могла да доведе до ангажовања Европског парламента. Пошто загађење животне средине не познаје и не може бити омеђено државним границама, Европски парламент има разлога да прати и даје своје мишљење о евентуалним активностима Рио Тинта у Србији.

У писму упозоравате да председник Александар Вучић не може да да зелено светло „Рио Тинту“ јер пројекат нема законску основу, али да власт води кампању у којој жели да прикаже пројекат као еколошки прихватљив мада постоје озбиљни докази да ће девастирати земљу и угрозити здравље грађана. Планирате ли на још неки начин да алармирате међународну и домаћу јавност?

Постоји неколико ствари које претходе дискусији о техничко-технолошким аспектима овог пројекта и евентуалним последицама пројекта на животну средину. Први проблем је потпуна нетранспарентност у реализацији пројекта. Други проблем је политикантски приступ власти која привидно реагује чим се појави озбиљнији отпор у јавност. Након наводног потпуног одустајања државе од пројекта и жалопојке о плаћању одштете предузећу Рио Сава после великих протеста у претходном периоду, прича о реализацији пројекта је поново наметнута. После првих негативних изјашњења у медијима и најавама протеста, сам председник је одмах интервенисао и изјавио да се ништа неће радити на силу и без Немачке која је гарант да ће наша природа остати заштићена. По ком основу једна држава уопште може да да другој држави такве гаранције? И трећи проблем је манипулисање струком за постизање политичких циљева.

Када помињете гаранције, ко уопште може да буде гарант да ће наша природа остати заштићена?

Гаранције за евентуални пројекат који би испунио све захтеве заштите животне средине може једино да обезбеди држава у којој се пројекат реализује. Таква одговорност и брига државе за добробит грађана може да се оствари једино кроз независне институције и владавину права. У овом тренутку Србија није таква држава. Први и најважнији задатак нас грађана Србије је да обезбедимо функционисање правне државе и да ту поруку јасно пошаљемо у свет. То је минимални услов да се оствари поверење на свим нивоима везано за евентуалну реализацију пројекта Јадар или било ког другог капиталног пројекта.

Да ли је литијум ново Косово, односно тема због које ће Запад Вучићу „гледати кроз прсте“ на бројна кршења закона, непоштовање владавине права и демократских процедура, све због чињенице да би Србија могла да буде нови извор сировина?

Мислим да нисам компетентна да одговорим на ово питање, али је то свакако нешто што ме брине. Досадашња пракса везана за реализацију великих иностраних пројеката у Србији показује да наша власт више излази у сусрет потребама инвеститора него будућности својих грађана. Тешко је прихватити све изговорене речи о европским вредностима и демократији са једне стране, када се са друге протежира аутократска власт у Србији која земљу, њене људе и ресурсе, безочно искоришћава за лично богаћење.

Истичете да људи у Србији нису спремни да буду геополитички пион који треба да буде жртвован да би Брисел, Берлин и Париз могли да промовишу стил живота који је знатно изнад глобалног просека и да људи преузимају ствари у своје руке. На који начин би грађани могли да преузму ствари у своје руке? Да ли су протести, какав се најављује за 28. јун у Лозници прави начин борбе?

Људи су већ пружили масовни отпор око делатности “Рио Сава” и других у Србији. Верујем да ће то учинити поново. Верујем да је и свима јасно да нам предстоји дуга борба и морамо имати снаге за њу. Отпор нелегалном деловању било којих инвеститора, и домаћих и страних, је део борбе за правну државу и за јачање институција система, система који треба да чува и брани интересе свих нас. Уз протесте је неопходно да се о свим неправилностима и незаконитим поступцима у нашој земљи што више јавно говори. Један део становништва је заиста уцењен и немоћан да јавно иступа. Али зато, за сада, има довољно нас других који можемо да говоримо не само у наше, већ и у њихово име. Ако ми то не учинимо сада, питање је да ли ћемо у будућности и ми то моћи.

САНУ се већ кроз научни скуп о пројекту Јадар и зборник са тог скупа негативно изразио о овом начину рударења у Србији. Да ли САНУ, али и цела академска заједница треба одлучније и јасније да се укључи у ову расправу?

Мислим да је одговорност интелектуалаца и стручне јавности огромна. Без одговарајућег ангажовања које ће довести до одговорног функционисања правне државне, све струке ће, ако већ нису, бити инструментализоване за потребе владајуће странке и њене интересне групе. Све чешћи испади, несреће и пропусти у раду у свим делатностима су велико упозорење да су стручни људи већ склоњени у мери која почиње да доводи у питање функционисање целокупног система. Да ли у таквој реалности смемо да евентуално започнемо пројекат такве сложености какав би био пројекат Јадар?

Компанија „Рио Тинто“ је више пута саопштавала да иза њихових навода да је пројекат еколошки прихватљив и да неће наштетити природи и здрављу становништва стоје еминентни стручњаци, али како каже Драгана Ђорђевић, одбијају да сем једног или два имена кажу ко су ти људи. Да ли сматрате да би стручњаци који заговарају овај пројекат требало јавно да иступе и укрсте мишљење са онима који указују на погубност пројекта?

Свака компанија има право да финансира истраживања за своје потребе, па тако и “Рио Сава”. И може да ангажује разне стручне институције за добијање потребних информација. Компанија је својевољно објавила део информација јавности и била је у оквиру својих права да дефинише обим информација, па и имена стручњака, које ће представити. То је могла зато што је то интерни документ те компаније.

Суштина је да ниједно правно лице не може да започне било какву делатност док не задовољи одређене законске услове. Да би испунило неопходне законске услове, предузеће мора да поднесе потребна документа која укључују и одговарајућу правну, техничко-технолошку и другу документацију коју треба да одобре одређени државни органи или институције. То су документа на основу којих се доносе одлуке о прихватању или неприхватању пројекта, односно одлуке о реализацији или нереализацији пројекта. То су документа на које се има право на увид јавности. Из тог разлога је борба за независне институције и функционалну правну државу основа било какве промене у Србији, па тако и њеног напретка.

Мислим да би било врло корисно да се воде јавне расправе стручњака из различитих области о евентуалној реализацији капиталних пројеката, па тако и пројекта Јадар. Јавне расправе стручњака који могу да имају различите ставове би могле бити пример конструктивног и толерантног дијалога који води до оптималног решења. Тренутно су у Србији врло ретке расправе у којима не долази до омаловажавања и вређања саговорника. Уз достизање правне државе и независних институција, мораћемо и да научимо да разговарамо једни са другима и онда када се не слажемо.

(Нова.рс)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер