Иванка Поповић: Анимозитет дела грађана и студената према опозицији мора да се смањи, промена немогућа без удруживања свих који ту промену желе. Минимална координација мора да се деси, обавеза студената да до тог заједничког фронта дође

Ово је један врло мучан период кроз који пролазимо, где нас власт стално искушава шта можемо да поднесемо и показује се у све горем светлу и спремности на све могуће гадости, каже за ФоНет професорка у пензији и некадашња ректорка Универзитета у Београду, Иванка Поповић.

У другој емисији нове сезоне серијала Квака 23, Поповић је рекла да је очигледно да власт није спремна за разговор, компромис, нити за мирољубљиво решење и да изгледа као да нас разним провокацијама тера у сукоб.

“Мислим да је ово тужан период српске историје и да ће тако бити и забележен – као мрачан период нашег постојања”, рекла је Поповић.

Она сматра да су са једне стране грађани који су скупом у Новом Саду 1. новембра показали да су и даље решени да наставе са отпором. На другој се налази власт која покушава да створи привид нормалности и да покаже да држи ствари под контролом, додаје.

“Али, не смемо да се ушушкамо у неком веровању да нас има довољно, зато што мислим да у овом тренутку још увек нема довољно активних грађана. Док се довољно нас не помери, ми ћемо у том глибу седети јако дуго, а то је заиста изгубљено време.”

На питање о својој недавној изјави да је “Вучић повратио контролу”, Поповић одговара: “Ако сам некога и мало пецунала тиме, можда баш зато да људи кажу, е па није, и да покажемо да није, јер заиста ја не очекујем да ће било ко нама да помогне”.

Говорећи о понашању присталица СНС током штрајка глађу Дијане Хрка, Поповић каже да је тако нешто могао да одобри једино Александар Вучић. Ситуацију у центру Београда назива посебно мучном “јер се увећава трагедија и голгота жене која више нема шта да изгуби”.

“Тај губитак људскости је оно што и даље шокира, мислим, ми смо спремни заиста на многе ствари од Српске напредне странке, али оваква бездушност показује да можемо само најгоре да очекујемо”, рекла је.

Иванка Поповић сматра да анимозитет дела грађана и студената према опозицији мора да се смањи, јер је промена немогућа без удруживања свих који ту промену желе. “Да будемо потпуно отворени, ово је скоро сад већ питање опстанка, нас као земље и као појединаца. И зато мислим да некаква минимална координација мора да се деси. Сада је то мало теже, пошто су изговорене одређене речи, али морамо превазићи то и морају да буду отворени путеви комуникације”, истиче бивша ректорка.

“Ми не знамо све шта се дешава, сигурно има јако много дискретних разговора, договора, покушаја да се направи тај неки заједнички фронт. Али оно што је сигурно јесте да су студенти сада највећа група којој јавност верује. Из тог поверења проистиче онда, волели то студенти или не, обавеза да помогну да до тог заједничког фронта дође”, упозорила је Поповић у интервјуу за Кваку 23.

Упитана да прокоментарише однос студентског покрета и “Прогласа”, Поповић одговара да сада више нема проблема. “Ја мислим да то што је дошло до неодговарајуће комуникације између студената и „Прогласа“ јесте последица врло великог уложеног напора да до те комуникације не дође, зато што би то била једна доста моћна спрега и мислим да се неко јако потрудио да студенте убеди да можда “Проглас” има неку другу агенду”, рекла је професорка Иванка Поповић.

Сматра да је пад власти неповратан процес, да је владајућа странка ослабљена и да промена долази.

О односу Српске напредне странке према државним универзитетима, Поповић каже да СНС није ни прва ни последња која покушава да уништи универзитет, али да неће успети. “Универзитет је простор у којем се млади људи обучавају критичком мишљењу и самосталном размишљању. То би они јако волели да уклоне и из тог разлога тај притисак на универзитете не јењава”, објашњава Поповић за ФоНет.

(Данас)