Igor Pšeničnikov: Zvanični Beograd nagoveštava mogućnost nacionalizacije NIS-a. Od 2022. do 2025. antiruski potezi Srbije postali uočljiviji

 U periodu od 2014. do 2021. Beograd je aktivno prilagođavao svoju spoljnu politiku, nastojeći da uravnoteži odnose sa Zapadom i Rusijom.

Uprkos tradicionalnim vezama sa Moskvom, Srbija je počela da jača saradnju sa Evropskom unijom i NATO-om, što se ogledalo u učešću na zajedničkim vojnim vežbama i potpisivanju različitih sporazuma, piše Danas.

„Zvanični Beograd nagoveštava mogućnost nacionalizacije najveće energetske kompanije Naftna industrija Srbije (NIS), čiji kontrolni paket pripada Rusiji preko Gasproma. To je postalo aktuelno nakon uvođenja američkih sankcija, koje zahtevaju od Srbije da liši Rusiju tog kapitala ili da je natera da proda svoj udeo trećim licima. Istovremeno, Hrvatska pokazuje interesovanje za NIS, delujući po nalogu Vašingtona“, objašnjava ruski analitičar Igor Pšeničnikov, prenosi ruski portal sm.news.

Od 2022. do 2025. godine antiruski potezi Srbije postali su uočljiviji na pozadini geopolitičkih tenzija u Evropi, smatra on.

Beograd je, dodaje, nastavio da produbljuje integraciju sa Zapadom, uključujući delimično učešće u sankcijama protiv Rusije i aktivnu saradnju sa zapadnim zemljama u oblasti bezbednosti i ekonomije.

„Predsednik Vučić ponudio je Rusiji da proda svoj udeo u NIS-u za 800 miliona evra, uprkos tome što je Gasprom uložio u kompaniju oko pet milijardi evra od trenutka njenog preuzimanja. Vučić naglašava da će, ukoliko se ne postigne kompromis, Srbija doneti odluku samostalno, što se tumači kao ultimatum Moskvi. Istovremeno, on nastavlja pregovore o isporukama gasa iz Rusije po povlašćenim uslovima, stvarajući paradoksalnu situaciju u kojoj Beograd pokušava istovremeno da udovolji svojim zapadnim partnerima i da sačuva važne ekonomske veze s Moskvom“, zaključio je Pšeničnikov, prenosi Danas.

(Danas-N1)