Hidro-geolog, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji i član Odbora SANU za životnu sredinu Zoran Stevanović o strategiji o mineralima: Planira se enormna ekspanzija - imali bismo rudnik na svakom ćošku

 Hidro-geolog, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji i član Odbora SANU za životnu sredinu Zoran Stevanović, kome takođe danas nije dozvoljeno da uđe na javnu raspravu o Nacrtu Strategije upravljanja mineralnim sirovinama i drugim geološkim resursima, kaže za N1 da je to još jedna bruka ove države i velika sramota.

Ističe da je Odbor za životnu sredinu SANU uputio 17 primedbi da ti rudarski projekti neće moći da se realizuju u praksi bez ozbiljnih posledica po životnu sredinu.

Ukazuje da njemu nije dozvoljen ulaz u Privrednu komoru, iako se uredno prijavio za diskusiju.

"Svi smo dobili odbijenicu i danas ovde nismo u mogućnosti da uđemo i da branimo svoje stavove. Upravo to o čemu govorite praktično ostaviće ozbiljne posledice po životnu sredinu. Meni je takođe žao što je jedan deo mojih kolega sa Rudarsko-geološkog fakulteta, koji su članovi autorskog tima, uzeo sebi za mogućnost i uz podršku države radio u timu, praktično verovatno po direktivama tih ljudi koji su u vlasti, da napišu ovakvu strategiju. A to nikada nije došlo na Rudarsko-geološki fakultet i njegovo nastavno-naučno veće da bude formalno usvojeno i da to bude stav fakulteta. Moj fakultet je na optuženičkoj klupi zbog te grupe mojih kolega koji su sebi dali mogućnost da to rade", ocenjuje.

Naglašava da je ovo "nedopustivo, ovo nije javna rasprava, ovo je zabranjena zona za građane Srbije".

Na pitanje šta je sve predviđeno tom strategijom, kaže da se "pominju tri varijante ulaganja, od kojih je ona najintenzivnija sa 6,8 milijardi stranih investicija u procesu rudarenja u Srbiji, koji bi doveo do toga da imamo zaista enormnu ekspanziju, dakle imali bismo rudnik na svakom čošku".

"Ono što u strategiji ne bi smelo da stoji, a to je da se prioritet rudarenju daje na drugim oblastima i da u prostornim planovima te oblasti za potencijalno rudarenje treba da imaju prioritet nad zaštićenim zonama prirode, čak i tamo gde imamo resurse voda koji su dragoceni za budućnost ovog naroda, tamo takođe oni dolaze u podređen položaj u odnosu na planirano rudarenje. Dakle, to je ono što smeta, takođe vezivanje istraživanja za buduću eksploataciju kroz nemogućnost da se na tenderima kroz slobodna javna nadmetanja i država kandiduje da vrši taj posao, takođe što se našem Geološkom zavodu Srbije za koji školujemo decu, na tom istom Rudarsko-geološkom fakultetu, deklariše da nema kapacitete da se ovim bavi i ostavljena su samo osnovna istraživanja", ocenjuje.

Dodaje da ta osnovna istraživanja treba da produkuju kapacitete koje će strani investitori koristiti za buduće rudarenje po Srbiji.

Ukazuje i da država Srbija ima stručnjake koji mogu da rade detaljna istraživanja o rudama, na korist građana ove države, a ne da se ruda izvozi iz ove zemlje i da ostajemo i bez bakra, i bez zlata, i da se nova rudarenja planiraju".

Planira se rudnik zlata koji će se eksploatisati sedam godina. I za to vreme će se vršiti luženje sa cijanidom koje će ugroziti naša druga izvorišta, dragocena izvorišta podzimnih voda u istočnoj Srbiji. I tako jedan za drugim projekti i ova strategija treba svemu tome da da zeleno svetlo i da to omogući. Dakle, to je nedopustivo. To je ono što ne bismo smeli da dozvolimo

"Planira se rudnik zlata koji će se eksploatisati sedam godina. I za to vreme će se vršiti luženje sa cijanidom koje će ugroziti naša druga izvorišta, dragocena izvorišta podzimnih voda u istočnoj Srbiji. I tako jedan za drugim projekti i ova strategija treba svemu tome da da zeleno svetlo i da to omogući. Dakle, to je nedopustivo. To je ono što ne bismo smeli da dozvolimo. A o tome se malo govori", upozorava.

Navodi i da je ova javna rasprava oglašena juče na sajtu ministarstva.

"Svaki dan smo pratili kada će biti, da li će biti, da li ćemo naravno moći da učestvujemo. Juče je oglašeno na sajtu, pre toga je na Privrednoj komori Srbije postavljeno, koja uopšte nije kompetentna ni nadležna za ovakve stvari. E-konsultacije i sajt ministarstva uopšte nisu sadržali informacije. Prema tome, ceo postupak je invalidan, a ovo je vrhunac. Sa ovom službom ovde, policijom, obezbeđenjem i ovim gde se sprečavaju građani i stručnjaci da prisustvuju u javnoj raspravi, to je zaista nešto što je vrhunac svega. Naš narod ne bi trebalo to da dopusti", ističe.

Ispred Privredne komore Srbije u Resavskoj ulici od jutros je burno, jer pripadnici privatnog obezbeđenja Soko group ne dozvoljavaju aktivistima i profesorima koji su se prijavili za učešnje u javnoj raspravi o Nacrtu Strategije upravljanja minerlnim sirovinama i drugim geološkim resursima da uđu u zgradu. Bilo je i guranja okupljenih i obezbeđenja, a u međuvremenu je došla i interventna policija.

(N1)