Hag: Odbijen zahtev Radislava Krstića za prevremeno puštanje na slobodu

Međunarodni mehanizam za krivične sudove (MKS) ponovo je odbio htev zahtev za prevremeno puštanje na slobodu nekadašnjeg komandanta Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS) Radislava Krstića, osuđenog na 35 godina zatvora zbog pomaganja genocida u Srebrenici, prenosi BHRT. Predsednica Mehanizma Graciela Gati Santana rekla je da, iako Krstić ispunjava uslove za prevremeno puštanje na slobodu, smatra da bi njegov zahtev trebalo da bude odbijen. "Smatram da njegovo javno priznanje da se u Srebrenici dogodio genocid i da je u njemu učestvovao odražava nivo rehabilitacije i od značaja je, s obzirom na porast istorijskog revizionizma i poricanja genocida u regionu", navela je Gati Santana, ali je i dodala da težina Krstićevih zločina utiče na to da mu se se odbije prevremeno puštanje na slobodu.

Gati Santana je objasnila da težina Krstićevih zločina utiče na to da mu se se odbije prevremeno puštanje na slobodu, kao i da demonstracija rehabilitacije treba biti uverljivija što je teže kriminalno ponašanje u pitanju.

„Pozdravljam činjenicu da je Krstić napravio pozitivan napredak i smatram da njegovo javno priznanje da se u Srebrenici dogodio genocid i da je u njemu učestvovao odražava nivo rehabilitacije i od značaja je s obzirom na porast istorijskog revizionizma i poricanja genocida u regionu“, navela je Gati Santana.

U odluci je dodala da još nije uverena da je Krstić pokazao dovoljan stepen rehabilitacije da dosegne „povišeni prag“, kao i da nema dokaza koji ukazuju na postojanje uverljivih humanitarnih razloga kojima bi se mogla nadačati negativna ocena.

Krstić je prošle godine uputio zahtev za prevremeno puštanje na slobodu, kao i pismo u kojem je prihvatio odgovornost.

U rukom pisanom pismu, Krstić je pohvalio usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici kojom je 11. juli određen kao Dan sećanja na žrtve genocida, i naveo da podržava Rezoluciju.

„Prihvatam presude Tribunala iz 2001. i 2004. godine, gde se utvrđuje da su snage vojske kojoj sam pripadao počinile genocid protiv Bošnjaka u Srebrenici u julu 1995. godine, da sam pomogao i podržao genocid tako što sam znao da neki članovi Glavnog štaba imaju nameru da počine genocid“, naveo je Krstić i dodao da bi želeo da ode u Potočare i pokloni se žrtvama, zamoli za oproštaj.

Sutkinja Gati Santana se u svojoj odluci osvrnula na dokaze, ali i na Krstićevo pismo, i navela da ne smatra da su njegovi izrazi kajanja i prihvatanja odgovornosti iskreni, a da nisu motivisani isključivo njegovim zahtevom za prevremeno puštanje na slobodu.

„Po mom mišljenju, Krstić bi mogao pokazati iskreno kajanje tako što bi otkrio sve relevantne informacije koje poseduje ili uverljivo i transparentno objasniti zašto ne poseduje takve informacije koje bi mogle pomoći u potrazi za nestalim posmrtnim ostacima“, navela je Gati Santana.

Ona naglašava da bi je takav čin više uverio da Krstić nije ravnodušan prema žrtvama svojih zločina i tragediji nestalih osoba, nego izrazi saosećanja i razumevanja za žrtve.

Krstić je u Haškom tribunalu 2004. godine osuđen na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici.

Do sada je Krstić u više navrata tražio prevremeno puštanje na slobodu, što je MKS odbio.

(Fonet)