Grupa profesora sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici zatražila hitnu obustavu dostavljanja podataka zaposlenih u zdravstvenim i obrazovnim institucijama na KiM, dok se ne utvrdi pravni osnov i zaštita prava

Neformalna grupa profesora sa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (ProAktiv UPKM) zatražila je danas hitnu obustavu dostavljanja podataka zaposlenih u zdravstvenim i obrazovnim institucijama na Kosovu, dok se ne utvrdi pravni osnov i zaštita prava.

U pismu koje je ova grupa profesora danas uputila međunarodnoj zajednici, odnosno Evropskoj uniji, Savetu Evrope i misiji OEBS, ali i Rektorskom kolegijumu i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, istakli su to da prikupljanje i dostavljanje ovih podataka nije zasnovano na jasno definisanom pravnom osnovu kao i da ne postoji precizna garancija zaštite podataka zaposlenih čiji se podaci šalju.

„U dopisima je ukazano da prikupljanje i dostavljanje ovih podataka nije zasnovano na jasno definisanom pravnom osnovu, niti postoje dovoljno precizne garancije njihove zaštite, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i međunarodnim standardima, uključujući GDPR (Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti)“, naveli su.

Posebnu bojazan izrazili su zbog, kako navode, toga što se ti podaci dostavljaju lokalnoj samoupravi, te da nije jasno na osnovu kog propisa oni imaju nadležnost za obradu istih.

„Posebna zabrinutost izražena je zbog činjenice da se podaci dostavljaju organima lokalne samouprave, iako nije jasno na osnovu kog propisa oni imaju nadležnost za njihovu obradu u postupcima koji se odnose na boravišne i radne dozvole“.

Upozorili su na to da, iako prikupljanje ličnih podataka može delovati kao tehničko pitanje sa stanovišta međunarodne zajednice, u lokalnom kontekstu nosi ozbiljne rizike.

Tvrde i to da ovaj proces može dovesti do stvaranja nepoželjnih pritisaka na rad obrazovnih i zdravstvenih ustanova, jer bi oni koji upravljaju podacima mogli neprimereno uticati na njihov rad.

Prikupljanje i dostavljanje podataka istovremeno znači i koncentraciju moći kod onih koji tim podacima upravljaju, što može dovesti do političkog uticaja na rad institucija

„Prikupljanje i dostavljanje podataka istovremeno znači i koncentraciju moći kod onih koji tim podacima upravljaju, što može dovesti do političkog uticaja na rad institucija. U skladu sa osnovnim principima zaštite podataka o ličnosti, obrada podataka mora biti ograničena na nadležne organe i u obimu koji je nužan za ostvarenje konkretne svrhe. Svako proširenje kruga subjekata koji imaju pristup tim podacima, bez jasnog pravnog osnova, predstavlja potencijalnu povredu prava zaposlenih“.

Takođe, ProAktiv ukazuje da nisu dostupne jasne informacije o rokovima za čuvanje podataka, kao ni o merama zaštite tih podataka, kao i to da:

„Ne postoji potvrda da je sprovedena procena uticaja na zaštitu podataka (DPIA), što dovodi u pitanje zakonitost celokupnog procesa“.

Posebno je istaknuto da ovakve aktivnosti mogu dovesti do narušavanja autonomije

Univerziteta, koja podrazumeva i zaštitu podataka o zaposlenima i studentima.

Zato od Rektorata ovog Univerziteta i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka traže hitnu obustavu dostavljanja i prikupljanja podataka, odnosno formiranje liste ličnih podataka zaposlenih u obrazovnim i zdravstvenim ustanovama.

„ProAktiv je u dopisu Rektorskom kolegijumu zatražio da se bez odlaganja obustavi dostavljanje ličnih podataka sve dok se ne utvrdi jasan pravni osnov, nadležnost organa i pune garancije zaštite prava zaposlenih. U dopisu Povereniku povodom zahteva za prikupljanje i formiranje liste ličnih podataka zaposlenih u obrazovnim i zdravstvenim ustanovama, zatraženo je da se bez odlaganja obustavi dostavljanje ličnih podataka sve dok se ne utvrde jasan pravni osnov, nadležnost organa i pune garancije zaštite prava zaposlenih, kao i da, u okviru svojih nadležnosti, ispita zakonitost navedenog postupanja i preduzme odgovarajuće mere u cilju zaštite podataka o ličnosti zaposlenih“.

A od međunarodne zajednice traže da se aktivno uključe u uspostavljanje transparentnog i pravno utemeljenog okvira, kako bi se obezbedila zaštita osnovnih prava i pravna sigurnost zaposlenih.

Pismo ProAktiv UPKM prenosimo u celosti:

Pismo poslato međunarodnoj zajednici: Evropska unija, OEBS, Savet Evrope

PREDMET: ZAHTEV ZA UKLjUČIVANjE MEĐUNARODNOG UDRUŽENjA U VEZI SA PRIKUPLjANjEM LIČNIH PODATAKA ZAPOSLENIH U OBRAZOVANjU I ZDRAVSTVU

Poštovani,

Obraćamo vam se povodom zahteva za dostavljanje ličnih podataka zaposlenih u obrazovnim i zdravstvenim institucijama, koji se, prema dostupnim informacijama, prikupljaju u vezi sa regulisanjem boravišnog i radnog statusa.

Ističemo da bi eventualna obrada takvih podataka morala biti zasnovana na jasno definisanom pravnom osnovu, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i relevantnim međunarodnim standardima, uključujući GDPR, uz striktno poštovanje principa zakonitosti, svrhe obrade i nadležnosti organa koji podatke prikupljaju i obrađuju.

Posebno izražavamo zabrinutost zbog činjenice da se traženi podaci dostavljaju organima lokalne samouprave, odnosno gradonačelnicima, iako nije jasno na osnovu kog propisa bi takvi organi imali nadležnost za obradu ličnih podataka u postupcima koji se odnose na boravišne i radne dozvole.

Iako se iz perspektive međunarodne zajednice ovakav postupak može posmatrati kao tehničko i rutinsko pitanje, u lokalnom kontekstu on proizvodi dodatne rizike. Prikupljanje i dostavljanje podataka istovremeno znači i koncentraciju moći kod onih koji tim podacima upravljaju, što može dovesti do političkog uticaja na rad institucija. U skladu sa osnovnim principima zaštite podataka o ličnosti, obrada podataka mora biti ograničena na nadležne organe i u obimu koji je nužan za ostvarenje konkretne svrhe.

Svako proširenje kruga subjekata koji imaju pristup tim podacima, bez jasnog pravnog osnova, predstavlja potencijalnu povredu prava zaposlenih.

Dodatno, imajući u vidu prethodna iskustva i opšti nivo poverenja u institucije koje sprovode ovaj proces, smatramo da ne postoje dovoljne garancije da će prikupljeni podaci biti korišćeni isključivo u zakonite i jasno definisane svrhe.

Naprotiv, postoji realan rizik od zloupotrebe podataka, uključujući politički pritisak, diskriminaciju ili selektivno postupanje.

Takođe, ističemo da nedostaju informacije o roku čuvanja prikupljenih podataka, merama tehničke zaštite kojima se sprečava neovlašćen pristup, kao i potvrda da je sprovedena obavezna procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti (DPIA).

Bez precizno definisanih prava zaposlenih na uvid, ispravku i brisanje podataka u skladu sa međunarodnim standardima, svaki proces prikupljanja smatramo pravno nevažećim.

Posebno ukazujemo na značaj poštovanja autonomije Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao ustavno i zakonski zaštićene kategorije.

Autonomija univerziteta podrazumeva i zaštitu podataka o zaposlenima i studentima, uključujući spiskove koji ne mogu biti predmet dostavljanja van jasno propisanih pravnih okvira. Svako postupanje suprotno ovim principima predstavljalo bi narušavanje akademske autonomije.

U tom smislu, smatramo da je neophodno da se proces eventualnog prikupljanja i obrade podataka sprovodi uz učešće ili nadzor relevantnih meĎunarodnih organizacija, uz jasne mehanizme kontrole i zaštite prava zaposlenih.

Takođe, do danas nije jasno definisano, te posebno ukazujemo da nije razjašnjeno sledeće:

– koji organ je nadležan za sprovođenje postupka,

– na osnovu kog pravnog akta se podaci prikupljaju,

– koje su konkretne garancije zaštite podataka,

– kao ni kakav će biti pravni status zaposlenih nakon dostavljanja podataka.

U takvim okolnostima, bez uspostavljanja jasnog, transparentnog i pravno utemeljenog okvira, dostavljanje traženih podatka predstavlja kršenje naših prava.

Smatramo da je zaštita ličnih podataka i pravne sigurnosti zaposlenih osnovni preduslov za bilo kakav dalji postupak.

Pozivamo međunarodne organizacije da aktivno učestvuju u uspostavljanju takvog okvira, kako bi se obezbedilo poštovanje osnovnih prava, pravna sigurnost zaposlenih i kontinuitet pružanja usluga građanima.

Dogovor

Podsetimo, višemesečne pripreme za punu primenu Zakona o strancima završene su u subotu, 14. marta, kada je saopšten ishod razgovora radne grupe u Briselu. O detaljima se znalo vrlo malo, osim da su tri strane razmatrale pitanja pune primene ova dva zakona u praksi, sa okosnicom dogovora Kurti- Sorensen.

Ishod dogovora je sledeći: za primenu Zakona o strancima praktično je dobijeno još 12 meseci za pripremu pune implementacije.

Zakon o vozilima, sa druge strane, počeo da se primenjuje već u ponedeljak, 16. marta.

Nakon razgovora specijalnog predstavnika EU za dijalog, Petera Sorensena, i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, dogovoreno je da se građanima koji žive na Kosovu, a nemaju odnosno do sada nisu bili u mogućnosti da dobiju kosovska dokumenta, to i omogući. Procena je da ih je oko 4,000. Za to je dat rok od tri meseca, a počinje već u ponedeljak, potvrdila je u međuvremenu Srpska lista.

Dogovoreno je i da srpskim studentima, profesorima i zdravstvenim radnicima budu izdane privremene boravišne dozvole, za početak na 12 meseci, uz mogućnost produženja, kako bi se izbegao prekid obrazovnih i zdravstvenih usluga.

Podatke o njima, prema ovom dogovoru, dostaviće kosovskoj vladi gradonačelnici opština sa srpskom većinom.

U susret ovim najavama, kako KoSSev saznaje na osnovu uvida u najmanje dve poruke koje su pojedini dekanati UPKM uputili zaposlenima, akademskoj zajednici su već poslati zahtevi da se zaposleni u tim institucijama do 18. marta u 11 časova izjasne da li su saglasni da se njihovi podaci (ime, prezime, JMBG i naziv ustanove u kojoj rade) dostave prištinskom rektoratu, koji funkcioniše u okviru srpskog sistema. Nakon čega bi, rektorat te podatke prosledio lokalnoj samoupravi radi regulisanja prijave boravka.

Međutim, kosovski premijer Aljbin Kurti juče je, govoreći o spiskovima zaposlenih u srpskim zdravstvenim i obrazovnim institucijama, kazao da su oni potrebni kosovskim vlastima kako bi se ova dva sektora ukljućila u kosovski sistem.

„Konačno sprovodimo zakon od pre 13 godina. Uključićemo sve strukture koje su u zdravstvenom i obrazovnom sistemu. Znate da druge ilegalne strukture Srbije, kao što su one iz bezbednosti, finansija i administracije, više ne postoje u Republici Kosovo, ostali su samo obrazovanje i zdravstvo. Uključićemo ih, ali da bismo to uradili, potrebno je da prvo imamo spisak svih nastavnika, svih lekara i medicinskih sestara koji rade u tim strukturama“.

Petković je ovo istog dana negirao, navodeći da je to deo „Kurtijeve političke kampanje“ za unutrašnje potrebe.

(KoSSev)