Grupa istraživača pri Institutu za filozofiju i društvenu teoriju povodom najavljenog Zakona o dobrobiti životinje: Životinje nisu i ne smeju biti tretirane kao komunalni otpad koga se treba rešiti

"Zakon o dobrobiti životinja treba da zaštiti životinje kao osećajna bića od zanemarivanja, zloupotrebe i masovnog uništavanja".

Grupa istraživača koja se bavi interakcijama ljudi i životinja, Sentience, okupljena pri Institutu za filozofiju i društvenu teoriju zabrinuta je povodom najavljenog Zakona o dobrobiti životinja.

Oni navode da istraživanja u društvenim i humanističkim naukama pokazuju da je dobrobit životinja neraskidivo povezana sa dobrobiti ljudi, odnosno da su životinje "deo našeg života i bića sa kojima delimo životnu i društvenu sredinu".

Životinje su osećajna bića

"Ljudi stupaju u raznovrsne interakcije sa životinjama i ove interakcije imaju svoju psihološku, kao i društvenu i kulturnu relevantnost. Stoga, smatramo da je dobrobit životinja pitanje javnog interesa. Životinje nisu i ne smeju biti tretirane kao komunalni otpad koga se treba rešiti", navodi se u saopštenju upućenom javnosti i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Ova grupa navodi da argumente zasnivaju na temeljnoj naučnoj činjenici da su životinje osećajna (engl. sentient) bića, a da su sisari, ptice, ali i mnoge druge vrste životinja bez sumnje u stanju da osećaju ne samo bol i strah, već i niz drugih negativnih i pozitivnih emocionalnih stanja.

"Životinje takođe imaju kapacitete za ciljem usmereno ponašanje i pokazuju mnoge druge modalitete inteligentnih ponašanja. Savremena neuronaučna istraživanja ubedlijvo pokazuju i neurološke osnove za ove kapacitete i ponašanja, iako nisu uvek identične kao oni kod ljudi", poručuju iz grupe Sentience.

Kako ističu brojne društvene nauke pokazuju da su interakcije ljudi i životinja mnogostruke, međuzavisne i sežu duboko u istoriju i praistoriju, a da iz perspektive psihologije, ove interakcije uključuju intenzivnu emocionalnu razmenu i imaju uticaj na psihološku dobrobit.

Kao primer navode psihološka istraživanja koja nam otkrivaju da ljudi doživljavaju ljubimce kao bliske osobe i članove porodice, kao i izvor podrške i utehe.

"Mnogim ljudima je stalo i do napuštenih životinja i mnogi preuzimaju na sebe napor i troškove brige o ovim životinjama. Sa druge strane, naša istraživanja pokazuju da većina građana vrlo uznemireno reaguje na nasilje, napuštanje i zanemarivanje životinja. Takođe, psihološke osnove ovakvog negativnog odnosa prema životinjama su visoko prediktivne i za nasilje prema ljudima. Kao što je empatija prema životinjama jednaka empatiji prema ljudima, nasilje prema životinjama vrlo je blisko povezano sa nasiljem prema ljudima", piše u saopštenju.

Zakon više o iskorišćavanju nego o dobrobiti

Sentience iskazuju zabrinuti zbog činjenice da Zakon o dobrobiti životinja srazmerno malo govori o samoj dobrobiti, šta ona podrazumeva i kako treba da se ostvari, dok sa druge strane, daje vrlo široka ovlašćenja da se životinje koriste i ubijaju.

Oni ističu da kako zakon treba da odražava relevantna naučna saznanja i da istakne odnos prema životinjama kao odnos brige i pozitivne razmene.

Zbog toga predlaže se dopuna Zakona naročito u smeru isticanja edukacije javnosti o osećajnosti životinja i promovisanjem poštovanja i brige prema životinjama. To je kako tvrde od ključnog značaja, i uz preventivne mere redukovanja razmnožavanja, boje je opcija od zatvaranja i odstranjivanja životinja kada se nađu na ulici.

"Zakon treba da zaštiti životinje kao osećajna bića od zanemarivanja, zloupotrebe i masovnog uništavanja od strane neodgovornih pojedinaca ili u okviru koruptivnih delatnosti. Smatramo da aktuelni Nacrt ne garantuje osnovna prava i dobrobit životinja na adekvatan način i izražavamo očekivanje da će Zakonodavac povući nacrt na doradu, uz savetovanje sa stručnjacima i predstavnicima društava za zaštitu životinja", navodi se na kraju saopštenja.

(N1)