Građevinski inženjer Milan Milićević: Inženjeri su našli klizište i obustavili gradnju Prokopa 20 godina, trebalo bi razmisliti o odustajanju od tog projekta

Građevinski inženjer Milan Milićević ocenio je u „Novom danu“ da sanacija Železničke stanice Prokop neće rešiti problem ukoliko se ispostavi da je na terenu klizište. Kako kaže, inženjeri nisu bez razloga stopirali sedamdesetih ovaj projekat, kao i da je pitanje da li je na temeljima koji su tada izgrađeni smela da se nastavi gradnja.

Kako kaže, seća se dok je on bio u srednjoj školi, 1977. godine gradnja Prokopa je stopirana, a da su soliteri u Stjepana Filipovića krenuli da klize i pucaju. I tada su se, navodi, građani pobunili. Navodi da je sve bilo stopirano i tokom devedesetih, sve dok ga Energoprojekt nije uzeo.

Ko je još lud da radi na klizištu?

Objašnjava i da je ograničenje na dva sprata zbog težine, jer su znali da se objekat nalazi na klizištu i da tu ima podzemnih voda. U tih dvadeset godina koliko je projekat bio stopiran, navodi, moglo je ozbiljno da se razmisli o premeštanju ili odustajanju od tog projekta.

“Ko je još lud da radi na klizištu? Pa seljak čim vidi krivu šljivu odmah beži odatle. Ako klizi celo brdo, ode sve”, ističe.

Govoreći o oštećenima armature, kaže da je pitanje koliko su tačna, ali ako su neki inženjeri našli klizište i zaustavili, stopirali gradnju 20 godina, onda je “siledžijski” krenuti u izgradnju koja je trajala 20 i kusur godina.

Potporni zidovi, koji su izgrađeni još sedamdesetih, neće zaustaviti klizište

Potporni zidovi, koji su izgrađeni još sedamdesetih, navodi, neće zaustaviti klizište.

“Jedino da se ispumpa voda, da se odstrani podzemna voda koja stalno gura brdo. To se zove hidrološki lom. Dolazi do loma tla i to su jako male brzine vode, ali voda ide 24/7. Ona stalno spira dok te kohizione sile ne popuste. Onda dolazi prvo do klizišta, onda do loma. Jedini ozbiljan način da se sanira je da se drenažnim tunelima, ili već na neki način, voda zaustavi”, objašnjava.

Kada je reč o najavljenoj sanaciji, naš sagovornik kaže da dodatna armatura u gredama i stubovima neće rešiti problem, ukoliko se ispostavi da je na terenu klizište.

“Voda razgnječi i stub vam potone i dogodi se gore pucanje. Različiti su razlozi. Svaki objekat u građevini je prvo vezan mikrolokacijom, a mikrolokacija diktira i konkretne uslove objekta koji se gradi. Prokop je tačkasti objekat koji ima problematiku mikrolokacije na koje se nalazi, sa tlom, okruženjem, podzemnim vodama i ostalo”, navodi.

Pitanje je, kaže, da li je smela da se nastavi gradnja na temeljima izgrađenim 70-ih.

Iako zvaničnici uveravaju da je sve bezbedno, za našeg sagovornika, Prokop je ozbiljan problem.

“Ono je ozbiljan problem koji ja ne bih rešavao preko kolena. Tu trebaju da i geolozi, i hidrogeolozi, i hidrograđevinci, da se napravi jedan okrugli sto, konzilijum da se vidi šta je činiti i šta ima smisla uraditi”, navodi.

(N1)