Građevinski inženjer Danijel Dašić: Dan pred pad nadstrešnice, odgovorni projektant CIP-a napravio je zvaničnu fotografiju, na kojoj se vidi da su se dva ankera 3-5 santimetara iščupala iz krovne instrukcije

Građevinski inženjer Danijel Dašić, govoreći o krivično-pravnoj orgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu u kojoj je poginulo 15 ljudi, kaže da je jedini obrazac za rešavanje odgovornosti vrlo jednostavan i glasi 1, plus 2, plus 3. "Jedan predsednik države, dva predsednika vlade i tri ministra građevine. To su ljudi koji su svojim potpisima, svojim urgiranjem, odgovorni za sve što se desilo", rekao je za N1.

Dašić ja na društvenoj mreži objavio fotografiju nadstrešnice u Novom Sadu koja je napravljena 31. oktobra ove godine, samo dan pre tragedije kada je u njenom obrušavanju poginulo 15 ljudi, a koja je nalazi u izveštaju veštaka Fakulteta tehničkih nauka, koji potpisuje Saobraćajni institut CIP.

„Fotografija zbog koje svi treba da idu u zatvor, zbog ubistva. Dan pre pada, jasno se vidi da su dva ankera propustila i to je snimio projektant“, napisao je Dašić.

Kako kaže, posao tužilaštva je da utvrdi ko je iz CIP-a uradio fotografiju, u koje svrhe i kakva je bila reakcija.

„Ono što mi znamo je da je to zvanična fotografija odgovornog projektanta CIP i da je napravljena dan pred padanja nadstrešnice na kojoj se jasno vidi da je jedan od tih ankera popustio i nekih 3-5 cm se iščupao iz krovne instrukcije“, smatra.

Kako navodi, zbog kompleksnosti i dužine izveštaja koji je objavio Insajder, strahovao je da ovaj jako važan podatak neće doći do velikog broja ljudi.

Na pitanje ko je trebalo koga da upozori ili šta bi trebalo da radi nakon što je fotografija načinjena, naš sagovornik kaže:

„Po Zakonu o planiranju i izgradnji projektant, izvođač i nadzorni organ su dužni i odgovorni da svaku promenu, izmenu, dešavanje na gradilištu u pisanom obliku unesu u građevinski dnevnik ili da pošalju zaseban dopis koji bi izazvao određene reakcije. Ta reakcija u ovom slučaju bi bila da se očito nešto statički pogrešno dešava sa tom nadstrešnicom i da ju je potrebno obezbediti i sprečiti da dođe do eventualnog loma. Mene to najviše sablažnjava jer bilo ko, ko ima neke veze sa građevinom, sa građevinskim fakultetom ili sa srednjom građevinskom školom bi morao da zna da to što je snimio vodi ka nečemu što je loše“.

Kako ocenjuje, svako ko ima neke veze sa građevinom, sa srednjom građevinskom školom ili fakultetom morao bi da zna da načinjen snimak pokazuje da to vodi ka nečemu lošem.

„To vam je kao kada imate čoveka na tehničkom pregledu kod kojeg dođe autobus koji treba da vozi decu na ekskurziju i on konstatuje da od 12 šrafova na točku fali 10. I on kaže – ma neće ništa se desiti, nek vozi. To je otprilike takav nivo bahatosti i bezobrazluka“, smatra.

Kako ističe, tužilaštvo bi u ovom slučaju moralo da reaguje, a ako do toga ne dođe, navodi da onda možemo „osnovano da sumnjamo da u samom tužilaštvu postoje elementi nesavesnog rada i eventualno možda i saučesništva“.

„Cela ova priča je toliko velika da mi sve vreme imamo sistematski pokušaj od strane vlasti da se to zamagli, da se prebaci na neku drugu priču. Počev od predsednika i 195 dokumenata, hapšenja nekih potpuno nebitnih likova… Ključni podizvođači kao što je Starting i oni izvođači koje je on angažovao ispod njega i koji su radili na toj nadstrešnici, očito netransparentno, moraju da budu predmeti istrage“, objašnjava.

Dašić kaže da je jedan od podizvođača koji je bio ispod Startinga bila firma za trgovinu koja je osnovana sa 100 dinara osnivačkog uloga, koja je zarađivala nekih 2.000 evra godišnje i onda je odjednom bila glavna za radove i imala promet 1,7 miliona evra.

„I sada kada se završio ceo taj posao, oni prave cevčiće. Ako to ne može da pritisne dugme za alarm svim institucijama ovog sistema koji se bave sprečavanjem korupcije, ja stvarno ne znam u kakvoj državi mi to živimo“, ocenjuje.

Kada je reč o krivičnoj odgovornosti, ističe da dolazi do razvodnjavanja.

„Obrazac za rešavanje cele ove priče je vrlo jednostavan i on glasi 1, plus 2, plus 3. Jedan predsednik države, dva predsednika vlade i tri ministra građevine. To su ljudi koji su svojim potpisima, svojim urgiranjem da investitor država Srbija krene u ovaj posao bez svih dozvola, bez kompletne projektno-tehničke dokumentacije po Zakonu o planiranju i izgradnji krivično-pravno, odgovorni za sve što se kasnije desilo“, navodi.

Zaključuje da je nemoguće da u građevini nešto za kratak rok poskupi više od pet puta, kao što je slučaj u rekonstrukciji stanične zgrade koja je u originalu koštala negde oko 3 miliona evra i onda je potpisan ugovor na 16 miliona evra.

(N1)