Горан Роглић: Министарство финансија упутило обавештење универзитетима и факултетима да ће, услед почетка примене информационог система СПИРИ, од 5. јануара бити погашени сви досадашњи рачуни тих институција

Министарство финансија упутило је обавештење универзитетима и факултетима да ће, услед почетка примене информационог система СПИРИ, од 5. јануара бити погашени сви досадашњи рачуни тих институција, рекао је данас ФоНету декан Хемијског факултета у Београду Горан Роглић.

„Предложили смо да се у наредној години направи радни тим у којем би били представници свих страна, Министарства просвете, Министарства финансија и универзитета и да се ради на тестирању система и евентуалним поправкама. То смо закључили на састанку, да бисмо од јуче добили обавештење да од 1. јануара званично прелазимо на СПИРИ“, рекао је Роглић.

Он је указао на то да примена система СПИРИ може да доведе до „потпуног загушења“, истичући а није спроведена адекватна обука запослених у рачуноводствима и административним службама за рад том систему, већ да су биле организоване само презентације.

У систему СПИРИ имате један део који се зове ‘верификација плаћања’ и, како је нама речено, за сваки рачун већи од 100.000 динара Министарство просвете мора да одобри плаћање, а мора да прође и кроз Управу за Трезор, која га реализује, навео је Роглић.

„Према нашим проценама, на Универзитет у Београду таквих рачуна има 1.500 дневно. Сматрамо да они немају капацитет за то“, сматра Роглић.

Према његовим речима, проблем може да буде и у реализацији пројеката који су се спроводили по уговорима са Фондом за науку, а за које су постојали посебни подрачуни.

Он је најавио да би следеће среде, 17. децембра, на седници проширеног Ректорског колегијума Универзитета у Београду, требало да буду размотрени и даљи кораци у вези са почетком примене система СПИРИ.

На проблем које може да проузрокује примена система СПИРИ указују и извори ФоНета самој управи Универзитета у Београду.

„Ако имају заосталих средстава на рачунима, факултети су дужни да пре њиховог гашења пребаце на нове рачуне који потпуно припадају држави. То је у реду, држава је оснивач, није то спорно. Постојаће и нека овлашћена лица. Међутим, проблем су сазнања да ће за употребу сваког износа износа већег од 100.000 динара морати да се чека посебно одобрење“, напомиње извор ФоНета из управе универзитета.

Оцењено је да посебан проблем може да буде исплата зарада, која се очекује непосредно по пребацивању свих средстава факултета и гашењу рачуна.

Проблематично је и то што систем СПИРИ није прилагођен факултетима и универзитетима, већ је само „копиран“, у односу на основне и средње школе у којима се већ примењује, па постоје и опције „ђачки динар“ и разредно старешинство.

Министарство просвете саопштило је јуче да су високошколске установе у Србији од 1. јануара 2026. године у обавези да се укључе у информациони Систем за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање (СПИРИ), наводећи како је то неопходно да „не би било доведено у питање обезбеђење потребних буџетских средстава за несметан рад високошколских установа“ и то средстава за материјалне трошкове, као и трошкове за запослене.

У саопштењу се наводи да се укључивањем у тај систем не одузимају финансијска средства високошколским установама, као ни другим корисницима, већ се, „напротив омогућава већа транспарентност у раду“.

Прецизира се да је СПИРИ информациони систем који на јединствен начин подржава све активности Министарства финансија и Управе за трезор у вези са буџетом Србије, чиме се поједностављује начин рада корисника и омогућава ефикаснији начин управљања системом јавних финансија.

„Управа за трезор Министарства финансија и Министарство просвете обезбедиће тим за подршку високошколским установама у поступку укључивања и рада ових установа у систему СПИРИ“, наведено је у саопштењу.

На проблеме и неспремност за увођење новог система јуче је, у изјави ФоНету, скренула пажњу ректорка Универзитета уметности Мирјана Николић.

„Ми више немамо свој рачун, него је наш рачун у Министарству финансија и све мора бити усклађено са финансијским планом који треба да се за наредну годину усвоји већ у августу текуће године. Ако тим планом нисте нешто предвидели, нешто се поквари, тих средстава нема. У том случају све је процес који подразумева слање захтева Министарству просвете које то даље прослеђује Министарству финансија које коначно одлучује о одобрењу“, рекла је Мирјана Николић ФоНету.

Она је поручила да је молба свих са Универзитета да се увођење тог система одложи.

„Систем за вођење тог процеса није добро урађен, није прилагођен и јасан. Наши финансијски планови нису направљени тако да би сада могли да испрате систем СПИРИ. Такође, није спроведен довољан број обука људи који треба тиме да се баве. Јако је много иновација да би овај систем сада заживео“, сматра ректорка Универзитета уметности.

Истичући да представници факултета и универзитета нису априори против финансијске контроле, јер немају шта да крију, Мирјана Николић се ипак прибојава да би увођење система СПИРИ могло да послужи „за уцењивање факултета“.

(Нова.рс)