Gojko Božović: Režim potrošen, povratak u pređašnje stanje nije moguć. Studenti digli zemlju na noge

 U Srbiji postoji jedini antipopulistički i antiautoritarni pokret u Evropi, izjavio je izdavač i jedan od inicijatora ProGlasa Gojko Božović, naglašavajući da je režim potrošen i da povratak u pređašnje stanje više nije moguć, jer su studeni digli zemlju na noge.

Sledeći korak su političke promene, istakao je Božović i konstatovao da su tektonske promene ljude oslobodile straha i demaskirale propagandu i laži vlasti.

Režim je na svim pitanjima izgubio poverenje, ocenio je on i razgovoru sa Zoranom Sekulićem i ukazao da je sistem lične vlasti potpuno antiustavan i protivzakonit.

Upitan o novoj vladi, on je ukazao da će imati vrlo sporan legitimitet i objasnio da se njenim formiranjem i personalnim promenama iz orbite Srpske napredne stranke i njenih saveznika kriza neće rešiti.

Režim nema dobar odgovor na krizu, ocenio je Božović, koji smatra da vlast ima dve mogućnosti, jedna je represija, a druga da se suoči sa realnošću i uvaži zahtev velikog dela pobunjenog društva i formira prelazna vlada narodnog poverenja.

Kako je precizirao, ključni zadaci takve vlade, kakvu predlaže i ProGlas, bili bi prihvatanje studentskih zahteva i priprema za slobodne i fer izbore u roku između šest i devet meseci.

Smatramo da je prelazna vlada najbolje rešenje, da je ona u interesu svih, zato što niko ne bi izgubio sve, a smirile bi se napetosti u društvu, obrazložio je Božović.

S druge strane, kako ne napomenuo, niko u ovoj zemlji ne veruje u ideju izbora pod sadašnjim uslovima i to jeste jedan ozbiljan problem za sadašnju vlast.

Zaricanja da se nešto neće dogoditi pokazuju koliko Aleksandar Vučić državu ne doživljava kao nešto što se tiče svih, već samo njega, duboko uveren da vlast ima smisla samo ako je lična, nekontrolisana, nesmenjiva, neodgovorna i vremenski neoročena, smatra Božović.

Prema njegovom mišljenju, režim je sudbinu naroda i države vezao za sudbinu svoje vlasti i „njih sudbina naroda i države ne interesuje, ako oni nisu na vlasti“.

To znači da je vlast potpuno društveno neodgovorna, želi da upravlja društvom, ali ignoriše njegove zahteve i neće da preuzme nikakvu odgovornost, rekao je Božović.

Kako je predočio, kriza se ne može prevazići ako uzroci krize, ako generator krize, a to je sadašnji režim, ostane nepromenjen, niti se kriza može prevazići ako režim posegne za većom represijom.

Režim se ne snalazi sa decentralizovanim i depersonalizovanim pobunama, rekao je Božović i naglasio da ponašanje vlasti nije u društvenom interesu, pa ni interesu nje same.

Interes društva se dramatično razilazi sa interesima vlasti, objasnio je on i precizirao da režim nije naučio na ovako ozbiljne izazove.

Suočen sa velikom krizom, reaguje nervozno i panično, protumačio je Božović i kao najvažniji razlog zašto je 15.marta na protestu u Beogradu „upotrebljeno to neidentifikovano sonično oružje, koje je u narodu poznato kao zvučni top“, označio nameru vlasti da obnovi strah.

Međutim, režim tu greši, zato što je ovo suviše velika pobuna da bi mogla na takav način da se spreči. Ta vrsta nezadovoljstva može se rešiti samo ako se otkloni izvor nezadovoljstva, precizirao je Božović.

Prema njegovoj oceni, izvor nezadovoljstva je sadašnja vlast, koja deluje potpuno prevaziđeno i koja se održava samo tako što u ovom trenutku kontroliše određene elemente represivnog aparata i „neke neidentifikovane ili poznate elemente falangi“, kao poslednji živi štit režima.

To zapravo pokazuje da režim ispipava koliko može da primeni silu, objašnjava Božović, uveren da Srbija ne bi prihvatila represiju kao faktičko stanje.

On smatra da su u ovakvim situacijama najcelishodniji mirni, masovni, uporni i odlučni protesti pobunjenog društva pred kojim se repersija režimu vraća kao bumerang.

U ovom trenutku, koji je jedan od vrhunaca veoma dramatične političke i društvene krize, najvažnije je iz nje pronaći miran izlaz, istakao je Božović.

On je ocenio da su studenti postali najvažnija društvena snaga i ozbiljan društveni faktor, koji je izašao na scenu i ne misli i ne treba sa nje da siđe.

Naglasio je i veliku važnost angažovanj drugih društvenih grupa, pre svega univerziteta, prosvete i sindikata, koji su pokazali da je solidarnost moguća.

Uprkos velikom antagonizmu i podelama, za koje odgovornost snosi vlast, Božović misli da se ovakve krize mogu prevazići samo ako društvo obnovi unutrašnje poverenje u sopstvene snage.

Upitan o izazovima koji stoje pred opozicijom, on je uzvratio da je to veliko pitanje, ali je napomenuo da stanje u kojem se nalazi nije došlo spontano i nije izraz ni ljudi koji se bave opozicionom politikom, ni njihove unutrašnje organizacije, ni njihove volje.

Prema njegovom viđenju, najveći deo sadašnjeg stanja opozicije je izraz dalekosežnog poduhvata vlasti da razori političke stranke, politički život i kompromituje ideje politike i politike kao profesije.

Imajući, međutim, u vidu da su se različiti segmenti društva politizovali više nego ikada pre, uprkos težnjama režima da diskriminiše i difamira svako političko delovanje, makar i građansko, Božović smatra neophodnim da se „politizuje i sama politička opozicija“.

To bi podrazumevalo da opozicija bude ujedinjena i da oko ključnih stvari nema podela. Da bismo mi sutra mogli da se razlikujemo, danas moramo da sprečavamo sve podele među sobom, poručio je Božović.

To znači da društvo mora da se pronađe neku vrstu zajedničke tačke oslonca, što važi i za političke stranke, dodao je on i istakao da „nema velikih promena, ako se svako od nas ne promeni“.

Božović odlazak studenata biciklima u Strazbur vidi i kao vid njihovog protesta protiv evropske stabilokratije i konstatuje da u ovom trenutku treba mnogo više očekivati od evropskog javnog mnjenja, nego od evropske političke klase.

Kako je istakao, evropsko javno mnjenje je bolje od evropske političke klase i evropske vrednosti su važnije od evropskih interesa.

Ti evropski interesi ne moraju uvek da se poklapaju sa interesima ovog društva, ali su evropske vrednosti, kao što su sloboda, demokratija, institucije, smenjivost vlasti i parlamentarni život, i naše vrednosti i nesumnjivo u našem interesu, naglasio je Božović.

On misli da će put studenata u Strazbur sasvim sigurno prikazati bolje lice Srbije od onog koje smo proteklih godina najčešće prikazivali na velikoj međunarodnoj sceni.

Uprkos tome što populizam cveta u različitim delovima sveta, može da nas raduje činjenica da je Srbija tačka u kojoj u ovom trenutku postoji jedini antipopulistički i antiautoritarni pokret, što pokazuje snažnu potrebu ovog društva da se drugačije uredi, istakao je Božović.

Promene ćemo morati da izvedemo sami, to je uvek najbolje i najsigurnije, ocenio je on i konstatovao da su u „ovoj zemlji svi ostvarili svoje interese, osim građana Srbije“.

Božović je ubeđen da su promene neophodne i misli da su one, ne samo nužne, već su i moguće, a da je režim potrošen.

Upitan da li će promena uslediti u predvidivoj budućnosti, on je odgovorio da će brzina promene zavisiti od masovnosti pritiska, broja demonstranata i njihove upornosti da se bore za demokratiju, vrednosti i solidarnost, za društvo u kojem niko neće biti isključen, ni progonjen.

(Fonet)