Генерални секретар СЕ Алан Берсе састао се у Београду, на одвојеним састанцима, са делегацијом Скупштине Србије, Марком Ђурићем и представницима опозиције

Делегација Народне скупштине у Парламентарној скупштини Савета Европе састала се у Београду са генералним секретаром Савета Европе, Аланом Берсеом, а централна тема састанка било је перманентно кршење међународног јавног права на Косову и Метохији.

Шефица Делегације Биљана Пантић Пиља истакла је да је тиме што је део међународне заједнице својевремено подржао једнострано проглашење независности јужне српске покрајине отворена Пандорина кутија.

Пантић Пиља је навела да су примери Украјине, Гренланда и сада Ирана само резултат непоштовања међународног права и принципа силе јачег.

Она је нагласила да би евентуални пријем тзв. Косова у Савет Европе, о чему се, како је навела, поново говори уочи наредног састанка Комитета министара, додатно нарушио ионако пољуљане односе у Савету Европе, саопштено је из Скупштине Србије.

Подсетила је да је усвојено мишљење тадашњег известиоца ПС СЕ за захтев Приштине за чланство у Савету Европе, Доре Бакојани, којим су постављена три услова за пријем тзв. Косова у Савет Европе, али да ти услови ни до данас нису испуњени.

Како је навела, није решено питање експропријације земљишта, није спроведена одлука у вези са манастиром Високи Дечани нити је формирана Заједница српских општина.

Она је указала и на једностране потезе власти у Приштини, који, како је истакла, имају директан утицај на српско становништво.

Пиља: У последње две године чак 15 одсто Срба напустило је своја огњишта, што представља својеврстан егзодус српског народа и пример етничког чишћења

Према њеним речима, у последње две године чак 15 одсто Срба напустило је своја огњишта, што представља својеврстан егзодус српског народа и пример етничког чишћења.

Пантић Пиља је изразила посебну забринутост јер се ближи 15. март, када на снагу ступа закон о странцима који су усвојиле привремене институције у Приштини, а који би могао додатно да отежа услове за живот, рад и образовање Срба на Косову и Метохији.

Она је позвала Савет Европе да у оквиру својих надлежности учини све како би се заштитио српски живаљ на Косову и Метохији.

Пантић Пиља је такође покренула питање рада Мониторинг комитета ПС СЕ, подсетивши да Србија није добила извештај још од 2011. године и да је крајње време да се размотри њен прелазак у постмониторинг фазу.

Додала је да је Србија до сада у оквиру тог процеса имала чак 16 известилаца.

Генерални секретар Савета Европе Алан Берсе сложио се да је поштовање међународног права апсолутни приоритет и истакао да његово кршење не може имати позитивне последице у будућности, на шта, како је рекао, указује и тренутна геополитичка ситуација.

Он је навео да Савет Европе са великом пажњом и интересовањем прати друштвено-политичку ситуацију у Србији и додао да оно што видимо у Србији има одређене сличности са процесима који се тренутно дешавају широм Европе.

"Суочавамо се са неизвесностима, брзим развојем технологија и видљивим утицајем тих процеса на функционисање политике и демократије. Верујем да и ви у парламенту разговарате о томе шта сви можемо да учинимо како бисмо сачували стабилност у друштву", рекао је Берсе.

Потпредседница Народне скупштине и председница Мониторинг комитета говорила је о изазовима са којима се Србија суочава у процесу мониторинга, као и о тешкоћама у вези са избором чланова Савета РЕМ-а.

Састанку су присуствовали и чланови Делегације Народне скупштине у Парламентарној скупштини Савета Европе Александар Мирковић, Дуња Симиновић Братић и Татјана Пашић, наведено је у саопштењу.

Ђурић и Берсе: Заједничким пројектима до унапређења сарадње Србије и Савета Европе

Министар спољних послова Марко Ђурић и генерални секретар Савета Европе Алан Берсе оценили су да постоји много заједничких пројеката који би могли да унапреде сарадњу Србије и Савета Европе.

Марко Ђурић је, на заједничкој конференцији за медије после састанка са Берсеом у Београду, рекао да је добро што Савет Европе већ две деценије и дуже реализује различите пројекте сарадње са српским институцијама како би унапредили квалитет њиховог рада.

"Верујем да Европи, свету и Србији треба више Савета Европе", поручио је Ђурић и додао да је Србија профитирала од експертизе Савета Европе по питању унапређења квалитета рада институција.

Истакао је да се њихов данашњи састанак дешава у врло специфичном тренутку, односно у тренутку у коме, како је рекао, "гори Блиски Исток, а рат који је на источним ободима Европе присутан већ пуне четири године, улази у пету годину".

Ђурић: Мислим да је данас прави тренутак да се из Београда пошаље порука мира

"Мислим да је данас прави тренутак да се из Београда пошаље порука мира. Дакле, Србија је снажно за владавину права, за поштовање међународног јавног права, Србија је снажно за решавање спорова у међународној заједници мирним путем. Србија је снажно за мултилатерализам и улогу међународних организација за превазилажење различитих противречности у међународним односима, али и као инструмент сарадње који би требало да спречи дешавање сукоба којих смо, нажалост, сведоци", навео је Ђурић.

Додао је да у том смислу Србија поздравља активности Савета Европе.

Према његовим речима, са друге стране, у тренутним геополитичким околностима постоји простор да се разговара и о другим конкретним темама и о начинима како да се убрза интеграција региона, међусобна сарадња и стварање једног мирног амбијента.

"Ми смо највећа економија региона, чинимо 53 одсто економије региона. Нама је у интересу да слобода протока роба, људи, капитала буде неупитна. Да буде попут оне која постоји у оквиру шенгенског споразума и да таква буде и према остатку Европе. И то је оно што ми желимо", рекао је Ђурић.

Берсе о ситуацији на КиМ

Генерални секретар Савета Европе Алан Берсе указао је да Савет Европе и Србија заједно раде на законима који се имплементирају. Поздравио је то што је Србија затражила мишљење од Венецијанске комисије по питању сета правосудних закона.

Указао је да је Стразбур заинтересован за сарадњу са свима у региону Западног Балкана како би се унапредила ситуација по питању поштовања људских права на АП Kосово и Метохија.

Подсетио је да тзв. Kосово није чланица Савета Европе и указао да самим тим није покривено Конвенцијом о људским правима.

Према његовим речима, већ неколико година Савет Европе је снажно укључен преко Европске уније која покушава да имплементира рад на терену.

"Ми смо били ангажовани у одређеним ситуацијама и уздржавали смо се, зато што је компликовано укључити све организације у исто време. Јутрос и данас сам добио поруку да би било занимљиво да видимо шта може Савет Европе да уради од сада на даље у циљу заштите људских права и у циљу отвореног дијалога између свих страна и спремни смо да то уредимо", рекао је Берсе.

Додао је да је за Савет Европе најважнија ствар да постоји добра заштита и добра ситуација за све људе који живе на Kосову и Метохији.

Навео је да је са Ђурићем разговарао и о ситуацији у региону Западног Балкана и додао да је за Савет Европе важно да сви раде заједно и да се унапређује сарадња.

Истакао је и да се посета Београду дешава у специфичном моменту због сукоба на Блиском истоку и додао да се мора пронаћи подударност и конвергенција између свих чланица Савета Европе.

"Ми смо сведоци велике ерупције у свету у последњих колико деценија и морамо бити спремни ако треба да бранимо слободу, владавину права и људска права. Овде није само реч о слоганима, то је реч о конкретним корацима и активностима. И сви елементи везани за међународно право, имплементација међународног права, везано за мирне односе и заштиту људских права, су заиста нешто о чему сада Савет Европе изузетно брине", навео је Берсе.

Представници опозиције разговарали са генералним секретаром Савета Европе

Представници посланичких група опозиције разговарали су у Народној скупштини са генералним секретаром Савета Европе Аланом Берсеом, који борави у посети Србији. Позвали су Савет Европе да прати предстојеће локалне изборе у нашој земљи, на шта је Берсе рекао да је за слање мисије потребно да им се упути званичан позив.

У саопштењу, које је објављено на сајту Скупштине, народни посланик Борко Стефановић указао је да је Савет Европе једна од најважнијих организација које се баве праћењем поштовања људских права и спровођења слободних избора.

Нагласио је да би било изузетно важно да пoсматрачка мисија Савета Европе прати и предстојеће локалне изборе у 10 општина, који су расписани за 29. март.

Стефановић је истакао и да се "врше притисци на гласаче куповином гласова и уцењивањем грађана запослених у јавном сектору".

"У разговору је указао на тешку ситуацију у држави и јаку репресију која се врши над грађанима, као и на лоше стање у медијима, полицији и правосуђу", наводи се у саопштењу.

Борко Стефановић је додао и да је од изузетне важности мишљење, које на недавно усвојене правосудне законе треба да да Венецијанска комисија.

Састанку су присуствовали и народни посланици Мирослав Алексић, Радомир Лазовић, проф. др Слободан Цвејић, Александар Павић, Жељко Веселиновић, Татјана Пашић и Шаип Кaмбери.

Они су саговорника ближе упознали са ситуацијом у земљи, указујући да је, како су навели, процес европских интеграција заустављен, додајући да "режиму не одговара уређено друштво, у којем постоје институције, владавина права и слободни избори".

"Навели су и да на велики бунт и незадовољство грађана власт одговара репресијом, а да нема ни побољшања у изборним условима", додаје се у саопштењу.

Народни посланици поновили су да би изузетан значај имао долазак посматрачке мисије Савета Европе на праћење предстојећих локалних избора у Србији.

Генерални секретар Савета Европе Алан Берсе навео је да је питање избора једна од главних тема његове посете, додајући да је неопходно да се Конгресу Савета Европе упути званична позивница, како би могли да пошаљу своју посматрачку мисију на локалне изборе у Србији.

Барсе је нагласио да је улога Савета Европе да ради отворено и транспарентно са свим државама чланицама ове организације, као и да пружа подршку у реформама државама кандидатима за чланство у ЕУ.

Берсе се данас састао и са председницом Скупштине Аном Брнабић, премијером Ђуром Мацутом и са министрима Ненадом Вујићем и Марком Ђурићем.

(РТС)