"Gardijan": EU sve bliža dogovoru o zajmu Ukrajini iz zamrznute ruske imovine

 BRISEL - Evropski lideri, uključujući i Veliku Britaniju, sve su su bliži da do kraja godine postignu dogovor o odobravanju zajma Ukrajini u iznosu od 140 milijardi evra, koji bi bio obezbeđen sredstvima iz zamrznutih deviznih rezervi Centralne banke Rusije, što se ocenjuje kao ključno za nastavak odbrambenih napora Kijeva, navodi Gardijan.

Predlog Evropske komisije razmatran je prošle nedelje na sastanku ministara finansija G7 u Vašingtonu, a tema će biti i na samitu lidera EU u četvrtak u Briselu, dok je učešće SAD u ovoj inicijativi još neizvesno.

U nacrtu zaključaka samita EU, u koji je britanski Gardijan imao uvid, lideri bi u četvrtak trebalo da pozovu na izradu detaljnog plana koji bi bio u skladu sa međunarodnim pravom i uz adekvatnu evropsku solidarnost i podelu rizika.

Plan se zasniva na tome da imovina ostane zamrznuta, a Evropska komisija predlaže da se primeni mehanizam iz ugovora EU, kojim bi se izbeglo pravo veta pojedinih članica, poput Rusiji naklonjene Mađarske, prilikom produžavanja sankcija koje omogućavaju zamrzavanje sredstava.

Ipak, pravnici u Savetu EU izrazili su sumnje u zakonitost tog mehanizma, jer bi se režim sankcija preneo sa jednoglasnog odlučivanja na većinsko.

Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski izjavio je da veruje da se pitanje korišćenja zamrznute ruske imovine "u korist žrtve agresije" kreće ka "srećnom ishodu", dodajući da je dogovor moguć do kraja godine.

"Veoma je jednostavno ili ćemo koristiti novac agresora, ili ćemo morati da koristimo svoj novac. Ne pitajte me šta više preferiram", poručio je Sikorski.

Prema planu Evropske komisije, predstavljenom u dokumentu na dve strane, EU bi odobrila Ukrajini zajam bez kamate od 140 milijardi evra, zasnovan na prihodima i garancijama iz zamrznutih ruskih sredstava koja se nalaze kod finansijske institucije "Euroclear" sa sedištem u Briselu.

Zajam bi bio strukturiran tako da Rusija na kraju rata iskoristi zamrznutu imovinu za plaćanje ratne odštete, a visoki zvaničnik EU naglasio je da se ne radi o konfiskaciji, već o pozajmici uz očekivanje nadoknade.

Belgija, u kojoj se nalazi čak 183 milijarde evra zamrznute ruske imovine, traži jasne garancije da neće sama snositi finansijski teret ukoliko plan propadne i izazove pravne sporove.

Brisel ističe da bi i druge članice G7 trebalo da se uključe sa sličnim merama podrške Ukrajini.

Britanska ministarka finansija Rejčel Rivs razgovarala je o predlogu sa kolegama iz G7 tokom sastanka u okviru godišnje skupštine Međunarodnog monetarnog fonda, a planom je predviđeno da članice G7 garantuju otplatu zajma kako bi se Belgiji obezbedile potrebne garancije.

Portparol britanske vlade izjavio je da G7 ostaje jedinstven u stavu da je neophodno nastaviti pritisak na predsednika Rusije Vladimira Putina kako bi se vratio za pregovarački sto, kao i u istraživanju novih načina finansiranja ukrajinske odbrane kroz korišćenje vrednosti ruske državne imovine.

(Tanjug)