Gardijan: Da li je Tramp u pravu da je ekonomija Rusije na ivici kolapsa?

Ruska ekonomija je u dubokoj opasnosti, uveravao je svet ove nedelje Donald Tramp, u dramatičnoj promeni stava o ratu u Ukrajini, pri čemu je američki predsednik izjavio da Kijev sada ima šansu da povrati celu svoju teritoriju.

Stvarnost, međutim, kako kažu ekonomisti, je složenija. Iako Moskva prolazi kroz najteži period od haotičnih prvih dana invazije, malo ko od analitičara veruje da je ruska ekonomija na ivici potpunog kolapsa, a još manje njih očekuje da će Vladimir Putin u skorije vreme promeniti svoje ratne planove, piše Gardijan.

„Prvi put od početka invazije, vlada se suočava s pravim izborom: da li da pravi tenk ili da ulaže u civilnu ekonomiju“, rekla je Marija Šagina, viša saradnica u Međunarodnom institutu za strateške studije sa sedištem u Berlinu.

„Za Kremlj će izbor uvek biti vojna potrošnja. Ali sve veći budžetski deficit, rastući rashodi za odbranu i opadajući prihodi čine taj izbor sve težim“, dodala je Šagina.

Po svim merilima, ekonomija je pod pritiskom. Ministarstvo finansija predviđa rast BDP-a u periodu 2024–25. manje od procenta, u poređenju sa ranijim prognozama od 2,3–2,5 odsto.

German Gref, izvršni direktor državne banke i finansijske institucije Sberbank, priznao je početkom meseca da je Rusija zapala u „tehničku stagnaciju“.

Da bi ojačala državnu kasu, Moskva je ove nedelje najavila povećanje PDV-a sa 20 na 22 odsto, čime je prekršeno jedno od ranijih Putinovih obećanja.

Rusi će sada direktnije finansirati rat, s obzirom na to da vojna potrošnja koja premašuje ukupne odbrambene budžete Evrope čini oko 40 odsto ukupnih rashoda Kremlja ove godine.

Putin, koji se tokom većeg dela svoje vladavine ponosio fiskalnim konzervativizmom i ekonomskom stabilnošću, sada se suočava s novom realnošću.

Samo između januara i jula, budžetski deficit dostigao je 4,9 triliona rubalja (oko 61 milijardu dolara), nadmašivši cilj za celu godinu. Do 2026. predviđa se da će deficit iznositi oko 4,6 triliona rubalja (oko 55 milijardi dolara).

Dve trećine Nacionalnog fonda za blagostanje – predstavljenog kao ruska „rezerva za crne dane“ – već je potrošeno, izjavila je Šagina.

Slika je u oštrom kontrastu s prvim godinama rata, kada je masovna državna potrošnja delovala kao snažan stimulans, a ekonomija rasla po stopi od 4-5 odsto godišnje.

Fabrike koje proizvode oružje, uniforme i opremu radile su punim kapacitetom, što je dovelo do rekordno niske nezaposlenosti i rasta plata u gradovima u provinciji.

Za mnoge Ruse, ratna ekonomija značila je dotad nezamislivo visoke zarade, čak i ako je inflacija umanjila deo tog dobitka.

U godišnjem televizijskom obraćanju prošle godine, Putin je izjavio: „Ekonomija se razvija, aktivno ide napred. Ukupno gledano, situacija u Rusiji je stabilna, a rast se nastavlja uprkos svim spoljnim pretnjama i pokušajima da se izvrši pritisak na nas“.

Ali, ratni ekonomski bum izgleda da je sada završen.

„Rusija ne može da nastavi da povećava vojnu potrošnju za 30 odsto svake godine“, rekao je ruski ekonomista Vladislav Inozemcev.

„Kad novac prestane da stiže, prestaje i rast. To nikada nije bilo održivo – zato je bum gotov“.

Očekuje se da će vlada smanjiti rashode u svim oblastima – od korporacija do infrastrukture, zdravstva i stanovanja – kako bi pokrila budžetski deficit.

Ipak, mnogi u Ukrajini smatraju da zapadne sankcije nisu ostvarile onaj udarac koji su Vašington i Brisel priželjkivali.

Nakon što se Zapad odvikao od ruske nafte i gasa, Moskva je preusmerila svoje energetske izvoze ka Indiji, Kini i Turskoj, oslanjajući se na „flotu iz senke“ – tankere koje je bilo teško obuhvatiti sankcijama.

Kremlj je, takođe, ublažio uticaj ograničenja na ključnu robu razvojem prosperitetne trgovine paralelnim uvozom, iskorišćavajući ono što kritičari nazivaju „rupa u sankcijama“.

Poluprovodnici, delovi za avione i potrošačka elektronika poput iPhone-a rutinski se ubacuju u Rusiju preko posrednika u Turskoj, UAE i bivšim sovjetskim državama, uključujući Jermeniju i Kazahstan.

„Da su sve sankcije uvedene u prvih 60 dana, ruska ekonomija bi bila uništena“, rekao je Inozemcev.

„S obzirom na to da su sankcije raspoređene tokom četiri godine, adaptacija je bila neizbežna“, dodao je.

U Briselu nema mnogo volje da se usliši Trampov poziv da evropski saveznici Ukrajine uvedu 100 odsto carine na robu iz Indije i Kine, najvećih kupaca ruske nafte, kako bi se prekinula njihova trgovina s Moskvom.

U međuvremenu, Mađarska i Slovačka su obećale da će nastaviti da uvoze rusku energiju.

Ukrajina je pokušala da odgovori na zapadnu neodlučnost velikim talasom napada dronovima na rusku naftnu infrastrukturu u poslednjim mesecima. Podaci iz otvorenih izvora sugerišu da je 16 od ukupno 38 rafinerija u zemlji pogođeno od avgusta, što je smanjilo izvoz dizela na najniži nivo od 2020. godine i izazvalo rasprostranjene nestašice goriva.

U početku ograničeni na udaljene regione, izveštaji o zatvorenim benzinskim pumpama sada stižu i iz glavnog grada. Još zabrinjavajuće za Moskvu jeste to što se nestašice odnose na dizel, gorivo koje predstavlja osnovu ruske ekonomije i ratne mašinerije.

„Biće zaista ludo ako, u četvrtoj godini rata, još nismo uništili ukrajinski energetski sektor, a oni na kraju unište naš“, napisao je jedan ruski proratni bloger ove nedelje.

Volodimir Zelenski je pohvalio napade dronovima, nazivajući ih „najefikasnijim sankcijama – onima koje deluju najbrže“.

Iako su dugi redovi za gorivo frustrirajući za Ruse, glavno pitanje je da li će sve veći ekonomski pritisci biti dovoljni da nateraju Putina da promeni svoj kurs u Ukrajini.

Tramp je u objavi na svojoj mreži Truth Social sugerisao da bi, kada Rusi shvate šta se „zaista dešava s ovim ratom“ i sa ruskom ekonomijom, moglo doći do neke vrste narodnog ustanka.

Međutim, posmatrači upozoravaju da takva očekivanja nisu realna: Rusi su navikli da trpe teškoće, a s obzirom na to da je neslaganje sa vlašću kriminalizovano, imaju vrlo malo načina da izraze nezadovoljstvo.

„Rusi mogu da žive sa nultim rastom. „Preživeli su duge periode pada prihoda bez političkih posledica po Putina. Na Zapadu, nulti rast izaziva paniku. U Rusiji, to je normalno“, rekao je Inozemcev.

(Danas)