„Gardijan“: Asanž možda jeste slobodan, ali mediji i dalje nisu. Zakon o špijunaži će visiti nad glavom novinara koji izveštavaju o pitanjima nacionalne bezbednosti, ne samo u SAD

Oslobađanje DŽulijana Asanža iz britanskog zatvora je pobeda za njega i njegove pristalice širom sveta, ali ne nužno i jasna pobeda za princip koji je u osnovi njegove odbrane, slobodu medija.

Optužbe za koje se očekuje da će se Asanž izjasniti krivim u okviru sporazuma sa SAD, a za koje će biti osuđen na odsluženje kazne, izvučene su iz Zakona o špijunaži iz 1917. godine, za "zaveru da se nezakonito pribave i šire poverljive informacije u vezi sa nacionalnom odbranom Sjedinjenih Država".

Dakle, iako se očekuje da će osnivač "Vikiliksa" izaći iz američkog okružnog suda na Sajpanu nakon saslušanja u sredu, Zakon o špijunaži će i dalje visiti nad glavom novinara koji izveštavaju o pitanjima nacionalne bezbednosti, ne samo u SAD. Sam Asanž je Australijanac, a ne američki državljanin, podseća "Gardijan".

Američki tužioci su tvrdili da Asanž nije pravi novinar, već haker i aktivista sa sopstvenim planom, koji je ugrozio živote američkih izvora i kontakata, tako da se Zakon o špijunaži može primeniti bez ugrožavanja slobode štampe.

Ali zagovornici slobode medija i građanskih sloboda zauzeli su stav da je irelevantno kako je Asanž definisan. Stvari za koje je optužen, "pribavljanje i širenje poverljivih informacija", u posao novinara koji prate nacionalnu bezbednost.

Otkrića koja je "Vikiliks" objavio o ratovima u Iraku i Avganistanu 2010. godine, a do kojih su došli uz pomoć analitičarke vojne obaveštajne službe Čelsi Mening, iznela su na videlo kako je američka vojska kršila ljudska prava. Objavili su ih "Gardijan" i druge novinske organizacije uz obrazloženje da postoji jak javni interes da se te tajne iznesu na videlo.

Kada je stupila na dužnost 2021. godine, Bajdenova administracija je imala opciju da odustane od optužbi protiv Asanža. Na kraju krajeva, ministarstvo pravde pod Barakom Obamom odlučilo je da ga ne goni zbog zabrinutosti kakve bi posledice to imalo po "slobodno" novinarstvo.

Američki tužioci pod Bajdenom su ipak odlučili da nastave sa optužbama i zahtevali su izručenje Asanža iz Velike Britanije. Imali su opciju da sklope sporazum o priznanju krivice na osnovu drugih optužbi, kao što je pogrešno rukovanja poverljivim dokumentima, ili za hakersku zaveru, što ne bi imalo iste posledice po novinarstvo.

Po svemu sudeći, piše "Gardijan", Bajden nije ni želeo da Asanž bude doveden u SAD. Asanžovo izručenje bilo bi štetno za njegovu predsedničku kampanju.

Bajden je u aprilu rekao da razmatra zahtev Australije da odustane od tužbe, ali je njegovo ministarstvo pravde ostalo pri svom stavu i insistiranju na korišćenju optužbi iz Zakona o špijunaži.

"Sporazum o priznanju krivice bi izbegao najgori scenario za slobodu štampe, ali ovaj sporazum predviđa da Asanž odsluži pet godina zatvora zbog aktivnosti kojima se novinari svakodnevno bave", rekao je DŽamil DŽafer, izvršni direktor Instituta za prvi amandman Univerziteta Kolumbija.

"To će baciti dugu senku na najvažnije vrste novinarstva, ne samo u ovoj zemlji već i širom sveta", zaključio je on.

(RT Balkan)