Fridrih Merc: Nemci ne rade dovoljno sati i uzimaju previše bolovanja, što koči ekonomski rast

 Kancelar Fridrih Merc započeo je rizičnu političku borbu sa nemačkom radnom snagom od oko 46 miliona ljudi. Njegova poruka, ukratko: Nemojte biti toliko lenji.

Nemci ne rade dovoljno sati i uzimaju previše bolovanja, što koči ekonomski rast, tvrdio je Merc poslednjih nedelja, piše Politiko.

To nije najzahvalnija politička poruka u presudnoj godini regionalnih izbora, čak ni u zemlji čija tradicionalna slika o sebi uzdiže marljivost i naporan rad kao moralne imperative.

Mercov apel da ljudi rade više dolazi u trenutku kada pokušava da oživi dugotrajno stagnirajuću nemačku privredu i gura tržišno orijentisane politike radi jačanja konkurentnosti - delimično rešavanjem nedostatka kvalifikovane radne snage - kako u zemlji, tako i širom EU. Ali dolazi i u politički osetljivom trenutku, uoči niza pokrajinskih izbora koji se smatraju ključnim testovima raspoloženja u zemlji, dok se njegova konzervativna stranka bori da zaustavi uspon krajnje desnice.

To ipak nije sprečilo kancelara da gotovo prekoravajućim tonom govori Nemcima da ne rade dovoljno i da ne rade dovoljno naporno.

„Ukupna produktivnost naše nacionalne ekonomije nije dovoljno visoka“, rekao je Merc tokom nedavnog obraćanja predstavnicima industrije u istočnoj Nemačkoj.

Prema njemu, skraćeno radno vreme je problem.

„Da budem još otvoreniji: ravnoteža između posla i privatnog života i četvorodnevna radna nedelja neće biti dovoljni da u budućnosti održimo sadašnji nivo prosperiteta naše zemlje, zbog čega moramo da radimo više.“

Tokom nedavne predizborne posete jugozapadnoj pokrajini Baden-Virtemberg, gde se konzervativci u anketama drže jednocifrene prednosti pred izbore 8. marta, Merc je dodatno pojačao ton, kritikujući broj dana bolovanja koje zaposleni Nemci u proseku uzimaju - gotovo tri nedelje godišnje, kako je rekao, znatno iznad proseka EU.

„Da li je to zaista ispravno? Da li je to zaista neophodno? Možemo li da razgovaramo o tome kako da stvorimo bolje podsticaje da ohrabrimo ljude da rade, umesto da uzimaju bolovanje kada su bolesni?“, rekao je Merc stegnute pesnice.

Dodao je:

„U Saveznoj Republici Nemačkoj moramo zajedno da postignemo veći ekonomski učinak nego što ga trenutno ostvarujemo.“

„Način života sa skraćenim radnim vremenom“

Nemci su pri dnu liste u EU - treći od pozadi - po prosečnom broju radnih sati nedeljno, prema najnovijim podacima koje je objavila nemačka agencija za statistiku.

Veliki deo razloga leži u tome što je udeo nemačkih radnika koji biraju rad sa skraćenim radnim vremenom dostigao rekordni nivo. Mercovi konzervativci nedavno su predložili meru za povećanje ukupnog broja radnih sati ukidanjem „zakonskog prava“ na rad sa skraćenim radnim vremenom, osim ako zaposleni nema poseban razlog, poput brige o deci ili daljeg obrazovanja.

Predlog - pod nazivom „Nema zakonskog prava na način života sa skraćenim radnim vremenom“ - razljutio je mnoge Nemce zbog, kako su smatrali, njegovog prekoravajućeg tona.

Posebno su se pogođenim osetile mnoge nemačke žene, koje mnogo više od muškaraca rade sa skraćenim radnim vremenom.

„To nije izbor načina života koji sam napravila“, rekla je jedna žena koja se predstavila kao radnica sa skraćenim radnim vremenom iz Rajnland-Palatinata u intervjuu za nemačku javnu televiziju, objašnjavajući da brine o sinu i majci.

Mercove izjave o radu sa skraćenim radnim vremenom i bolovanjima takođe su naširoko ismejane na društvenim mrežama, pri čemu su Nemci izraz „način života sa skraćenim radnim vremenom“ pretvorili u brojne popularne mimove.

„Još uvek mogu da radim!“, kaže glas iz jednog onlajn video-snimka koji prikazuje scenu iz komedije iz 1975. godine „Monti Pajton i Sveti gral“, u kojoj vitez koji je upravo izgubio udove u borbi izjavljuje da i dalje želi da se bori - ili u ovom slučaju, da radi.

„Samo napred, pošaljite mi mejl! Dajte mi nešto da odštampam!“, nastavlja glas.

Politička šteta po Merca i njegove konzervativce deluje značajno. Dve trećine Nemaca protivi se predlogu njegove Hrišćansko-demokratske unije (CDU) da se oteža rad sa skraćenim radnim vremenom, prema referentnom istraživanju ARD-DeutschlandTrend.

Još značajnije za Merca, njegovi konzervativci gube podršku u svojoj ključnoj temi: ekonomiji.

Samo 31 odsto ispitanih Nemaca reklo je da veruje kancelarovim konzervativcima da mogu da poboljšaju ekonomiju. To je i dalje više nego kod drugih partija, ali je za šest procentnih poena manje nego prošle godine - čime su konzervativci izjednačili svoj najniži rejting po pitanju ekonomije do sada.

Zato nije bilo iznenađenje kada je, početkom ovog meseca, Mercova stranka izbacila izraz „način života sa skraćenim radnim vremenom“ iz predloga o povećanju radnih sati koji će biti razmatran na partijskom kongresu CDU krajem februara.

Grčka kao model?

Na vrhu liste zemalja EU po broju odrađenih sati nalazi se Grčka, zemlja čije su stanovnike mnogi nemački konzervativci tokom evropske dužničke krize pre više od decenije nazivali lenjima.

Merc sada ističe Grčku kao svojevrsni model, iako je produktivnost rada u Nemačkoj i dalje znatno viša.

Tokom posete konzervativnog grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa Berlinu prošle godine, Merc je pohvalio Atinu zbog deregulacije tržišta rada, čime je omogućena šestodnevna radna nedelja.

„Preporučujem svima u Nemačkoj koji misle da je strašno i nerazumno raditi 40 sati nedeljno… da pogledaju Grčku. Svakako možemo nešto da naučimo od Grčke u tom pogledu", rekao je Merc pored Micotakisa.

Ali s obzirom na snažan otpor u Nemačkoj prema takvim predlozima - i činjenicu da Merc vlada u koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom (SPD), koja štiti postojeće regulative tržišta rada - kancelar ima malo neposrednih rešenja za hronični nedostatak kvalifikovane radne snage i stagnirajuću produktivnost.

Zapravo, Mercov neposredniji problem možda nije biračko telo koje izbegava rad, već rastući nedostatak radnih mesta u industrijskom sektoru koji je dugo pokretao izvozno orijentisanu privredu zemlje.

Nemačka stopa nezaposlenosti nedavno je premašila granicu od tri miliona, dostigavši najviši nivo u poslednjih 12 godina.

„Već smo doneli mnoge mere za pomoć privredi. Ali to nije dovoljno", napisao je Merc u objavi na mreži X nakon objavljivanja tih podataka.

(N1)