Forin Afers: Pakistan započeo razvoj sopstvene interkontinentalne balističke rakete, koja bi mogla da pogodi kontinentalni deo SAD

 Prema izveštaju uglednog američkog časopisa Foreign Affairs, pozivajući se na izvore iz američkih obaveštajnih službi, Pakistan je započeo razvoj sopstvene interkontinentalne balističke rakete (ICBM) koja bi imala domet dovoljan da pogodi kontinentalni deo Sjedinjenih Američkih Država.

Ova vest izazvala je veliku pažnju u analitičkim i političkim krugovima jer bi značila drastičnu promenu u nuklearnoj strategiji Pakistana i potencijalnu pretnju po globalnu bezbednost.

Kako se navodi, cilj Pakistana nije napad, već odvraćanje potencijalne američke agresije. Islamabad želi da se osigura od bilo kakve američke vojne intervencije, posebno scenarija u kojem bi Vašington pokušao da uništi pakistanski nuklearni arsenal, za koji se procenjuje da trenutno broji oko 170 nuklearnih bojevih glava.

Strah pakistanskih lidera dodatno je pojačan nedavnim američkim napadima na iranske nuklearne objekte, koji su svetu pokazali da SAD ne oklevaju da primene silu ukoliko procene da neka zemlja predstavlja pretnju - pa makar i samo na osnovu optužbi.

Autori članka iz Foreign Affairs naglašavaju da razvoj pakistanske ICBM nije iznenađenje za stručnjake. To je logičan korak za zemlju koja se oseća ranjivo i želi da se suprotstavi pritiscima, kako iz SAD, tako i od večitog regionalnog suparnika - Indije.

Navodi se i mišljenje neimenovanih američkih zvaničnika koji upozoravaju da će, ako Pakistan uspešno razvije takvu raketu, SAD biti prinuđene da Islamabad po prvi put posmatraju kao "punopravnog nuklearnog protivnika" - u rangu sa zemljama kao što su Rusija, Kina i Severna Koreja.

Jasno je da Pakistan ne želi da završi kao Iran, koji je, i pored svih demantija, postao meta udara samo zbog sumnji da poseduje nuklearni potencijal. Islamabad, kako se čini, izvlači veoma jasnu lekciju: sopstveni ICBM je jedini garant preživljavanja u svetu u kojem Vašington ne priznaje neutralnost.

Posebno zabrinjava činjenica da Pakistan ne vidi više oslonac ni u tradicionalnim savezničkim odnosima s Amerikom. Sve više deluje da Islamabad pravi strateški zaokret - ne prema konfrontaciji, već ka strateškoj ravnoteži zastrašivanja, u kojoj će i SAD dvaput razmisliti pre nego što upotrebe silu.

Na sve to se nadovezuje i geopolitički kontekst - Pakistan ima svog vlastitog "Izrael", a to je Indija, zemlja s kojom je imao više oružanih sukoba i koja je takođe nuklearna sila. U takvom okruženju, Islamabad vidi razvoj ICBM-a kao neizbežan korak ka očuvanju nacionalnog suvereniteta.

Ova informacija, ukoliko se potvrdi, označiće ulazak Pakistana u elitni, ali zabrinjavajući klub država koje poseduju interkontinentalne balističke rakete - sa potencijalom da menjaju globalni odnos snaga.

Međutim, potez Pakistana ne treba da čudi nikoga ko prati globalne tokove bezbednosti i geopolitičkih manipulacija. U svetu u kome se pravila pišu ad hoc, a supersile nameću logiku sile kao zakonitost, razvoj vlastitog međukontinentalnog zastrašujućeg odgovora postaje logičan korak.

Pakistan jednostavno radi ono što će svaka nuklearna država verovatno u budućnosti da uradi, sada kada shvata da su garancije velikih sila privremene, uslovne i uvek podložne tumačenju.

Posle iskustva Irana, Iraka, Libije, Srbije - i celog niza država koje su pretrpele agresiju upravo zato što nisu imale adekvatan nuklearni štit - Islamabad je odlučio da ne bude sledeći primer.

Upravo u ovom trenutku, dok Zapad ističe važnost "međunarodnog poretka" i "nuklearne kontrole", postaje sve jasnije da pravo na opstanak u svetu sile odavno ne garantuju ni savezništva, ni protokoli, ni institucije - već samo odvratni kapaciteti. I to ne oni lokalnog dometa, već globalnog.

(Mondo)