Forbs: Jedno od najvećih nalazišta litijuma na planeti tone zbog rudarenja ovog metala

 Tim naučnika otkrio je da jedno od najvećih nalazišta litijuma, Salar de Atakama u Čileu, koji sadrži veliki deo svetskih rezervi litijuma – polako tone.

Globalna proizvodnja litijuma naglo raste zbog potražnje za baterijama. Prošle godine svetska proizvodnja iznosila je oko 180.000 metričkih tona. Na slanim ravnicama Salar de Atakama na severu Čilea, litijumom bogata slana voda se pumpa u bazene za isparavanje. Potom se 90% vode gubi u atmosferu.

Studija iz ove godine, objavljena u međunarodnom časopisu IEEE Transactions on Geoscience and Remote Sensing, pokazala je da Salar de Atakama tone brzinom od jednog do dva centimetra godišnje.

„Sleganje tla zbog nepovratnih promena u propusnosti može predstavljati vrlo ozbiljan problem“, kaže Fransisko Delgado. On je istraživač sa Odeljenja za geologiju na Univerzitetu u Čileu i glavni autor studije.

Analize u Salar de Atakami sproveo je Hoakin Eduardo Kastiljo Rohas, student master studija geologije na Univerzitetu u Čileu pod rukovodstvom Delgada. Koristio je InSAR, alat za precizno merenje deformacija površine putem satelitskih snimaka.

„Duboki slani slojevi predstavljaju jednu od najvećih rezervi litijuma u Čileu i svetu. A ujedno su i stanište važnih vrsta kao što je flamingo“, kaže Kastiljo. „Moramo raditi zajedno i koristiti sve raspoloživo kako bismo razumeli prirodu tih ekosistema i uticaj čoveka na njih“.

Kastiljo je objasnio da su, obradom radarskih snimaka dobijenih putem InSAR-a, istraživači pokazali da površina slanih ravnica doživljava sleganje tla u oblasti iz koje se pumpa slana voda.

„Prilika za ekološki nadzor koja se otvara je ogromna“, kaže on. „Smatram da je Salar de Atakama odličan primer za ostale slane ravnice u Centralnim Andima, i da moramo bolje razumeti ove procese ako želimo da vadimo litijum iz sličnih ekosistema“.

Odrastanje u Čileu

Kastiljo je odrastao u El Monteu, ruralnom gradu na periferiji Santijaga. Tu je mogao „svaki dan gledati zeleno drvo“ i crpeti inspiraciju iz prirode.

„Odlučio sam da studiram geologiju zbog svega što ona obuhvata. Razumevanje dinamike podzemlja kroz prostor i vreme“, kaže on, dodajući da je tokom studija shvatio da geolozi mogu odgovoriti na aktuelna pitanja od velikog interesa, poput toga gde će se dogoditi sledeći zemljotres, koliko bakra ima u steni i koliko vode čovečanstvo ima na raspolaganju.

„Geonaučnici pokrivaju širok spektar tema, bavimo se pitanjima koja se tiču doma čovečanstva, Zemlje“, kaže on, dodajući da je privilegija baviti se naukom u najjužnijoj zemlji na svetu.

„To pokazuje nivo naučnih istraživanja koja se mogu sprovoditi, i koliko smo sposobni kao latinoameričko društvo“, kaže on. Dodaje da su deo podataka u ovom projektu prikupljeni putem argentinskog satelita, a da je „prirodna laboratorija“ bila pustinjski predeo Atakame.

„Globalna perspektiva ove studije je važna jer su antropogeni uticaji u oblastima gde se pumpa slana voda od globalnog interesa“, kaže on. „Rezerve i projekti eksploatacije dokumentovani su ne samo u Južnoj Americi, već i u mestima poput SAD-a i Kine. Oni takođe žele da vade ovaj ključni mineral za energetsku tranziciju, ali na održiv način“.

Potraga za niobijumom

Još jedan ključni mineral za energetsku tranziciju je niobijum. Kolumbijski naučnik Felipe Velaskez Ruiz se nada da će rešiti misteriju gde i kako se on formira.

Ovaj metal je veoma tražen, ali Brazil čini oko 90% svetske proizvodnje niobijuma i 95% poznatih rezervi, sa godišnjim izvozom od 2,25 milijardi dolara.

Velaskez, istraživač geologije na Univerzitetu u Čileu, objašnjava da njegovo istraživanje ima za cilj da razjasni kako se niobijum transportuje na geološkom nivou i kako se taloži u Zemljinoj kori, što je ključno za pronalaženje novih ležišta.

„Moje poslednje istraživanje kritičnih metala odnosilo se na niobijum. To je antikorozivni metal koji se koristi u čelicima visoke čvrstoće. Koristi se i u supravodljivim magnetima. Takođe, u opremi za magnetnu rezonancu i eksperimentalnim radovima na termonuklearnoj fuziji“, kaže on. „Moja istraživačka strast je u razotkrivanju mehanizama formiranja kritičnih minerala za energetsku tranziciju, povezanih sa magmatsko-hidrotermalnim sistemima“.

U studiji iz 2022. godine, Velaskez i njegov tim su pronašli čvrste dokaze da je niobijum dostupan u jednom od najvećih nalazišta na svetu, u Brazilu. Potekao je pre 90 miliona godina, na dubini od 80 kilometara, iz subkontinentalnog litosferskog omotača.

(Forbs)