"Ekonomist": Kina zna kako da kazni zemlje koje je uvrede

 Kineski diplomatski bes poštuje zakon očuvanja: ukupna količina ostaje konstantna, ali se ciljevi menjaju. Neke zemlje, posebno Kanada i Južna Koreja, nedavno su izašle iz kineske "štenare", piše "Ekonomist".

Umesto njih, od prošlog meseca, Japan se ponovo našao na tapetu posle komentara premijerke Takaiči Sanae da bi njena zemlja mogla da rasporedi svoje oružane snage ako Kina ikada napadne Tajvan. Za Kinu je to prelazak crvene linije i mešanje u unutrašnje poslove. Komentar je, navodi "Ekonomist", još gori s obzirom na istoriju Japana kao brutalnog okupatora tokom Drugog svetskog rata.

Oštre reči Kine često dolaze sa materijalnim posledicama. Ovog puta, uvela je zabrane uvoza japanskih morskih plodova, upozorila kineske građane da ne putuju u Japan i otkazala japanske koncerte i filmske premijere.

Šta Kina postiže korišćenjem tako tupog ekonomskog oružja u bilateralnim sukobima?

Primamljivo je odbaciti ove mere kao činove mrzovolje ili čak samopovređivanja. Retko se dešava da zemlje pokorno popuštaju pred kineskom kaznom. Takaiči neće povući svoje komentare, posebno zato što je ljutiti odgovor Kine ojačao njen ugled kod kuće.

Ali ima tu još nečega. Kina već dve decenije sprovodi politiku "diplomatske štenare", dovoljno dugo da se izvuku zaključci o njenoj efikasnosti.

Uznemirujuće je što, iako mnogi van Kine smatraju njenu taktiku preteranom i nedostojnom velike sile, u njoj postoji brutalna logika. Vremenom su se ove mere pokazale prilično efikasnim u oblikovanju ponašanja drugih zemalja.

Kako primećuje jedan visoki diplomata u Pekingu, važno je samo postojanje "pseće kućice", a ne njen specifičan fokus. Ona tera strane vlade da pažljivo zaobilaze deklarisane interese Kine.