DŽej Di Vens zapretio povlačenjem američkih vojnika iz Nemačke

Američki potpredsednik DŽej Di Vens juče je nagovestio da bi administracija Donalda Trampa mogla preispitati vojno prisustvo u Nemačkoj, povezujući nastavak američkih odbrambenih obaveza sa stavom Berlina o slobodi govora, piše Politico.

Govoreći na Konferenciji konzervativne političke akcije (CPAC) u Vašingtonu, Vens je direktno napao Nemačku zbog njenog, kako tvrdi, ograničavanja slobode govora na internetu, upozoravajući da američka javnost neće podržati finansiranje odbrane te zemlje dok njena vlada suzbija političko izražavanje.

„Politička cenzura“

„Razmislite o ovome“, započeo je Vens. „Cela odbrana Nemačke finansira se američkim poreskim obveznicima. Danas u Nemačkoj ima na hiljade američkih vojnika. Mislite li da će američki poreski obveznici to podržavati ako vas uhapse u Nemačkoj zbog objave na Tviteru? Naravno da neće.“

Njegovi komentari, koji su naišli na snažan aplauz publike na CPAC-u, nastavak su oštrih tonova administracije Donalda Trampa prema transatlantskim odnosima, prenosi Politiko. Ove izjave dolaze nakon njegovog govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji ranije ovog meseca, gde je kritikovao evropske lidere zbog migracione politike i navodne političke cenzure, prenosi Indeks.hr.

Vensov govor u Minhenu izazvao je burne reakcije u evropskim političkim krugovima, jer je optužio zapadne lidere da potkopavaju demokratske vrednosti masovnim migracijama i gušenjem slobode govora.

Bajden i kultura cenzure

Kako dalje piše Politiko, na CPAC-u je Vens dodatno tvrdio da su zapadne vlade, posebno pod administracijom DŽoa Bajdena, uvele kulturu cenzure sličnu politikama autoritarnih režima.

„Bajdenova administracija učinila je više na uništavanju slobode govora, ne samo u SAD već i u Evropi, nego bilo koja administracija u američkoj istoriji“, rekao je Vens.

„Sledite primer Donalda Trampa – sloboda govora, granice i suverenitet. To je budućnost naše zajedničke civilizacije.“

Vensove izjave signaliziraju da bi Trampova administracija mogla izvršiti direktan pritisak na Nemačku i druge NATO saveznike pretnjom povlačenja ili smanjenja američkog vojnog prisustva u Evropi.

U Nemačkoj trenutno boravi oko 35.000 američkih vojnika, što je deo bezbednosnih obaveza SAD nakon Drugog svetskog rata i strategije odvraćanja tokom Hladnog rata.

Šolc: Verujem u razum i činjenice

Iako je administracija Donalda Trampa dugo kritikovala evropske vlade zbog nedovoljnog ulaganja u sopstvenu odbranu, Vansovi komentari prvi put povezuju to pitanje sa unutrašnjim politikama Nemačke, a ne sa finansijskim doprinosom.

Portparol kancelara Olafa Šolca odbio je da direktno komentariše Vensove izjave, ali je ponovio nemačku posvećenost demokratskim principima i evropskoj bezbednosti.

„Radije ne bih stalno reagovao na izjave administracije“, rekao je portparol. „I dalje verujem u razum i činjenice i nadam se da će u Americi biti saslušane prave informacije. Na to se moramo osloniti.“

(Nova.rs)