DŽej Di Vens kritikovao evropske lidere zbog cenzure: Najveća pretnja za Evropu nije Rusija, već pretnja koja dolazi iznutra. Gašenje medija i poništavanje izbora jesu najsigurniji način da se uništi demokratija

Najveća pretnja za Evropu nije Rusija, već pretnja koja dolazi iznutra, rekao je potpredsednik SAD DŽej Di Vens u petak, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Obraćajući se neobično direktno nekim od najbližih saradnika SAD, Vens je kritikovao evropske lidere zbog cenzure slobode govora.

DŽej Di Vens rekao je da pretnja Evropi koja njega najviše brine nisu ni Rusija, ni Kina, već to što se „Evropa odriče svojih osnovnih vrednosti, onih koje deli sa Sjedinjenim Državama“.

„Bio sam iznenađen kada je bivši evropski komesar oduševljeno pričao na televiziji kako je vlada Rumunije poništila čitave izbore. On je upozorio da, ako stvari ne budu išle po planu, ista stvar bi se mogla desiti iu Nemačkoj“, naveo je Vens.

Potpredsednik SAD je rekao da je ovo „šokantno za američke uši“, jer sve što su „godinama finansirali i podržavali radili su u ime zajedničkih demokratskih vrednosti“.

„Kada vidimo da evropski sudovi otkazuju izbore i visoki zvaničnici prete da će otkazati druge, trebalo bi da se zapitamo da li se držimo tog visokog standarda“, rekao je on.

„Setite se ko je u Hladnom ratu cenzurisao neistomišljenike, zatvarao crkve, poništavao izbore“

Vens je kritikovao Brisel da je zatvorio društvene mreže zbog onog što su oni ocenili kao sadržaj mržnje, Nemačku da je, kako je opisao, napala sopstvene građane zbog antifeminističkih komentara, kritikovao Švedsku što je osuđen „hrišćanski aktivista koji je učestvovao u spaljivanju Kurana, a čiji je prijatelj bio ubijen“, a Ujedinjeno Kraljevstvo zbog kršenja verskih prava, dajući primer Britanca koji se tiho molio ispred klinike za abortus, zbog čega je dobio uslovnu i novčanu kaznu. Kazao je da je u Škotskoj ljudima koji žive u blizini klinika za abortus zabranjeno da se mole, čak i u svojim kućama.

On je podsetio lidere Evrope na „tirane iz perioda Hladnog rata“.

„Razmotrite koja je strana u toj borbi cenzurisala neistomišljenike, zatvarala crkve, otkazala izbore. Da li su oni bili dobri momci? Svakako ne. Ali hvala Bogu, izgubili su Hladni rat, jer nisu ni cenili, ni poštovali blagoslove slobode. Slobodu iznenađenja, grešaka, izmišljanja, izgradnje. Kako se ispostavilo, ne možete nalagati inovacije ili kreativnost baš kao što ne možete prisiljavati ljude šta da misle ili šta da rade“, rekao je on.

Najglasniji zagovornici cenzure došli iz SAD

Govoreći o, kako je ocenio, oslabljenoj slobodi govora u Britaniji i Evropi, Vens je rekao da su najglasniji zagovornici cenzure došli iz njegove zemlje.

„Prethodna administracija je pretila i maltretirala kompanije koje vode društvene mreže da cenzurišu takozvane dezinformacije. Dezinformacije poput, na primer, ideje da je koronavirus verovatno procurio iz laboratorije u Kini; naša vlada je podsticala privatne kompanije da ućutkaju ljude koji su se usudili da izgovore ono što se pokazalo kao očigledna istina“, rekao je Vens.

Rekao je da je u Evropu došao sa ponudom.

„U Vašingtonu je ‘novi šerif u gradu’. I pod vođstvom Donalda Trampa, možda se nećemo saglasiti sa vašim stavovima, ali ćemo se boriti da odbranimo vaše pravo da ih izrazite javno“, rekao je on.

Dužni smo da razgovaramo sa političkim liderima, pa i ako nismo sa njima saglasni

Vens je kazao da su „naše demokratije mnogo manje krhke nego što ljudi misle“ i da će biti još jače „ako ljude pustimo da kažu ono što misle“.

„Što nas vraća u Minhen, gde su organizatori ove konferencije zabranili poslanicima koji predstavljaju populističke partije i levice, i desnice da učestvuju u razgovorima. Ne moramo da se saglasimo sa svim ili bilo čime što ti ljudi kažu. Ali kada politički lideri predstavljaju važnu biračku jedinicu, na nama je da barem da imamo dijalog s njima“, naveo je on.

Vens je rekao da se iza „ružnih reči iz sovjetskog doba, kao što je dezinformacija“ krije to da se nekome ne sviđa kako neko drugi misli, glasa ili pobeđuje na izborima.

Pričamo od koga se branimo, ali za šta se borimo?

Tramp, ponovio je Vens, insistira da Evropljani moraju da igraju veću ulogu u budućnosti ovog kontinenta.

„Ako dozvolite da vas pitam, kako uopšte razmišljati o budžetskim pitanjima, ako ne znamo šta je to što branimo? Tokom sjajnih razgovora koje sam imao ovde, čuo sam mnogo o tome od koga treba da se branite. Ali manje mi je jasno, a verujem i mnogim građanima Evrope, jeste za šta se branite? Koja je to pozitivna vizija koja daje život ovom zajedničkom bezbednosnom dogovoru, za koji svi verujemo da je toliko važan? I duboko verujem da nema sigurnosti ako se plašite glasova, mišljenja i savesti vašeg naroda“, kazao je on.

Dodao je:

„Ako se kandidujete u strahu od sopstvenih birača, Amerika ništa ne može da učini za vas, niti vi možete nešto da učinite za američki narod, koji je izabrao mene i predsednika Trampa. Potrebni su vam demokratski mandati da biste postigli bilo šta od vrednosti u narednim godinama.“

Demokratski mandat, prema njegovim rečima, ne može se osvojiti „ako protivnike cenzurišete i stavljate u zatvor, bez obzira da li je to vođa opozicije, ili hrišćanin koja se moli u sopstvenoj kući, ili novinar koja pokušava da objavi vest“.

„Niti ako ignorišete pitanje – ko treba da bude deo ovog našeg zajedničkog društva“, nadovezao se.

Masovne imigracije

Govoreći o masovnoj imigraciji, Vens je naveo da svaki peti čovek koji živi u Nemačkoj došao je iz inostranstva i da je ovo najhitnije pitanje.

„To je rezultat niza svesnih odluka koje su doneli političari širom sveta tokom decenije. Još juče smo videli strahote koje su posledice takvih odluka. Zašto se ovo dogodilo? To je užasna priča, ali smo je čuli previše puta u Evropi, a nažalost i u SAD. Tražilac azila, često mladić u dvadesetim, već poznat policiji, zabija se automobilom u gomilu. Koliko puta moramo da pretrpimo ove užase pre nego što promenimo kurs i okrenemo našu zajedničku civilizaciju u novom pravcu?“, pitao je on.

Vens je kazao da glasači širom sveta sve češće biraju lidere koji obećavaju da će sprečiti nekontrolisane masovne dolaske migranata.

„Odbacivanje briga običnog glasača ili još gore, gašenje medija, poništavanje izbora, isključivanje ljudi iz političkog procesa jesu najsigurniji način da se uništi demokratija… Verovati u demokratiju znači razumeti da svaki naš građanin ima pamet i ima glas. A ako odbijemo da slušamo taj glas, čak i naše najuspešnije borbe će imati mali učinak… Ne treba da se plašimo naših ljudi, čak i kada oni iznose stavove koji se ne slažu sa rukovodstvom“, rekao je Vens.

(N1)