Dubravka Đedović Handanović: Srbija je ispunila sve uslove za integraciju sa evropskim tržištem struje. Postepeno ćemo uvoditi karbonsku taksu, ne možemo da pređemo sa nule na 70 evra po toni preko noći. Postepeno ćemo napustiti ugalj

Ministarka Đedović Handanović na sastanku u Atini poručila da je Srbija ispunila sve uslove za integraciju sa evropskim tržištem struje, ali da bi naglo uvođenje poreza na ugljenik ugrozilo privredu.

Srbija je prva zemlja u regionu koja je spremna za priključenje jedinstvenom tržištu električne energije Evropske unije, poručila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović nakon završetka ministarskog sastanka Energetske zajednice u Atini.

Ona je za RTS naglasila da je Srbija ispunila sve preduslove za taj korak, ali da sada sledi proces verifikacije od strane institucija EU.

"Srbija je ispunila sve preduslove – od izmena zakona, preko uredbi o balansiranju i odgovoru na rizike, do tehničke spremnosti. Sada je loptica na strani EU institucija, a mi smo svoj domaći zadatak završili", poručila je ministarka.

Proces verifikacije, prema rečima Đedović Handanović, biće izazov i za samu Evropsku uniju, jer se prvi put sprovodi za državu koja nije članica. Očekuje se da će trajati oko 18 meseci.

Porez na ugljenik: neophodan fazni pristup za zaštitu privrede

Kada je reč o primeni karbonske takse, ministarka je istakla da Srbija, zajedno sa drugim zemljama regiona, traži odlaganje početka naplate poreza na emisije CO₂, koji je planiran za 1. januar 2026. godine.

"Evropa je svoje oporezivanje emisija razvijala 20 godina. Ne možemo mi da pređemo sa nule na 70 evra po toni preko noći. To bi bilo neodrživo za našu ekonomiju", naglasila je ministarka.

Ističe da je Srbija izborila pravo na nacionalno, a ne regionalno oporezivanje emisija ugljenika. To znači da će prikupljena sredstva ostati u zemlji i biti uložena u mere energetske efikasnosti i obnovljive izvore.

"Važno je da zadržimo konkurentnost naše privrede, a oporezivanje mora biti u funkciji tranzicije – ne njen kamen spoticanja", kazala je Đedović Handanović.

Postepeno napuštanje uglja 

Upitana da li Srbija može da isprati zahtev EU za ubrzano napuštanje fosilnih goriva, ministarka je istakla da tranzicija mora biti fazna i uravnotežena.

"I druge zemlje, poput Poljske i Češke, su najavile da ne mogu da se odreknu uglja pre 2049. godine. Mi smo u sličnoj poziciji i moramo obezbediti sigurnost snabdevanja", rekla je Dubravka Đedović Handanovićona.

Ministarka je podsetila da Srbija već beleži značajan rast u korišćenju obnovljivih izvora energije – čak 85 odsto više nego pre dve i po godine, kao i petnaest puta više domaćinstava koja proizvode sopstvenu struju iz solarnih panela.

"To je proces koji će trajati 20 do 25 godina. Ne možemo ugasiti termoelektrane preko noći, već moramo razvijati alternativne kapacitete, uključujući gasne i, u budućnosti, nuklearne elektrane", zaključila je ministarka.

U Atini je, osim Srbije, svoje pozicije predstavilo i više zemalja regiona, uz poruku da bi nametanje neusklađenih pravila i rokova moglo ugroziti stabilnost energetskog sistema jugoistočne Evrope i usporiti njenu integraciju u energetski prostor EU.

(RTS)