Draža Petrović: „E moj, Vladimire“

Novinarski posao i javni angažman podrazumevaju da si primoran da upoznaš razne osobe, čak i one osobe koje ne bi voleo da upoznaš, već te persone salete negde na ulici i odmah izdeklamuju sve svoje trenutne funkcije, životne priče i istorijske zasluge, čisto da znaš s kim imaš posla.

Mada tebe to uopšte ne zanima, ispričaju ti za tri minuta celu svoju herojsku životnu priču, iako ih nisi ništa pitao, te ti odmah bude jasno da ta vrsta self-marketinga pretpostavlja da pomenuto “lice” ima neku ili skrivenu nameru ili skrivenu kameru.

Tako me jednog dana na ulici presreo, kako se predstavio još pre nego što je izrekao ime i prezime, višestruko nagrađivani policajac, koji je hapsio Dijanu Hrkalović zbog čega je dobio otkaz u policiji, Velja Nevolja hoće da ga likvidira, Al Kapone se njega najviše plašio, zna ko je ubio Kenedija a nije Li Harvi Osvald, malo je falilo da on umesto Nila Armstronga prvi zakorači na Mesec ali ga je mrzeo šef NASA-e pa je ta istorijska uloga ipak pripala Armstrongu...

On je lično srušio nevidljivi F-117 iznad Buđanovaca i to ručno izrađenom praćkom, on je trebalo da peva “Molitvu” na Evroviziji, ali se razboleo dan pre finala, pa je otpevala Marija Šerifović, Rade Jorović baš po njegovoj biografiji spevao stih “kada prođem selom misle da sam Alen Delon”, Al Paćino mu redovno čestita slavu dok Robert De Niro po njegovom habitusu sprema sve uloge, Čak Noris kod njega učio borilačke veštine, osmislio je koreografiju za Patrika Svejzija za “Prljavi ples”...

Ne samo to, nećeš verovati, burazeru, lični sam telohranitelj Boška Obradovića, kaže vam navodeći to kao krunu karijere, a pored svih ovih stvari, pazi sad, dobar je, veli, pajtos i sa Đilasom.

-Sa Milovanom? - pitate ga, očekujući da kada već zna svetske istorijske ličnosti, garantovano zna i domaće, na primer pokojnog Milovana.

-Ne, sa Draganom, ovakvi smo, nokat i meso - objasni.

Od svih ovih stvari slučajno proverite samo dve - Boško Obradović vam kaže da on nikad nije imao telohranitelja, ali mu se neki lik stalno mota iza leđa kad snimaju kamere, dok Đilas kaže da nisu nokat i meso, nego ima neki lik koji je trebalo da prvi zakorači na Mesec ali ga je mrzeo šef NASA-e, i taj se mota tu nešto oko stranke, ništa lično.

Utisak je, naravno, varljiv kada vas neko nenadano presretne na ulici i još nenadanije vam u tri minuta prepriča celu svoju Forest Gampovu karijeru, pa moguće da nešto od ovoga onaj lik i nije baš tako rekao, ali delovalo je kao da jeste, pa sam možda zaboravio da je on lično projektovao i Ajfelovu kulu. Samo mu je Ajfel maznuo ideju.

Tek, bila je posle “Prognana, a slobodna Nušićijada” na Dorćol placu, i tamo su uživo nastupali Kesić, Mentalno razgibavanje, Marčelo, razni još neki, pa i PLJiŽ. Tu opet sretnem onog lika, sa svima se fotografiše, verovatno zato što svi žele da se fotografišu sa njim, ko ne bi.

Pred nastup PLJiŽ-a, zamolimo Mićko, Voja i ja organizatore da naš nastup ne prenose uživo na lajv-strimu, jer smo dosta toga improvizovali, pa da nešto ne pokvarimo.

Ali, avaj, eno ga sutra na Jutjubu ceo naš nastup. Neko je snimio mobilnim telefonom pola sata naše zezancije i postavio na svoj Jutjub kanal, s tim što je snimak čudan, jer je autor snimka malo snimao nastup PLJiŽ-a a malo rotirao kameru na selfi i snimao sebe kako se grohotom smeje. Deluje čudno, i snimak i onaj tip što sam sebe snima kako se smeje.

-Jao, pa to je onaj! - provalim lik čudesnog tipa čudesne biografije.

Onda se posle pojavi neki snimak gde saznam da je lik zapravo dostavljač hrane. Pošten posao, pomislim, šta sve ljudi moraju da rade u životu samo zato što su protiv vlasti.

Na društvenim mrežama, naime, pojavi se njegov selfi snimak gde kroz suze priča kako mu je upravo gladno dete ukralo pljeskavicu iz kola.

„U državi nam deca od devet godina kradu hranu. Vučiću ološu jedan, i ti i ona tvoja kriminalna stoka sa Beograda na vodi” - govorio je to pravo u kameru, i mreže su gorele zbog iskrenosti tog čoveka.

Znate kako je sa takvim likovima: nikada im nije dosta čudnih zanimanja i istorijskih uloga pa je lik na kraju postao reporter Televizije Informer. Nije to baš klasičan TV reporter, to zanimanje bi se pre moglo nazvati reporter-provokator pošto ide po antirežimskim skupovima i provocira pošten svet.

Tako je bilo i pre neki dan.

Prošao je Božić, a uskoro će Uskrs, pa se silan svet okupio ispred zgrade N1 da podrži N1 i Vaskrs, te se tu spontano okupio i onaj lik sa crvenim mikrofonom na kome piše Informer.

I prvo startuje Kesića sa nekim provokatorskim pitanjem, a Kesić mu kaže da mu je čudno to što trenutno radi jer još čuva zahtev za prijateljstvo na Fejsbuku koji mu je ovaj svojevremeno poslao kao Kesićev obožavalac. I još se Kesić seti da ga taj lik, sada reporter-provokator Informera, svojevremeno molio da ga upozna sa Marčelom.

Posle lik sa crvenim mikrofonom startuje i Sava Manojlovića, a Savo mu kaže: “E moj, Vladimire”. I to “e moj, Vladimire”, ponovi nekoliko puta.

Jer se ispostavi da je Savo svojevremeno, kada je lik hteo da beži iz zemlje i tražio politički azil u inostranstvu, pošto je, kako je tvrdio, bio progonjen od Vučićevog režima kao neko ko je hapsio Dijanu Hrkalović, pokušavao da mu pomogne tako što je napisao pismo državi u kojoj je onaj tražio azil.

"Žalosno je šta su napravili od čoveka koga sam nekad poznavao. Na nama je da napravimo normalnu zemlju, da se nikada više od nekog čoveka ne napravi ovo", rekao je Savo.

I eto, to vam je tužna priča o jednom Vladimiru u državi gde su još samo takvi Vladimiri ostali da brane jednog Aleksandra.

E moj, Aleksandre.

(N1)