Donald Tramp: EU će morati da se obaveže na kupovinu američke energije u vrednosti od 350 milijardi dolara kako bi dobila olakšice od sveobuhvatnih carina

 Evropska unija će morati da se obaveže na kupovinu američke energije u vrednosti od 350 milijardi dolara kako bi dobila olakšice od sveobuhvatnih tarifa Donalda Trampa, rekao je američki predsednik u ponedeljak uveče, odbacivši ponudu Brisela o „nultim carinama“ na automobile i industrijsku robu.

Trampove izjave na konferenciji za novinare u Beloj kući bile su odgovor na raniju izjavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je u ponedeljak rekla da je EU ponudila da ukine carine na automobile i industrijsku robu iz SAD, pod uslovom da Tramp uzvrati istom merom, piše Politiko.

Na pitanje novinara da li je ta ponuda dovoljna da odustane od tarifa, Tramp je odgovorio: „Ne, nije.“

Ako hoćeš mogu ti i sažeti poruku ako planiraš da je koristiš negde dalje.

„Imamo deficit sa Evropskom unijom od 350 milijardi dolara i on će brzo nestati“, rekao je Tramp. „Jedan od načina da taj deficit lako i brzo nestane jeste da oni moraju da kupuju našu energiju… mogu da je kupe i mi možemo skinuti 350 milijardi za nedelju dana. Moraju da kupe i da se obavežu da će kupiti energiju u toj vrednosti.“

Ponuda Ursule fon der Lajen usledila je nakon što je Tramp prošle nedelje uveo carine od 20 procenata na EU i najmanje 10 procenata na druge trgovinske partnere. Kao odgovor, finansijska tržišta širom sveta izgubila su trilione dolara na vrednosti, a evropske akcije su u ponedeljak zabeležile najveći dnevni pad od početka pandemije kovida.

„Mnogi ljudi kažu: ‘Oh, nije važno imati suficit.’ Po mom mišljenju, veoma je važno. To je skoro kao bilans uspeha, dobit ili gubitak,“ rekao je Tramp.

Predsednik je govorio u Ovalnom kabinetu u ponedeljak, zajedno sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, koji je doputovao u Vašington na razgovore sa Trampom i da zatraži izuzeće Izraela iz američkih carina. U obraćanju medijima nakon sastanka, američki predsednik je dodatno kritikovao EU, ali je nagovestio da je spreman za dogovor sa blokom, pod uslovom da se EU obaveže da će smanjiti trgovinski deficit sa SAD kupovinom više američke energije.

Ideja da EU kupuje američku energiju kako bi izbegla carine nije nova. Gotovo odmah nakon što je Tramp ponovo izabran, fon der Lajen je predložila otvaranje pregovora o kupovini više američkog tečnog prirodnog gasa (LNG). Međutim, Politico je izvestio da SAD nisu dale nikakvo jasno objašnjenje o tome kako bi takav dogovor izgledao.

U ponedeljak, na pitanje da li su njegove globalne carine taktika pritiska u pregovorima ili trajna mera, Tramp je rekao: „Carine mogu biti trajne, ali mogu postojati i pregovori, jer postoje stvari koje su nam potrebne osim samih carina.“

On je dodao: „Ako možemo da postignemo zaista fer i dobar sporazum za Sjedinjene Američke Države – ne dobar sporazum za druge – ovo je America First. Sada je Amerika na prvom mestu.“

Kasnije tokom konferencije za štampu, jedan novinar je upitao Trampa da li postoje dve ili tri zemlje koje su po njegovom mišljenju najviše odmakle u smanjenju svojih carina, i Tramp je odmah pomenuo EU: „Evropska unija. Mislim, koliko god da su nas loše tretirali, oni su praktično uklonili carine na automobile. Mislim da su ih smanjili na 2,5 posto, a možda čak i na nulu.“

Takođe je nagovestio da želi da EU ublaži svoje standarde kako bi više američkih proizvoda moglo da uđe na njeno tržište, nazivajući bezbednosne propise „nefinansijskim carinama“.

„To su carine gde oni uvode pravila koja čine nemogućim da prodate automobil… toliko otežavaju stvari, standardi i testovi su previše zahtevni,“ rekao je Tramp. „Oni donose pravila i propise koji imaju samo jedan cilj: da ne možete da prodate svoj proizvod u tim zemljama. A mi to više nećemo dozvoliti. To se zove nefinansijske barijere.“

Kao pokazatelj šta ga motiviše, predsednik se osvrnuo na period kada su američke carine bile izuzetno visoke:

„Znate, naša zemlja je bila najjača od 1870. do 1913,“ rekao je Tramp. „Znate zašto? Sve je bilo zasnovano na carinama. Nismo imali porez na dohodak. Onda je 1913. neki genije došao na ideju da počnemo da naplaćujemo ljudima iz naše zemlje, a ne strancima koji iskorišćavaju našu zemlju.“

(Danas)