Dojče vele: Češka zakonom zabranjuje propagiranje komunizma

 Češka je izjednačila komunizam i nacionalsocijalizam kao autoritarne ideologije. Pa ipak, Komunistička partija u toj zemlji je uspešna i ima desetine hiljada članova. Da li će sada biti zabranjena?

Za protivnike komunizma u Češkoj ovo je kraj jednog veoma dugog puta: više od trideset godina nakon demokratske „Plišane revolucije“ u novembru 1989. godine, tražili su da se komunizam izjednači s nacionalsocijalizmom i sličnim autoritarnim ideologijama. I da se u skladu s tim zabrani.

To se sada dogodilo: u drugoj polovini jula predsednik Petr Pavel potpisao je izmenu Krivičnog zakona, kojom se u Češkoj Republici nacionalsocijalizam i komunizam jasno izjednačavaju. Te zakonske izmene stupaju na snagu 1. januara 2026.

Postupak izmene zakona inicirao je građanski pokret „Novembar još nije gotov“. Njegov predvodnik je studentski vođa iz vremena „Plišane revolucije“ i kasniji senator, Martin Mejstrik. Inicijativi su se pridružili i istoričari iz češkog Instituta za proučavanje totalitarnih režima (USTR). U proleće ove godine, zakon je kroz Poslanički dom i Senat progurala grupa poslanika i političara iz proevropske vladine koalicije premijera Petra Fijale.

„Ko osnuje, podržava ili propagira nacionalsocijalistički, komunistički ili neki drugi pokret koji dokazano teži ugrožavanju prava i sloboda čoveka ili propagira rasnu, etničku, nacionalnu, versku ili klasnu mržnju, ili neprijateljstvo prema drugoj grupi ljudi, biće kažnjen zatvorskom kaznom od jedne do pet godina“, stoji u novom tekstu člana 403. Krivičnog zakona Češke Republike.

Zaštita demokratske pravne države

„Cilj predloga bio je da se ukloni očigledna nepravda u razlikovanju dve zločinačke totalitarne ideologije 20. veka“, izjavio je krajem maja Kamil Nedvedicki, prvi zamenik direktora USTR, nakon što je zakon usvojen u Poslaničkom domu.

„I nacionalsocijalizam i komunizam dokazano teže potiskivanju osnovnih prava i sloboda, i logično je i pravedno je da češko krivično pravo to jasno odražava“, dodao je Nedvedicki. „Ne radi se o ideologiji, već o zaštiti demokratske pravne države.“

Paradoksalno, Češka Republika sa svojih deset miliona stanovnika danas je jedna od retkih zemalja Evropske unije u kojoj komunistička stranka – Komunistička partija Češke i Moravske (KSČM) – uspešno deluje već više od tri decenije. Do poslednjih parlamentarnih izbora pre skoro četiri godine, KSČM je imala ne samo poslanike u parlamentu, već i nekoliko potpredsednika Poslaničkog doma.

Babiš: „Za mene to nisu komunisti“

Stranka naslednica marksističko-lenjinističke Komunističke partije Čehoslovačke (KSČ), koja je do 1989. diktatorski vladala zemljom, i danas ima nekoliko desetina hiljada članova, a kao glavna snaga izborne koalicije „Dosta je!“, nakon evropskih izbora 2024. ušla je i u Evropski parlament. Većina aktuelnih anketa pokazuje da će „Dosta je!“ na predstojećim parlamentarnim izborima u oktobru 2025. preći cenzus od pet odsto.

I možda neće stati na tome. Bivši premijer i oligarh Andrej Babiš, lider populističkog pokreta ANO i favorit na češkim parlamentarnim izborima koji se održavaju u oktobru, ne isključuje mogućnost da sa koalicijom „Dosta je!“ formira novu vladu. „Za mene to nisu komunisti“, rekao je Babiš u intervjuu za portal tn.cz.

Vodeća kandidatkinja te koalicije je predsednica KSČM i evropska poslanica Katerina Konečna.

Pokušaj ućutkivanja opozicije?

Novi zakon zapravo bi mogao da dovede do zabrane same KSČM, slično kao što je to bio slučaj sa češkom Radničkom strankom koja je 2010. godine zabranjena i raspuštena zbog dokazane nacionalsocijalističke ideologije.

Predsednica KSČM, Katerina Konečna, za DW ocenjuje da se izmena zakona, na osnovu kojeg je tadašnja zabrana sprovedena, zapravo radi o političkom napadu vladine koalicije na njenu stranku.

„Radi se o sistematskom pokušaju asocijalne, korumpirane vlade Petra Fijale da ućutka svoje najglasnije kritičare. Za tako nešto nema mesta u demokratskom društvu“, poručuje Konečna. Osim toga, dodala je, „zabavno je“ to što je zakon potpisao Petr Pavel, „koji je i sam bio član Komunističke partije Češke (KSČ), čak istaknuti član“.

Predsednik Petr Pavel bio je član KP

Zaista, češki predsednik je kao profesionalni vojnik do pada komunističke vlasti 1989. godine bio član tadašnje vladajuće partije. „To je bila odluka na koju danas, s današnjim znanjem, definitivno nisam ponosan“, komentarisao je Pavel tu činjenicu pre predsedničkih izbora.

„Mislim da je poslednjih trideset godina koje sam posvetio izgradnji bezbednije Češke Republike simbolično izvinjenje društvu“, izjavio je on pre pet godina u intervjuu za list Denik Blesk. Pavel je od 2012. do 2015. bio načelnik Generalštaba češke vojske, a od 2015. više od tri godine predsednik Vojnog komiteta NATO.

Predsednica KSČM Konečna takođe ističe da bi vlada trebalo da se bavi problemima čeških građana, „kao što su visoke cene energije ili nepriuštivo stanovanje“. Umesto toga, on „troši svoje vreme na donošenje zakona kojima želi da ućutka kritičare. Ali, mi se nećemo uplašiti, makar nam sto puta pretili i zatvarali nas“, borbeno poručuje Konečna.

I predsednik ruske Dume, parlamenta Ruske Federacije, izjasnio se protiv zabrane komunizma u Češkoj. „Ako se tadašnja država, tadašnji sistem, upoređuju s fašističkom ideologijom i fašističkim režimom, onda je očigledno da je cilj toga osporavanje, optuživanje i osuđivanje naše zemlje“, citirala je prošle nedelje (25. jul) ruska državna agencija TASS predsednika Državne Dume u Moskvi Vjačeslava Volodina.

Za političara stranke „Jedinstvena Rusija“ predsednika Vladimira Putina, komunistička diktatura koja je vladala Češkom od 1945. do 1989. uz podršku Sovjetskog Saveza, očigledno je identična današnjoj ruskoj državi.

(Dojče vele)