Hronika | |||
Đorđe Vukadinović: U Novom Sadu vlada velika tuga i veliko ogorčenje. Manipulacija, spinovanje, krizni menadžment i kontrola štete, to je sve što vlast radi u ovakvim situacijama |
ponedeljak, 04. novembar 2024. | |
Politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović, gostujući u Novom danu, povukao je paralelu između urušavanja nadstrešnice sa drugim "tragičnim događajima baš u Novom Sadu". "Ona diskoteka, pre nekoliko godina, kada su mladi životi izgubljeni, ima nekoliko jakih i jasnih razlika koje ovu stvar čine još gorom. Tamo se može govoriti o propustu vlasnika, električara, neke firme koja je održavala, dok je ovde reč, i to je ključna razlika, o javnom prostoru, javnoj površini, javnom dobru, javni prostor ispred javnog dobra", kaže Vukadinović.
Prema njegovim rečima, „manipulacija, spinovanje, krizni menadžment i kontrola štete je sve što vlast radi u ovakvim situacijama“. „Moram dodati, nažalost, vrlo često uspešno, bar sa staništa sopstvenog interesa. Bilo je slučajeva kada je to bilo relativno uspešno, da se diže takva galama, uključujući ove izjave koje su blago rečeno skandalozne u inače teškoj situaciji. Upravo takve izjave dodatno povećavaju i gnev i ogorčenje građana“, kaže on. Kako kaže, za vikend je bio u Novom Sadu, „grad je kombinacija tuge i ogorčenja“. „Ogromne tuge i rekao bih ogromnog ogorčenja. Ogorčenje, bes, sigurno ima svega toga. Hteo sam da povučem paralelu sa nekim isto tragičnim događajima baš u Novom Sadu, ona diskoteka, kada su mladi životi izgubljeni, siguran sam da će je i vlast povući. Ima nekoliko jakih i jasnih razlika koje ovu stvar čine još gorom, iako, za porodice je tragedija jednaka. Tamo se može govoriti o propustu vlasnika, električara, neke firme koja je održavala, ovde je reč, i to je ključna razlika, o javnom prostoru, javnoj površini, javnom dobru, javni prostor ispred javnog dobra. Nekada su natpisi stajali ispred železničkih stanica, zabranjeno za slikanje i fotografisanje, železničke stanice su objekti od dodatnog interesa i brige za vlast, državu. Tu stanicu ljudi koriste da bi došli i otišli, nije to mesto za izlazak, idu na posao, u školu, putuju, kad pogledate taj spisak žrtava, to je zaista Srbija u malom ili Vojvodina u malom“, kaže Vukadinović. Ističe da žalost nije samo formalno tri dana i da bi rekao da će „Novi Sad još dugo živeti sa tom tragedijom“. „Reakcije vlasti su dolivanje ulja na vatru, to sam siguran. Mislim da čak i kad bi neko hteo da prihvati odgovornost, da on i za to mora da ima dozvolu. Setimo se slučaja Ribnikar – Ružić je tada podneo ostavku, što nije naišlo na odobravanje vrha vlasti, verovatno jer odluku nije doneo u ‘koordinaciji’, nego iz ličnog čina. Pritom je odgovornost vlasti u Ribnikaru prevashodno bila simbolička, ni izbliza uporediva već sa slučajem Dubona i Malo Orašje, gde smo imali posledice i veze nečinjenja vlasti, a kamoli ovo sada sa nadstrešnicom“, kaže on. Mišljenja je da i „neki koji bi možda povukli taj potez moraju da dobiju odobrenje za to, od glavnog i odgovornog, od samog vrha“.
„I ako taj lanac ide visoko, ne menja suštinu stvari i suštinu problema, problem je sistem, nama je sistem jedan čovek, to se neće promeniti“, kaže. Priča i da decenijama koristi tu stanicu. „Čak sam hvalio kako je sređeno. Moj sin je to jutro trebalo da ide za Niš, pa je razmišljao da li da ide vozom do Beograda, pa je u poslednji čas otišao kolima. Novi Sad je prepun ovakvih priča, gotovo svako zna nekoga bliskog ko je imao sreće. Ćerka moje drage prijateljice i učenice, krenula je za Beograd Sokolom u 12h, nervirala se jer je taksista kasnio, dva minuta pred polazak je stigla ispred i krenula okolo da bi bez karte utrčala u voz, u tom trenutku je palo. Da je stigla malo ranije, krenula bi da kupi kartu, prošla bi tuda. To je osećaj većine ljudi u Novom Sadu i okolini koji gravitiraju toj stanici“, kaže on. Prema njegovim rečima, „vlast sve gleda kroz rejting i da slučajno opozicija ne profitira“. „Ovo da ‘neko žali što nije bilo više žrtava“ je uvreda za svakog stanovnika Novog Sada’. Nije to trapava izjava, trapava je bila izjava Gašića o novinarkama, zbog koje je nateran da podnese ostavku, a ne zbog pada helikoptera. Ali ovo je još mnogo gore, još drastičnije i strašnije. Ovakav nastup kojim su krenuli, ovaj defile po režimskim medijima, bavljenje opozicijom i pokušajem traženja krivca koji je svuda osim u strukturi ove vlasti“, kaže on. Prva stvar i glavna briga na početku bila im je, smatra on, „da se naglasi da nastrašnica nije rekonstruisana“. „Stari deo, nerekonstruisana, to im je bilo važno da naglase, i potpuno je jasno da je to iz jednog centra stigla komanda. Onda kad je neko rekao ‘jeste li normalni, ne zna se šta je gore, bilo da je rekonstruisana ili nije’, onda se pokušalo da se krivica prebaci na Zavod za zaštitu, ali se Zavod odmah oglasio i demantovao. Onda se pokušalo sa još apsurdnijom tezom da je „kriv arhitekta od pre 60 godina“. No, to teško prolazi čak i kod biračkog dela vladajuće stranke. Jer, ne može se ne zapitati kako je to stajalo 60 godina, a vi ste na vlasti 12, radili ste rekonstrukciju od 65 miliona evra, a niste proverili kako stoji. A ima i to ‘struka je zakazala’. Poziva se na struku kao na čarobni štapić kada je reč o litijumu, a sada je eto, zakazala. I na kraju – svi smo krivi! To je gradacija kojom se išlo u odbrani neodbranjivog“, objašnjava Vukadinović. „Nadaju se da će to proći kao što je više puta iskontrolisana šteta, ali moguće je da strahuju od efekta akumuliranog nezadovoljstva“, kaže Vukadinović. O istraživanju o litijumu: „Sve više neopredeljenih“ Vukadinović se osvrnuo na istraživanje NSPM o stavovima građana o iskopavanju litijuma. „Istraživanje rađeno krajem oktobra u osnovi je zadržalo slične brojke i odnose kao i ona prethodna, sa početka jula i septembra. Broj protivnika iskopavanja je i dalje više nego duplo veći od broja onih koji podržavaju otvaranje rudnika, s tim što je za oko četiri-pet pocenata porastao broj onih neopredeljenih i zbunjenih“, kaže on. (N1, NSPM) |