Хроника | |||
Ђорђе Вукадиновић: Силазна путања Вучића је несумњива. Чак и посета Хиландару била у функцији маркетинга. Студенти су својим блокадама и бунтом „оголили цара“ |
недеља, 12. јануар 2025. | |
БЕОГРАД – Треба се подсетити да је претпрошлу, 2023. годину, власт Александра Вучића завршила тријумфалистички, док су 12 месеци касније суочени са највећом кризом за ових 12 година власти, истакао је аналитичар и главни уредник Нове српске политичке мисли (НСПМ) Ђорђе Вукадиновић. Гостујући на каналу “Прави одговор” емитованом путем интернета, Вукадиновић је рекао да није потребно никакво истраживање нити бројке да се констатује да је власт “на стрмој равни” илити “силазној путањи”. “Годину коју је Александар Вучић започео апсолутним тријумфом и оним возањем по Београду са Синишом Малим, уз песму ‘Четири године бола, четири године туге’, завршава највећом кризом по њега и његову власт за ових 12 година. Не треба ту неко посебно истраживање, само узмите ону слику Славије 22. децембра, и около Трга Славија (скуп са преко 100.000 грађана), па је јасно да је то ако не крај онда оно јако близу краја овоме режиму. То како отказују послушност одређени делови система и друштва и дижу главу је посебна прича…”, нагласио је Вукадиновић и додао да по истраживањима које је радио у протеклом периоду, “кад видите ко (би) гласа(о) за власт, реч је о заиста најстаријим и најнеобразованијим деловима друштва”.
Каже да се четири старосне тј. узрасне категорије по питањима која форсира власт (ЕКСПО, Национални стадион, литијум…) већински противе томе, док само две најстарије подржавају власт. У том контексту, а на помен неких будућих избора, он каже да би и под оваквим, лошим изборним условима, потенцијални излазак на изборе био за опозицију боља опција од бојкота, али додаје, онда би морали изаћи сви, уз посебно важну чињеницу како излазе. “Режим и Вучић уз себе имају две старосне категорије. Стоји чињеница да више гласачи власти излазе на биралишта, али пошто су насупрот ипак четири старосне категорије (које, чињеница је, мање излазе на изборе), не може само власт тиме да добија. И онда долазимо до питања како режим ствара превагу: одлучујућу превагу добија тако што део опозиционих бирача остаје код куће јер се натапа и трује јавно мњење, путем медија, да опозиција нема шансе; такође, оне који излазе, Вучић је успевао да раздвоји у пет или шест колона. Ако би се то променило, а опозиција договори о изласку у не више од две до три колоне, излазак би био смислен (чак и у овим условима)”, оценио је Вукадиновић. Поводом одласка председника Србије на Хиландар, он је казао како је то “парада у сврху личног рејтинга” и искључиво “маркетиншки корак” јер је њему, Вучићу, “важно да пад, а зна да је у паду, не буде јако видљив” те зато, наводи, “гуши реалне чињенице о свом рејтингу”. Осврнуо се и на могућност формирања тзв. прелазне владе са мандатом да се организују фер и слободни избори, што би, како каже, била “најнормалнија идеја”. “Вучић је ту идеју унапред демонизовао и одбацио као погибељ, проглашавајући је за ‘страшну за српски народ и државу’! То на прави начин показује са каквим човеком и системом имамо посла… Заправо, са човеком који нас води у своју личну диктатуру и деспотију”, напоменуо је истраживач јавног мњења.
По њему, студенти са својим блокадама и бунтом раде велику ствар јер су “у великој мери оголили цара”. “Мислим да га не могу баш срушити али да могу бити катализатор и каписла, да. Ако у наредном периоду власт и Вучић не угасе протесте, који би се могли проширити на друге друштвене групе – што је потребно као потпора и подршка студентима – може се догодити да моли за изборе опозицију и(ли) међународну заједницу”, закључује главни уредник НСПМ-а. (Симптом-НСПМ) |