Đorđe Vukadinović: Do juna nije moguće stvoriti ni minimalne uslove za iole demokratske izbore, čak i kada bi bilo stvarne političke volje - koje očigledno nema

 Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, naglasila je da Srbija mora da ispuni niz striktnih kriterijuma kako bi nastavila da koristi sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Naši sagovornici, međutim, smatraju da je aktuelna vlast nesposobna i nespremna za sistemske društvene promene koje iziskuje ispunjenje ovih zahteva, jer bi to značilo početak kraja njihovog načina vladanja.

Pre svega, Kos je istakla da je od suštinske važnosti da Srbija u potpunosti uskladi svoje pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije, čime bi se osigurala stvarna nezavisnost sudstva od političkog uticaja. Pored toga, komesarka je navela da se od vlasti u Srbiji zahteva obustava primene svih onih zakonskih rešenja koja su u suprotnosti sa evropskim standardima i koja podrivaju vladavinu prava.

Kada je reč o demokratskim procesima, Kos je jasno stavila do znanja da isplata tranši direktno zavisi od održavanja slobodnih i poštenih izbora, kao i od prestanka represije nad građanskim aktivistima i učesnicima protesta. Poseban akcenat stavljen je na slobodu medija, gde se od režima zahteva temeljna reforma Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kako bi se ovom telu vratila profesionalnost i nezavisnost. Konačno, komesarka je podsetila da Srbija mora pokazati kontinuiran i merljiv napredak u usklađivanju svoje spoljne politike sa odlukama Evropske unije, što se prvenstveno odnosi na uvođenje restriktivnih mera protiv Rusije.

Budući da Srbija značajno kasni sa reformama čija je implementacija bila predviđena za 2024. godinu, u junu 2026. ističe krajnji rok koji je Evropska komisija predvidela za ispunjenje zaostalih obaveza. Postavlja se pitanje – postoji li politička volja i realne mogućnosti da aktuelni režim ispuni ove zahteve do juna?

Novinar Nedim Sejdinović kaže za Danas da režim svakako neće biti raspoložen da ispuni ove zahteve, jer je “medijski mrak”, uz represivni aparat i organizovani kriminal, jedan od njegovih ključnih stubova.

– Verovatno će ponovo pokušati nešto da fingira, da kupuje vreme, da izvodi svoje već poznate „kerefeke“, ali je jako važno da medijska zajednica, reprezentativna udruženja novinara i medija, ne učestvuju u još jednoj režimskoj farsi. Znaju za jadac, odavno već – poručuje naš sagovornik.

Odreći će se Vučić i mnogo većih novaca od ovih koji treba da nam uslede iz Plana rasta, samo da bi sačuvao vlast.

– On i njegovi saradnici obezbeđeni za pet-šest generacija unapred, a svakako ih ne interesuje kako će se ova vrsta sankcija odraziti na građane – zaključuje Sejdinović.

Analitičar Đorđe Vukadinović kaže da je ozbiljna dilema da li ova vlast uopšte može da ispuni te uslove bilo kada. On dodaje da što se tiče roka do juna, jasno je da je to nemoguće čak i da postoji volja, što ocenjuje kao vrlo diskutabilno, a kamoli da se ispune na neki suštinski način koji bi rezultirao ozbiljnim promenama.

Ovi zahtevi su vrlo razumni i zaista jesu preduslov da imamo koliko-toliko slobodne i prihvatljive izbore. Ne treba imati iluzije da bi uslovi mogli da budu savršeni, ali ovo je neophodno da bi se izbori barem donekle razlikovali od scena koje smo gledali na ovim lokalnim, ali i prethodnih godina

– Ovi zahtevi su vrlo razumni i zaista jesu preduslov da imamo koliko-toliko slobodne i prihvatljive izbore. Ne treba imati iluzije da bi uslovi mogli da budu savršeni, ali ovo je neophodno da bi se izbori barem donekle razlikovali od scena koje smo gledali na ovim lokalnim, ali i prethodnih godina – ocenjuje.

On ističe da su u ovom trenutku neophodni i vreme i volja, a da ako se razmišlja o ispunjenju uslova do juna, očigledno je da nema ni jednog ni drugog, bez obzira na to što će režim zbog evropskih fondova pokušati da “makar simulira tu dobru volju”. Međutim, Vukadinović napominje da ni uz tu pretpostavljenu volju, stvari poput sređivanja biračkog spiska i slobode medija se ne mogu ispuniti za mesec ili dva, niti sa nekoliko gostovanja pojedinih opozicionih lidera na javnom servisu i televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Prema njegovim rečima, međutim, ukoliko bi Brisel i Marta Kos zaista želeli da proizvedu promene, “a ne samo da dobiju alibi pred svojim biračima i Evropskim parlamentom”, morali bi da insistiraju na suštinskom sprovođenju uslova koji se tiču vladavine prava i slobode medija.

Medijske slobode su minimalni preduslov za održavanje slobodnih izbora, a to se ne sme svesti samo na priču o popuni Saveta REM-a, jer je to nešto što vlast može ‘na brzinu’ da odradi. Suštinska promena u medijskoj sferi, na nivou političkog dijaloga i u funkcionisanju institucija zahteva elementarni rok od minimum 6 do 9 meseci, kako te promene ne bi bile samo kozmetičke i fasadne

– Medijske slobode su minimalni preduslov za održavanje slobodnih izbora, a to se ne sme svesti samo na priču o popuni Saveta REM-a, jer je to nešto što vlast može ‘na brzinu’ da odradi. Suštinska promena u medijskoj sferi, na nivou političkog dijaloga i u funkcionisanju institucija zahteva elementarni rok od minimum 6 do 9 meseci, kako te promene ne bi bile samo kozmetičke i fasadne. Zato je sve ovo do juna apsolutno nemoguće – zaključuje Vukadinović.

Advokat Nikola Lakić ocenjuje da Srbija nikada nije imala nezavisno i samostalno pravosuđe, dodajući da je uvek izvršna vlast vršila uticaj kako na sud, tako i na tužilaštvo, napominjući da takozvani „Mrdićevi zakoni” upravo služe tome da tužilaštvo bude kontrolisano od strane izvršne vlasti i pojedinaca iz samog tužilaštva koji su odani Aleksandru Vučiću.

– Upravo Evropska unija insistira na poštovanju standarda koji bi morali biti takvi da Srbija ima samostalno i nezavisno pravosuđe, te da ono postane odvojeno od izvršne vlasti i njenog uticaja. Sasvim je normalna činjenica da EU insistira na poštovanju određenih standarda koje zemlja kandidat, u ovom slučaju Srbija, mora da ispuni kako bi postala članica EU ili koristila njene fondove – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, aktuelni režim u Skupštini može da izglasa sve, ističući da nije problem u tome da li u Skupštini mogu da promene zakone kako bi zakonodavstvo uskladili sa standardima EU, već je glavno pitanje da li Aleksandar Vučić to želi da uradi.

– Sa nezavisnim i samostalnim pravosuđem, njegovi ministri, predsednici opština i svi bliski saradnici mogli bi da se nađu na udaru tužilaštva, kao što je to i do sada bio slučaj u teoriji, ali bi u krajnjem ishodu mogli biti i osuđeni za teška krivična dela – poručuje Lakić.

On podseća da se još uvek čeka zvaničan stav Venecijanske komisije u vezi sa zakonima koji se tiču tužilaštva. Međutim, napominje da i bez tog pisanog stava, sasvim je jasno da su tzv. „Mrdićevi zakoni”, koje je, kako kaže, u suštini osmislio Aleksandar Vučić, dok je Mrdić samo formalno bio predlagač, takvi da ugrožavaju samostalnost tužilaštva. Lakić ističe da bi za Srbiju bilo bolje da iste nije ni usvajala ili da donese nove zakone kojima bi se sve vratilo u pređašnje stanje.

– Nezavisnost sudstva ugrožena je delovanjem Aleksandra Vučića i njegovih saradnika. Ipak, tu Ustavom proklamovanu nezavisnost može da garantuje samo sudstvo tako što bi se oduprelo pritiscima izvršne vlasti i što bi sudije, kroz udruženja, branile svoju struku. Smatram da je to u ovom trenutku veoma teško jer je, kao i tužilaštvo, i sudstvo duboko politizovano i stavljeno pod kontrolu jedne osobe – zaključuje.

Advokat Viktor Gostiljac ocenjuje da je izjava evropske komesarke prvi je znak da je EU jasno prepoznala stanje Srbije kao kandidata za članstvo u Uniji, ocenjujući da je ta izjava je na liniji težnji većine građana. On dodaje da je jasno da aktuelni režim ne može više da očuva svoju “paralelnu stvarnost” u kojoj je Srbija žrtva nepravedne briselske administracije.

– Ono što je takođe jasno je da se vlast postepeno pomera sa svoje evropske pozicije i da će uskoro kandidovati redefinisanje državnih ciljeva kao temu. To će ići u pravcu odustajanja od evropskog puta jer ‘ne delimo iste vrednosti’ i nastavak lutanja između Evrope i zamišljenih dalekih saveznika na istoku. To je put u Miloševićevu Srbiju gde ova vlast po svom sentimentu i pripada – objašnjava Gostiljac za Danas.

Prema njegovim rečima, tužno je da zahtev za nezavisnim pravosuđem, poštenim izborima i slobodnim medijima mora da stiže kao “packa”, a ne kao unutrašnja potreba bilo koje vlasti. On dodaje da će aktuelni režim možda formalno, pokajnički, naći način da te Mrdićeve zakone stavi van snage, ali suštinski ona nije sposobna da ostvari istinsko demokratsko društvo.

– Njima je sva motivacija u vlasti, a ne u stvaranju sistema koji je upodobljen sa evropskim standardima. Ono što nama mora biti jasno jeste da nam evropske vrednosti neće doneti Venecijanska komisija, ukoliko ih mi sami ovde ne stvorimo. To je ona bitka koju sada vodi studentski pokret – stvaranje autohtone političke volje i odluke za stvaranjem pravne i slobodne države koja će sama oblikovati naše društvo, a onda će Evropa doći i sama u Srbiju. ‘Ništa nije jače od ideje čije je vreme došlo’, neko je davno rekao. U suprotnom, izolacija je neminovna – zaključuje Gostiljac.

(Danas)