Đorđe Vukadinović u "Takovskoj 10": Subotnji protest doprineo daljoj delegitimizaciji režima. Pad podrške Vučiću i SNS-u je očit. Neophodno utvrditi šta se tačno dogodilo u ulici Kralja Milana

 U subotu 15. marta u Beogradu je održan verovatno najveći politički protest studenata i građana u poslednjih 35 godina. Kako je moguće razrešenje ove, pre svega društvene krize i postoji li način da se energija koju su studenti doneli kroz više od četiri meseca blokada i protesta politički artikuliše, za emisiju “Takovska 10” govorili su Vladimir Pejić, direktor agencije "Faktor plus", Đorđe Vukadinović, glavni urednik "Nove srpske političke misli", Aleksandar Timofejev, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN i pisac i kolumnista “Jurounjuza” Ivan Radovanović.

Protest se završio pre vremena, odlukom studenata, kako bi se izbegli fizički sukobi koji su se činili izglednim već sa prvim sumrakom.

Zbog ranijeg završetka protesta nisu se čuli studentski zahtevi, ali se sada postavlja pitanje kakvu poruku je ovaj skup poslao Srbiji, i narodu i političkoj i društvenoj eliti.

Glavno dostignuće je to što je protest protekao mirno, a drugo dostignuće je masovnost. Najmasovniji skup u Beogradu protekao je mirno i dostojanstveno. Doprineo je delegitimizaciji ili preneo važnu prouku vlasti da mora da menja taktiku i političko delovanje

Glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović smatra da je protest “15. za 15” doprineo delegitimizaciji vlasti i da joj je poslata poruka da mora da menja taktiku i političko delovanje.

Smatra da su učesnici demonstrirali mirno i sačuvali svoje dostojanstvo i razboritost.

“Glavno dostignuće je to što je protest protekao mirno, a drugo dostignuće je masovnost. Najmasovniji skup u Beogradu protekao je mirno i dostojanstveno. Doprineo je delegitimizaciji ili preneo važnu prouku vlasti da mora da menja taktiku i političko delovanje. Ostaje nejasno šta se desilo u Ulici kralja Milana pred kraj skupa”, navodi Vukadinović.

Pejić: Vlast svesna poruke, energija protesta opala

Prema Vladimiru Pejiću, direktoru agencije "Faktor plus" obe strane mogu da budu zadovoljne – učesnici su svakako zadovoljni masovnošću, a vlast bi trebalo da bude zadovoljna što je skup protekao uglavnom mirno.

Kaže da je energija ljudi koji protestuju pomalo opala posle 15. marta.

“Protest je okupio pripadnike raznih političkih opcija od zastava 'Nema predaje' i onih duginih a bilo je i starijih građana. Mislim da je vlast svesna poruke zbog brojnosti, ali je ipak energija opala”, smatra Pejić.

Aleksandar Timofejev, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN naglašava masovnost i da nije važno da li je bilo tri stotine hiljada ili petsto hiljada ljudi.

"Izveštavao sam još sa Ušća 1989. godine ali čini mi se da ni tada nije toliko ljudi. Mislim da bi vlast trebalo opet da prebroji ljude na protestu. Mislim da nema više straha među ljudima", kaže Timofejev.

Radovanović: Subotnji protest maksimalan domet studenata

Regujući na reči Timofejeva, pisac i kolumnista Jurounjuza Ivan Radovanović kaže da ne živimo u represiji i ne razume priču o strahu. Prema njegovim rečima, protest od 15. marta je maksimalan domet studenta u blokadi.

“Protest je bio ogroman, taj broj nezdovoljnih je visok i nije se odjednom stvorio. Najvažnija stvar je da su studenti pokazali da su samo studenti i to je njihov maksimalan domet. Videli smo i čuli muziku i čitanje poezije. Ovo što je bilo 15. marta je maksimum. Nije to politički potencijal a (opozicone) političke stranke su u lošem stanju”, kaže Radovanović.

Vukadinović kaže da protest nije bilo samo koncert već i politički skup koji nije dao sve poruke.

“Izostala je politička artikulacija studentskih zahteva koja se očekivala. Energija je bila pozivitvna i masovnost u stotinama hiljada, i pored prethodne kontrataktike režima širenjem priče o nasilju kako bi se smanjila brojnost. Da li je to vrhunac, vrlo moguće, ali videćemo u budućnosti”, navodi Vukadinović.

Vukadinović: Kasni se sa političkom artikulacijom

Ta energija ima politički potencijal, prikupila je simpatije građana, opozicije, neodlučnih, pa i nekih glasača vlasti. Studenti kasne sa političkom artikulacijom, malo su se ušančili u svoja četiri zahteva a to se pretvara u sterilnu mantru, previše beže od politike

Prema njegovim rečima, energija koja je pokazana ima politički potencijal ali da studenti kasne sa njenom artikulaciom i da se četiri zahteva pretvaraju "u sterilnu mantru."

“Ta energija ima politički potencijal, prikupila je simpatije građana, opozicije, neodlučnih, pa i nekih glasača vlasti. Studenti kasne sa političkom artikulacijom, malo su se ušančili u svoja četiri zahteva a to se pretvara u sterilnu mantru, previše beže od politike. Malo su ostali na nivou 'izbora za mis', zahtevom da institucije rade svoj posao”, smatra Vukadinović.

Timofejev: Studenti uspeli ono što nije nijedna politika

Aleksandar Timofejev kaže da mu je jedna ćerka studetkinja a druga meturantkinja. "Četiri zahteva su osmišljena vrlo vešto i pametno, gde je (jasan) otklon (od) politike."

Iako napominje da prvi put vidi svoju decu da gledaju Dnevnik i druge informativne emisije, Timofejev kaže da je teško očekivati da imaju izgrađen politički stav (u vremenu kada se primarno informišu na društvenim mrežama).

Ono što mu je zanimljivo na fenomenološkom nivou je da “mladi Srbi, Jevreji, Muslimani idu zajedno” a to, konstatuje, nijedna politika nije uspela.

O plenumu kao mehanizmu odlučivanja

Vladimir Pejić kaže da iako politika nije posao studenata, na protestu u subotu su imali priliku da kažu nešto, ali da to nisu učinili jer smatra da im fali političkog znanja i iskustva. Dodaje da mu se ne dopada njihov način odlučivanja, preko plenuma a ne studentskog parlamenta.

Kaže da kao agencija za istraživanje javnog mnjenja nemaju mogućnost ni pravo da stavljaju studente kao opciju u anketama jer nisu politička skupina.

Tvrdi da je “Faktor plus” i ranije u istraživanjima dobijao rezultate koji su pokazivali zahteve za promenama ali nikako bez Aleksandra Vučića.

Ivan Radovanović kaže da samo politički subjekt može da izađe sa planom sa svim dozovoljenim političkim sredstvima. Prema njemu, od starta je bilo grešaka.

Glavni urednik Nove srpske političke misli kaže da se pad podrške SNS-u može detektovati tokom blokada a da je počeo još letos sa protestima povodom oživljavanja projekta “Jadar”, a potom se dogodio pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu

“Mediji su od studenata pravili mesije, kao i neki političari. U zahtevima se traže protivzakonite stvari kao što su i svakodnevne blokade ulica”, dodaje pisac i kolumnista Jurounjuza.

Glavni urednik Nove srpske političke misli kaže da se pad podrške SNS-u može detektovati tokom blokada a da je počeo još letos sa protestima povodom oživljavanja projekta “Jadar”, a potom se dogodio pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu,

Vukadinović navodi da istraživanja NSPM pokazuju da je rejting SNS-a najniži od kada ga mere ali da je i dalje visok.

Govoreći o opoziciji, Vukadinović kaže da kako god da se postavi prema studentskim blokadama, biće napadnuta.

"Ako se isturi, optužiće ih da hoće da pokupe kajamak a kad ih nema optužuju ih da su se uvukli u mišju rupu", objašnjava.

Smatra da je problem studenata način odlučivanja.

"Plenumi i saveti se odlikuju sporošću a u međuvremenu je štrajk prosvetnih radnika gotovo pred slomom", kaže Vukadinović.

Ističe da su studenti zakazali i u političkoj artikualciji. “O tome na skupu u subotu nije ništa rečeno. Sve dobro što je dosad urađeno vremenom će se izgubiti”, dodaje Đorđe Vukadinović.

Očekivanja građana i društvena kriza

O onome što se dogodilo u Ulici kralja Milana, Aleksandar Timofejev kaže da je bio sam napolju blizu ugla Trgu Nikole Pašića ka Terzijama i da je čuo “strašnu eksploziju”.

Vladimir Pejić navodi da je i privatno pitao ljude za mišnjenje o subotnjem protestu i kaže da su očekivali nekakav prevrat ali nisu znali da kažu kakav.

Timofejev smatra da to što se poruka potrebe da se menja vlast čula sa društvenih mreža nije vredno pažnje.

Ivan Radovanović kaže da je društvena kriza u Srbiji mnogo veća od političke.

“Studenti se zalažu za plenume i zborove. Političke stranke i predstavnička demokratija su jedini lek”, dodaje Radovanović.

Vukadinović i Pejić složili su se da je društvu potreban što širi dijalog, u koji treba uključiti i SANU, SPC i studente.

(RTS)