Дејан Шошкић: Ако држава нема привреду, мора генерисати прилив на други начин - новим дугом, или продајом онога што има. Странци ће све више бити власници некретнина и ресурса, осећаћемо се као грађани другог реда и најамна радна снага

Политика у којој уз фиксни девизни курс нема прираста продуктивности, а расту плате, за последицу има како прираст јавног дуга, тако и распродају наших ресурса, каже професор Економског факултета Дејан Шошкић. Србију оваква политика, како каже, може довести до тога да поколењима оставимо земљу у стању у коме не би требало.

Шошкић за Н1 каже да ће политика тежње јаком динару без јаке привреде коју спроводи Србија довести до тога да ће процентално у нашем привредном миљеу све већи и већи проценат бити страних компанија у односу на домаће.

„Странци ће све више бити власници некретнина у односу на домаће грађане. Странци ће све више бити власници ресурса у односу на домаће грађане. И то води просто једној ситуацији, где ће после извесног времена, ако тако слободно колоквијално могу да кажем, ми ћемо се осећати у сопственој земљи као грађани другог реда, као најамна радна снага за странце који ће бити у поседу највећег дела имовине на територији ове земље“, каже професор Економског факултета.

Додаје да ако држава нема привреду која ће својим извозом генерисати прилив, мора га генерисати на други начин - новим дугом или продајом онога што има.

„То су те манифестације које ми гледамо. Погледајте колико има и земље, и рудних ресурса, и некретнина у Србији, и предузећа. Дакле, имате сада страна предузећа која купују домаће предузеће од домаћих привредника и постају власници у домаћој привреди. Све више и више. И то су ти трендови који, ако ми не уочимо да они нису повољни и у дугорочном интересу наше земље, они ће нас довести у један врло незгодан статус - оставићемо нашу земљу поколењима у таквом стању у коме заиста, по мом мишљењу, не би требало да оставимо“, каже Шошкић.

Коментаришући ситуацију са НИС-ом, односно санкције које су уведене овој нафтној компанији, и последице по грађане Србије, професор Економског факултета истиче да неће бити само у потенцијалним ценама енергената, већ и у томе да ће, уколико једна тако велика фирма за српски привредни амбијент почне да посустаје, оставити свој траг на све кооперанте.

 “Рецесија и ефекти смањивања економске активности НИС-а би сигурно били присутни и добро је да се овај проблем покушава да реши на неки начин који ће то ублажити, ако не избећи. Моје питање је само зашто то није урађено пре три године, 2022. кад се знало у ком правцу иду ствари у геополитичким односима, а искрено и пре 10 или 15 година. Значи, од старта је било погрешно, и мислим да је сваки пут погрешно, уколико ми продајемо предузеће од националног значаја странцима. Да ли су они у потпуности власници или доминантни власници, мислим да је једно и друго погрешно. Ово је добар пример због чега то може бити погрешно”, објашњава саговорник Н1.

Мишљења је и да држава и домаћи предузетници треба да остану власници виталних привредних система у нашој земљи.

„Држава треба да буде власник свега онога што је природни монопол, где практично од приватизације тешко можете очекивати некакав пораст ефикасности у пословању. То су ти природни монополи и услов за то је наравно да смо урадили оно што нисмо урадили већ више од 20-30 година, а то је да уведемо ред у државна предузећа. Да државна предузећа нису партијска предузећа, да су то предузећа свих пореских обвезника да се морају чувати и увећавати. И ако се тај принцип усвоји, онда, наравно, један сегмент привреде треба да буде и такав, не доводећи у питање да доминантно треба да буде присутно приватно власништво у државној привреди”, закључује Дејан Шошкић.

(Н1)