Dejan Mirović: Naš narod gleda na Rusiju kao na sunce; ako KiM ostane u sastavu Srbije, to garantuje i saradnju sa Moskvom; briselski sporazum je loš korak u tom pravcu

“Odnosi naše zemlje sa Rusijom trenutno su baš kao što ih je Dostojevski opisivao u “Piščevom dnevniku” - intelektualna i politička elita je većinski rusofobski nastrojena, dok narod gleda na Rusiju kao na sunce”, ovako, u intervjuu, za “Novosti”, u trenutku kada u svetu tinja pritajeni hladni rat, govori Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini i autor knjige “Rusofobija u Srbija 1878-2017. i dodaje:

- Dostojevski je najavio da će nezahvalnost elita prema Rusiji trajati najmanje sto godina i njegove reči su se uglavnom obistinile. Sva istraživanja pokazuju da narod u ogromnoj većini staje na rusku stranu. Uz časne izuzetke, medijska i politička scena je zatrovana prikrivenom i otvorenom rusofobijom, koju prati nekritičko uzdizanje prema svemu što dolazi sa zapada i kroatofilija. Mislim i na vlast i na opoziciju.

Ipak, vlast je više puta istakla da se neće odreći saradnje sa Rusijom, a zvaničnici su česti gosti Moskve...

- Vlast u Srbiji je svesna da je narod proruski raspoložen i u tom smislu ona ne nastupa agresivno kao vlasti u Crnoj Gori, koja je uvela sankcije Rusiji.

Šta predviđate u slučaju da pred našu zemlju bude stavljen izbor Rusija ili EU?

- Vlast koja bi izabrala EU odmah bi izgubila najmanje četvrtinu podrške glasačkog tela. U tom kontekstu, uz stav da je primarni cilj zemlje Evropa i realnosti da je narod proruski opredeljen, vlast pokušava da nađe sredinu. Prošlo je vreme titoizma i okolnosti su se promenile. Rešenje tih apsurdnih situacija i postavljanja ultimatuma, doći će zajedno sa rešavanjem problema Kosova. Ako KiM ostane u sastavu Srbije, to garantuje i saradnju sa Rusijom. Briselski sporazum je loš korak u tom pravcu i nadam se da će vlast imati u vidu raspoloženje stanovništva.

Da li ste nekom od naših ili ruskih političara poklonili knjigu?

- U pregovorima sam za prevod na ruski kako bi i njima bila dostupna. Znam da ju je čitao bivši predsednik SRJ Vojislav Koštunica, koji je pravi naslednik i Mihaila Đurića i drugih velikih pravnika. Pokazao je odgovornost kada nije prihvatio Ahtisarijev plan za KiM.

Čini li vam se da je, ipak, Zapad konkretniji od Rusije po pitanju investicija i ekonomske saradnje?

- To je zakon brojeva i Zapad je bogatiji, veći i ima dužu tradiciju trgovine i medijskog delovanja od Rusije. Ipak, koja strana firma najviše doprinosi budžetu Srbije? NIS koji je u većinskom ruskom vlasništvu. Mogu da pričaju da je on prodat Rusima ovako ili onako, ali su činjenice da nijedna firma sa zapada ne puni toliko našu kasu. Da li Rusija može više? Sigurno da može. Ali to je pitanje za njih, a ne za mene. Opet, nikad im ne smemo zaboraviti veto koji su stavili na Rezoluciju o Srebrenici u SB UN.

Da li je uopšte moguće ne opredeliti se za jednu stranu - američku, rusku ili evropsku?

- Fraza o neutralnosti bila je nerealna čak i u vreme titoističke Jugoslavije. I tada je pisanje zvaničnih medija, posebno sa osvrtom na stradanja na Golom otoku, pokazalo da je Jugoslavija bila bliža Zapadu nego Rusiji.

U kom periodu smo najviše bili okrenuti ka Rusiji, a kada najudaljeniji od nje?

- U dilemi sam da li je rusofobija bila najveća za vreme naprednjačke vlasti Milana Piroćanca ili u vreme Tita od 1948. do 1953. ili oko 1968, kada SSSR vrši invaziju na Čehoslovačku. Za vreme rusofila Nikole Pašića smo bili najbliži i tada su se prvi put spojila osećanja naroda i elite. Tada je Srbija bila i najjača.

Koliko porast moći Rusije utiče na smanjenje rusofobije?

- Apsurdno je da jačanjem Rusije raste i rusofobija. To čak prerasta u masovnu histeriju, kao što je trenutno slučaj u Velikoj Britaniji. Rusiju su najviše voleli u vreme Jeljcina, kada je bila na kolenima.

Kako u Rusiji gledaju na odnos Balkana prema njima?

- U ruskoj tradiciji i kod Dostojevskog imate mit razlikovanja srpske elite od srpskog naroda. Oni tvrde da od Berlinskog kongresa elita potpada pod engleski uticaj i da on traje decenijama.

(Novosti)