Dejan Mirović: Kako je Vučić krenuo dobiće ulicu u Prištini, a možda i u Tirani

  DOĐE i to: Aleksandar Vučić i Milorad Dodik objaviše da će zajedno sa narodom, a i sa svim političkim i ostalim faktorima, napisati „deklaraciju o opstanku srpskog naroda”.

        Može li vlast koja je potpisala Briselski sporazum voditi politiku koja realno obezbeđuje poboljšavanje položaja Srba i u samoj Srbiji i u susednim i dalekim zemljama?

        Treba li se ovoj „deklaraciji” samo radovati ili od nje - zbog momenta u kojem se lansira, pre svega zbog promene kursa vlasti prema Kosovu i Metohiji, promene koja kreće ka „poslednjoj krivini“ - i zazirati? 

Baš bi bilo dobro da Srbija izrazi sopstvenu privrženost Rezoluciji 1244 SB UN

Dejan MIROVIĆ, profesor Univerziteta u Prištini, izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu

 • Aleksandar Vučić, kako je krenuo, dobiće ulicu u Prištini, možda i u Tirani, pošto ga Rama toliko hvali i biće prvi takav srpski predsednik u istoriji, a on neka neka razmisli zašto je to tako

         POSTOJI nekoliko ugovora o specijalnim vezama Srbije i Republike Srpske. Između ostalih, i Dejtonskim sporazumom je to predviđeno.

        Zato deklaraciju vidim kao politički akt, što znači - neobavezujući. To nije pravni akt. Kao takav, bar sa strane Srbije, služi i služiće za dnevnopolitičku upotrebu.

        Ubeđen sam da je njegova poenta: da se skrene pažnja sa obavezujućeg ugovora koji će Vučić potpisati sa osobom kakva je Hašim Tači.

        Deklaracija će biti vrsta opravdanja u vezi svega što se sprema sa Kosovom, a znamo kakve je sve posledice već proizveo Briselski sporazum.

        Bilo bi bolje da se predsednik Republike bavi onim stvarima koje su mu u nadležnosti i da pomogne Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, a koje od početka vlasti koristi kao monetu za potkusurivanje sa Zapadom - da bi obezbedio sopstveni opstanak na vlasti i imunitet za svoje problematično okruženje.

        Što se tiče Vučićevih dobrih namera prema Republici Srpskoj, one su se videle kada nije podržao referendum u RS, neko se sreo sa Bilom Klintonom i Ćamilom Durakovićem, koji tvrdi da se u Srebrenici desio genocid. Trebalo je da podrži referendum kao demokratski akt...

        Dakle, ništa dobro ne očekujem da proizađe iz toga.

        A šta nama treba? Deklaracija - ne. Nama treba pravnoobavezujući sporazum za oblasti: kultura, zdravstvo, prosveta, ekonomske veze.

        Pored sporazuma, postoje i druge varijante ugovora koji mogu da budu potpisani.

        Konkretno: da se u prvoj tački dozvoli da Srbi iz RS glasaju na izborima u Srbiji.

        Da druga tačka ugovora bude da RS smatra da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije u skladu sa Ustavom iz 2006. i Rezolucijom 1244 i svim drugim aktima koje je Vučić izbacio iz Briselskih sporazuma.

        Baš bi bilo dobro da Srbija izrazi sopstvenu privrženost Rezoluciji 1244 SB UN.

        Treća tačka je: da se osuđuje represija režima Mila Đukanovića nad Srbima u Crnoj Gori.

        Inače, Vučić, kako je krenuo, dobiće ulicu u Prištini, možda i u Tirani, pošto ga Rama toliko hvali i biće prvi takav srpski predsednik u istoriji, a on neka neka razmisli zašto je to tako.

        Dalje predlažem da se na svečanost potpisivanja te deklaracije, sa strane Srbije pozove Čeda Jovanović, jer je on prvi zastupao ovu politiku koju vodi vlast SNS. Čeda se prvi zalagao za nezavisno Kosovo i NATO, kao i za sve drugo što radi sadašnja vlast.

        To je moj savet protokolu.

        A savet Vučiću je da posle deklaracije ne ide u Srebrenicu. Bojim se novih nemilih scena u Srebrenici, jer Vučić toliko uživa da bude u centru pažnje, pa makar to bilo i u morbidnim scenama. A takva bi mogla da bude i scena da - prvi put u istoriji- predsednika Srbije jure po srebreničkim šumarcima.

(Fakti)