Davor Lukač: Vučić udara, a oficiri klimaju glavom

Predsednik Aleksandar Vučić držao je „motivacioni govor“ pripadnicima „Kobri“, obećavao im još veće plate i grmeo na „izdajnike“, a iza njega su stajali oficiri i klimali glavom. Valja biti uz vođu i sačuvati privilegije.

Niz političkih zloupotreba Vojske Srbije koje čini od dolaska na vlast, bilo kao potpredsednik Vlade, premijer ili kao predsednik države, Aleksandar Vučić nastavio je i u subotu (24. avgust).

Njegovi spin-doktori smislili su da prisustvuje polaganju kamena temeljca za novi objekat Odreda za posebne namene „Kobre“, jedinice koja brine o njegovoj i bezbednosti familije mu.

Održao je Vučić „motivacioni govor“, obećao bolje uslove i veće plate pripadnicima Vojske, posebno „Kobrama“, koje, navodno, imaju platu 2.000 evra, pa kad se na to doda povećanje pet do deset odsto… ihahaj.

Pažljiviji gledaoci su mogli da primete da Vučić ima problem sa vidom, dok je listao stranice napisanog govora, videlo se da su slova krupna, ogromna.

Oficiri na bini

I onda, kad je svečanost završena, troje pripadnika „Kobri“ sasulo po lopatu betona u iskopanu rupu, Vučić je ostao na bini da odgovara na „spontana“ pitanja novinara, prvo naravno Pinka, potom Informera… i osuo paljbu po Draganu Šolaku, ekolozima, opoziciji, poručujući da neće dozvoliti „novi Peti oktobar“.

I sve to ne bi bilo čudno da te reči ne izgovara sa amblemom „Kobri“ iza leđa, a iza stoje i glavom klimaju zamenik načelnika Generalštaba general Želimir Glišović i komandant „Kobri“ pukovnik Darko Đošić, inače dugogodišnji Vučićev šef obezbeđenja.

Ta dvojica oficira nisu našla za shodno da se sklone sa bine, jer vojska je depolitizovana. Ili im možda niko nije rekao za to.

Vojni obveznici su članovi raznih stranaka, ili aktivisti, ekološki, građanski, antivladini… Vojni obveznici su i muškarci zaposleni u „Šolakovim medijima“, koje Vučić i režimski tabloidi targetiraju kao „izdajnike i strane plaćenike“.

Možda je Glišović tokom duge vojničke karijere i nekim od njih bio komandant. Glišović je, inače, rođen 1964. godine i odavno je ispunio sve uslove za penziju. I starosne i po godinama staža, ali mu se nešto ne ide…

Nikad penzija

To svakako izaziva revolt kod oficira, koji smatraju da se time šalje loša poruka starešinama, da im je napredovanje usporeno. Šta očekivati ako je zamenik načelnika četiri godine stariji od načelnika.

Ali ima tih generala i pukovnika koji kopaju da se starosna granica produži, kako bi što duže ostali u vojsci i koristili privilegije koje već imaju, kaže jedan od starešina koji dugo godina tavori na zameničkom mestu, jer „šef“ odbija da ide u penziju.

I onda ti ljudi jednostavno čekaju penziju, da napune 55 godina, koliki je zakonski uslov. Ne kriju da penzije nisu loše, uzimajući u obzir prosek u Srbiji. Ali neka gorčina ostaje.

Glišoviću zameraju i što je, kao poručnik, po izbijanju rata u Bosni i Hercegovini, napustio vojsku, a odluka o tome objavljena u Službenom vojnom listu. Posle se ponovo aktivirao.

Vučićeva poruka

Stavljanjem oficira iza sebe, da ih kamere snimaju, Vučić očigledno šalje poruku da vojska stoji iz njega i da niko ne sme ni da pomisli da može da ga sruši sa vlasti.

To što pripadnici vojske učestvuju u ekološkim protestima, uprkos pretnjama koje im dolaze iz Vojnobezbednosne agencije, za Vučića je sigurno upozoravajući signal, i zato radi to što radi.

„Kad mogu aktivni generali i pukovnici u civilu učestvovati na mitinzima podrške Vučiću, što ne bi mogli i mi u borbi za očuvanje prirodnih resursa Srbije“, kaže jedan od njih.

Kako se osećaju oficiri koji na bini stoje iza Vučića, dok se on obračunava sa političkim protivnicima, to treba da oni sami preispitaju, i da smisle odgovor kad ih o tome pitaju porodica, komšije, prijatelji, od kojih su mnogi učestvovali u ratovima, pogotovo onom 1999. godine.

Pitati ih sigurno neće ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je te 1999. godine, kad je dobio poziv za mobilizaciju, dezertirao, pobegao u Crnu Goru. Zbog toga je osuđen na dve godine zatvora, a posle „petooktobarskih promena“ mu je progledano kroz prste.

Čak je odmah postao „specijalni savetnik“ tadašnjeg saveznog ministra unutrašnjih poslova Zorana Živkovića, potpuno protivzakonito, jer u MUP-u ne mogu da se zaposle lica koja su osuđivana.

Ali, od tada, a posebno od 2012. godine, sve može. Ako su u koliziji Ustav i zakoni i Vučić – primenjuje se Vučić!

(Vreme)