Danas: Zvanično nije na prodaju, nezvanično se rasprodaje – ponovo pokrenuto pitanje o privatizaciji EPS-a

 Nakon što je račun Elektroprivrede Srbije (EPS) prebačen iz Uprave za trezor u privatnu Alta banku, a dve nekadašnje EPS-ove firme preuzela mađarska državna energetska kompanija MVM, u javnosti je ponovo otvoreno pitanje privatizacije najveće domaće elektroenergetske kompanije.

Naime, mađarska kompanija MVM nedavno je povećala svoj vlasnički udeo u firmama Energotehnika Južna Bačka i Elektromontaža Kraljevo – sa dosadašnjih 33,4 na 60 odsto.

Ove dve kompanije važe za jedne od vodećih u Srbiji u oblasti energetske izgradnje, a ujedno su i među glavnim dobavljačima EPS-a. MVM grupa je prvi put ušla u njihov vlasnički sastav 2022. godine, kada je stekla manjinski udeo.

Ovo, međutim, nije prvi put da se mađarska kompanija dovodi u vezu sa EPS-om. Tokom 2023. godine, MVM je želela da, kroz formiranje zajedničkog preduzeća sa EPS-om, preuzme vlasništvo nad 11 srpskih hidroelektrana. Ta ponuda tada je odbačena kao neprihvatljiva.

Pojedini stručnjaci iz oblasti energetike smatraju da bi najnoviji potez MVM-a mogao da predstavlja korak ka pripremi terena za privatizaciju EPS-a.

Međutim, sagovornici Danasa ne dele to mišljenje. Oni u ovom potezu ne vide direktan korak ka privatizaciji, već nastavak trenda prodaje najvrednijih delova EPS-a, i to proverenim, bliskim partnerima.

Dodaju da bi, ukoliko se takva praksa nastavi, EPS mogao ostati bez svojih najvažnijih resursa, pretvoren u „ljušturu“ koju će u jednom trenutku država morati da proda.

S druge strane, zvanični stav države i dalje je da do prodaje EPS-a neće doći.

Nakon što su se informacije o privatizaciji EPS-a pojavile u medijima, oglasila se ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, poručivši da se godinama unazad, gotovo svakodnevno, u javnosti šire dezinformacije i strašenja građana izjavama o navodnoj privatizaciji EPS-a – i to, kako je navela, od strane različitih političara, aktivista i samozvanih stručnjaka.

„Nije privatizacija, ali jeste prodaja najvažnijih delova“

Profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević smatra da se u poslednjim potezima, uključujući prebacivanje računa EPS-a u Alta banku i preuzimanje dva važna preduzeća od strane mađarske kompanije MVM, ne može govoriti o direktnoj pripremi za privatizaciju EPS-a, već o prodaji njegovih najvrednijih delova.

„Nisam siguran da je to priprema za privatizaciju EPS-a. Mislim da se pričom o privatizaciji samo baca magla, dok se u stvarnosti prodaje sve ono što vredi i što radi za EPS“, kaže Radosavljević za Danas.

Kako objašnjava, onog trenutka kada prodate „poslovnim prijateljima“ sve EPS-ove dobavljače i velike partnere, kao što se sada dešava sa ova dva preduzeća, dolazite do istog rezultata. Podseća da je to bila ideja i 2023. godine, kada je postojala inicijativa da se 11 hidroelektrana prenese u zajedničko vlasništvo.

Prema njegovom mišljenju, ovakvi procesi vode ka obezvređivanju samog EPS-a, dodajući da se takva politika vodi već desetak godina.

„EPS beleži loše performanse, ne investira gotovo ništa u unapređenje kapaciteta, i na kraju ćemo imati firmu koja je prazna ljuštura, za koju ćemo u jednom trenutku biti srećni da je neko kupi“, smatra Radosavljević.

Ukazuje i da nije lako pripremiti privatizaciju EPS-a, dodajući da je to kompleksan i komplikovan proces. Međutim, ukazuje da ako prodate sve ono oko EPS-a što vredi, uključujući preduzeća koja su nekada bila zavisna, pa su izdvojena, a danas su njegovi najveći dobavljači – praktično ste završili posao.

Dodaje da bi, u slučaju da su se izdvojile i hidroelektrane, koje su, kako kaže, „jedino što još vredi u EPS-u“, država ostala sa termoelektranama koje ne vrede ništa, jer će morati da se zatvore ili da se u njih ozbiljno investira.

„Dovešćete se u situaciju da imate kompaniju za koju se s pravom postavlja pitanje – čemu služi?“, ukazuje Radosavljević.

Naš sagovornik naglašava da se ovde radi o nastavku loše politike prema EPS-u, ukazujući da u ovom slučaju imamo dva privatna preduzeća koja je preuzela strana kompanija i da se tu više ništa ne može učinitii.

Ističe i da već deset godina ćutimo o tome kako se poslovi daju „ispod žita“ jednoj kompaniji, kako se jedna firma planski „puni“ poslovima, dodajući da se ista priča sada dešava i sa Alta bankom.

U tom kontekstu navodi da je reč o klasičnom modelu državnog „pumpanja“ vrednosti određenih firmi, koje se kasnije prodaju.

„Imate pumpanje jedne privatne banke od strane države, i kada se ona dovoljno napumpa, biće prodata, a neko će na tome zaraditi milione. I sutra da postoji slobodno Tužilaštvo koje bude otvorilo taj slučaj, neće moći tu ništa da uradi. Šta da rade? Imaće firmu koja je prodata. A kako je nastala ta firma? Tako što ju je država godinama gradila i pumpala na polulegalan način – kroz poslove bez tendera“, kaže Radosavljević.

„Aktuelna vlast uspešno radi na smanjenju vrednosti EPS-a“

Generalni sekretar Socijaldemokratske stranke i bivši glavni poverenik Sindikata EPS „Nezavisnost“ Dragoslav Ljubičić kaže za Danas da država, koju predstavlja SNS vlast, nije pokazala nikakvu vrstu brige i domaćinskog odnosa prema imovini građana Srbije koju oni imaju u Elektroprivredi Srbije.

Prema njegovim rečima, da je drugačije, sigurno ne bi delegirali Dubravku Đedović Handanović, ministarku u aktuelnoj Vladi, na mesto Skupštine „nakaradnog Akcionarskog Društva EPS“.

„Samim načinom promene pravne forme preduzeća i ekspresnom smenom i otkazom tadašnjeg v.d. direktora  Miroslava Tomaševića bio je jasan pokazatelj da će pokušati, a uspeli su u tome, da umanje vrednost preduzeća i tako ga što ‘bolje’ pripreme za privatizaciju, kakva se desila sa preduzećima izdvojenim iz EPS-a koje je privatizovala mađarska elektroprivreda. Podsećam da se upravo Tomašević odupreo tadašnjoj ponudi i nameri mađarskih investitora“, ukazuje Ljubičić.

Napominje i da je od postavljanja ministarke Đedović Handanović na mesto Skupštine AD EPS, struja poskupela tri puta, a najavljuje se, podseća, još jedno. Ističe da se poskupljenje struje nije tako pozitivno odrazilo na finansijsko poslovanje preduzeća kako bi bilo, ocenjuje, da se preduzećem domaćinski i odgovorno upravlja.

„Otuda, iz te neodgovornosti i kriminalnog delovanja za to zaduženih ljudi se i dešava otvaranje poslovnih računa u, najblaže rečeno, nedoraslim bankama za poslovanje jednog takvog giganta kakav je EPS nekada bio i kakav svakako treba da bude“, kaže Ljubičić.

Prema njegovim rečima, u takvoj poslovnoj odluci, druge namere osim ostvarivanja ogromnog dobitka za tu banku, a verovatno i za neke pojedince, u rukovodstvu EPS-a nema.

Ističe i da su proizvodni rezultati sami po sebi najbolji pokazatelj kompletno loše namere vlasti i ljudi kojima je „dato“ da u ime građana upravljaju EPS-om.

„Konstantno rušenje imidža preduzeća, koje se ogleda u katastrofalnim proizvodnim rezultatima, finansijskim teškoćama, a u poslednjih više od pola godine konstantnim zlostavljanjem na radu prema zaposlenima koji podižu glas u nameri zaštite prava, na demokratiju u Srbiji i podršci studentskim zahtevima je takođe pokazatelj da se ovoj vlasti i ovom rukovodstvu ne sme ostaviti više ni trenutak vremena i mogućnosti da upravljaju našom imovinom jer ćemo bez iste vrlo brzo ostati“, smatra Ljubičić.

Šta bi značila privatizacija EPS-?

Govoreći o samom značaju eventualne privatizacije EPS-a, Radosavljević ističe da iskustva iz Evrope pokazuju da elektroprivrede ne treba da budu privatizovane, upravo zbog njihove ključne uloge u sigurnosti i stabilnosti snabdevanja.

„Ne možete porediti elektroprivredu sa, recimo, telekomunikacijama. Ako ne želite telekom uslugu, možete da je otkažete. Možete da birate između više operatera. Kod struje to nije moguće, ne možete da se vratite u kameno doba i da kažete da vam ne treba struja. Imate jednog isporučioca i nemate izbora“, navodi Radosavljević.

Zato, naglašava, davanje elektroprivrede u privatne ruke, posebno u zemlji poput Srbije, gde, kako kaže, ne postoje institucije koje bi kontrolisale monopol, može imati ozbiljne negativne posledice.

To bi se, prema njegovim rečima, odrazilo na cenu, dostupnost, kvalitet usluge. Navodi i da su mnoge velike elektroprivrede u istočnoj Evropi ostale u državnom vlasništvu upravo iz tih razloga.

„Uzmimo za primer zemlje koje su, kao i mi, izašle iz socijalističkog sistema, one nisu privatizovale elektroprivrede, iako su, recimo, privatizovale svoje naftne ili gasne kompanije“, ukazuje Radosavljević.

Ipak, kako kaže, to ne znači da EPS ne bi trebalo da ima strateške partnere.

„Naravno da treba razgovarati o tome da se pronađe ozbiljan, manjinski partner koji bi pomogao da se EPS podigne – bilo kroz javno-privatno partnerstvo, zajedničku izgradnju elektrana, ili neki drugi oblik saradnje. To bi trebalo da bude predmet javne rasprave. Ali, takvu raspravu u ovom trenutku ne vidimo kao deo politike ove vlade“, ističe Radosavljević.

Ukazuje i da su građani s pravom zabrinuti za eventualnu privatizaciju, jer EPS od 2001–2002. godine ne funkcioniše kao što je nekada funkcionisao.

„Znamo da postoje ozbiljni problemi, da se ne investira dovoljno, a i ono što se investira je loše. Znamo da mnogi iz EPS-a izvlače novac. I to nas je suštinski dovelo do toga da je cena struje povećana za 60 odsto u poslednje tri godine, a da se u samom EPS-u suštinski ništa nije promenilo“, naglasio je Radosavljević.

Đedović Handanović: EPS nije na prodaju

Na navode medija o mogućoj privatizaciji EPS-a reagovala je ministarka Đedović.

Ona je rekla da je EPS kompanija u vlasništvu države Srbije i najveće preduzeće u zemlji, i da niko od predstavnika države nije pomenuo prodaju najvažnije srpske kompanije.

Uprkos tome, kako je dodala, godinama unazad, skoro svakodnevno, razni političari, aktivisti i samozvani stručnjaci zastrašuju građane Srbije izjavama o privatizaciji EPS-a.

„Dok oni govore o krizama i prizivaju kolapse, EPS iz dana u dan dokazuje kontinuiranu proizvodnu i finansijsku stabilnost. Treću godinu zaredom EPS ostvaruje dobit, dok istovremeno beleži istorijski rekordna ulaganja u nove proizvodne kapacitete i modernizaciju postojećih, poput RHE Bajna Bašta, koja će biti završena ove godine – posle 43 godine“, navela je Đedović na svom Instagram nalogu.

I u trenucima globalne energetske krize, druge izuzetno sušne godine i sve složenijih uslova u rudarstvu, obezbeđeno je sigurno i stabilno snabdevanje privrede i građana Srbije, dodala je ministarka.

Ukazala je i da je posle više od tri decenije obećanja raznih političara, sadašnji menadžment, uz pomoć države, završio je i pustio u rad novi termo blok u Kostolcu, koji uspešno proizvodi električnu energiju i obezbeđuje energetsku sigurnost Srbije.

„Iako su mnogi godinama ranije najavljivali zeleni zaokret EPS-a, uz predani rad i trud, ove godine počeće da radi prvi vetropark EPS-a. Nije zanemarljiv ni nedavni početak rada solarne elektrane „Petka“, iako samozvani stručnjaci pokušavaju da umanje značaj ovog projekta. A ti isti ne mogu da prikažu nijedan sličan rezultat ostvaren godinama unazad“, napisala je ministarka.

(Danas)