Danas: Uvoz struje nova normalnost za Srbiju - da li je takav sistem održiv i kako bi mogao da se odrazi na cene?

 Uvoz električne energije postao je za Srbiju nova normalnost.

Podaci portala Energy Flux pokazuju da je uvoz struje u Srbiju u oktobru u odnosu na septembar drastično porastao, a da izvoza gotovo nije ni bilo.

U pojedinim trenucima tokom dana uvoz struje dostizao je čak 1.600 megavata, što je činilo oko 40 odsto ukupne potrošnje u tom trenutku.

Energetski konsultant Nenad Jovanović objavio je prošle nedelje na svom X nalogu podatak da je uvoz električne energije za 15 dana u oktobru iznosio 26 miliona evra, pozivajući se na podatke ENTSO-E.

Dodao je da je samo za tri dana prošle nedelje na uvoz struje potrošeno 10 miliona evra.

Očigledno je da domaći proizvodni kapaciteti (termoelektrane, hidroelektrane i obnovljivi izvori energije) ne uspevaju da zadovolje potražnju za strujom u Srbiji.

Elektroprivreda Srbije (EPS) za lošu proizvodnju električne energije krivi sušu, zbog čega se nedavno oglasila saopštenjem, na neki način pripremajući teren i za moguće loše finansijske rezultate.

„Zbog izrazito nepovoljnih hidroloških prilika u drugoj sušnoj godini zaredom, proizvodnja električne energije u hidroelektranama ove godine biće najniža u istoriji proizvodnje EPS-a. Uzrok loše hidrološke situacije su izuzetno male količine padavina u slivovima Drine i Dunava u poslednjih 18 meseci“, saopštio je nedavno EPS.

Jasno je da je i hladno vreme sa početka oktobra uz hladne radijatore primoralo građane širom Srbije da svoje domove ugreju uključivanjem klima-uređaja, TA peći i drugih grejalica na struju, što je dodatno povećalo potražnju i uvoz.

Sagovornici Danasa saglasni su da suša ugrožava proizvodnju električne energije, međutim ukazuju da je ipak ključni razlog velikog uvoza struje dugogodišnje neulaganje u proizvodne kapacitete.

26.000.000 € iznosi uvoz električne energije za 15 dana u oktobru (pokazuje obrada podataka ENTSO-E).
Samo za tri dana ove nedelje preko 10 milliona €.

Slika sa energy flux-a ilustruje današnji trenutak u 12:00 (15/10/2025) kada je uvezeno oko 38% potrebne potrošnje. pic.twitter.com/evMgz5SBjO

— Nenad Jovanovic (@shone_bate) October 15, 2025

Srbija, osim termo-bloka B3 u Kostolcu, u poslednjih više od 30 godina nije izgradila nijedno novo postrojenje, dok je doprinos obnovljivih izvora energije u enegetskom miksu još uvek minimalan. Za to vreme potrošnja struje daleko je viša.

Stručnjaci kažu da Srbija može da nastavi da funkcioniše po ovom sistemu, uvozeći struju, ali upozoravaju da bi u tom slučaju cena i za građane i za privredu mogla drastično da se poveća.

„Suša trenutno glavni razlog uvoza struje“

Energetski konsultant Dejan Stojadinović saglasan je da je uvoz električne energije postao nova realnost u Srbiji, prvenstveno zbog, kako kaže, drastično smanjene proizvodnje u hidroelektranama usled dugotrajne suše.

„I EPS je nedavno izdao saopštenje da su hidroelektrane ove godine u katastrofalnom stanju. Ne verujem da postoji neki drugi razlog osim očiglednog, prosto nema vode. Suša traje čitave godine i to je glavni razlog uvoza struje“, navodi Stojadinović za Danas.

On ističe da Srbija značajno zavisi od hidroelektrana, koje čine trećinu u ukupnoj proizvodnji električne energije.

„Kada tu dođe do poremećaja, to žestoko uzdrma čitav energetski sistem“, kaže naš sagovornik.

Posebno je zanimljiv podatak sa Energy Flux-a da je najveći uvoz električne energije tokom oktobra zabeležen u periodu između 10 i 15 časova, a kako Stojadinović objašnjava, poklapa se s vremenom industrijske potrošnje.

„Pikovi potrošnje su inače ujutru oko osam i uveče od 18 do 20 sati, ali u tom radnom intervalu svi rade, industrija, kancelarije, i moguće je da je bilo i dodatne potrošnje zbog grejanja, s obzirom na to da je u tom periodu bilo hladno, a daljinsko grejanje još nije bilo počelo“, ukazuje Stojadinović.

Takvi uvozi su, prema njegovim rečima, „interventni“ i javljaju se u trenucima kada potrošnja nadmaši trenutne mogućnosti domaće proizvodnje.

Na pitanje da li je dugoročno održivo da se oslanjamo na uvoz struje, Stojadinović odgovara da to tehnički jeste moguće, ali da je ključno pitanje koliko će to koštati.

„To ćemo videti tek sledeće godine. Ne znamo trenutno kakve su finansije EPS-a, ali postoji mogućnost da se situacija tokom godine izbalansira. Na primer, ako se napune hidroakumulacije i krenemo da proizvodimo više, pa uvozimo kad je struja jeftina“, objašnjava on.

„Problem je dugogodišnje neulaganje“

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor smatra da je problem ipak suštinski strukturalne prirode.

Kako ističe, u protekle tri i po decenije u zemlji nije izgrađeno nijedno veliko energetsko postrojenje, izuzimajući termo-blok Kostolac B3, koja je realizovana kineskim kreditom i tehnologijom koja se oslanja na ugalj.

„Evropa je otišla daleko u energetskoj tranziciji, a mi smo ostali tamo gde smo bili pre više od 35 godina“, kaže Kapor.

U međuvremenu, dodaje naš sagovornik, situaciju dodatno otežavaju ubrzane klimatske promene koje direktno utiču na smanjenje vodostaja reka.

„To je posebno zabrinjavajuće, jer se značajan deo domaće proizvodnje električne energije i dalje oslanja na hidroelektrane, inače infrastrukturu koja je većinom izgrađena još u vreme bivše Jugoslavije“, ističe Kapor.

Dodatni problem predstavlja i to što su termoelektrane u Srbiji dotrajale, često podložne remontima, a kvalitet uglja koji se koristi je lošiji.

„Ugalj koji uvozimo je skuplji, a dolaze i CBAM takse koje će dodatno povećati cenu proizvodnje“, upozorava Kapor, misleći na mehanizam EU koji oporezuje uvoz proizvoda s visokom emisijom ugljen-dioksida.

Trenutna situacija na tržištu, međutim, donekle ide u korist domaćeg sistema, kaže Kapor.

„Cena električne energije je relativno povoljna, pa smo uspeli da uvozimo u trenucima kada je to bilo isplativo“, objašnjava Kapor i dodaje da je jedna od retkih prednosti u ovom trenutku reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta, koja omogućava skladištenje energije i njeno korišćenje u periodima visoke potrošnje i cena.

Ipak, ukazuje, energetski miks Srbije i dalje ne prati savremene trendove, dodajući da solarnih postrojenja gotovo da nema, a energija iz vetra je, iako prisutna, nedovoljno razvijena.

„Potrebne su velike investicije u oblasti energetike, ali postoji bojazan da će država te investicije realizovati kroz netransparentne ugovore sa Kinom ili Rusijom, umesto kroz saradnju sa EU, koja nudi veću transparentnost i kvalitetniju ekspertizu“, ističe Kapor.

Na pitanje da li Elektroprivreda Srbije (EPS) može ovako da funkcioniše na duže staze, Kapor odgovara da može, ali će trpeti cela privreda.

Dodaje da će u tom slučaju zbog više cene struje privreda biti manje konkurentna, a veću cenu struje i poreza plaćaće i građani.

Šta kaže EPS?

EPS je nedavno saopštio da će zbog izrazito nepovoljnih hidroloških prilika u drugoj sušnoj godini zaredom, proizvodnja električne energije u hidroelektranama ove godine biti najniža u istoriji proizvodnje EPS-a.

Uzrok loše hidrološke situacije, kako navode, jesu izuzetno male količine padavina u slivovima Drine i Dunava u poslednjih 18 meseci.

Dodaju da su od početka godine hidro kapaciteti proizveli oko 6,5 milijardi kilovat-sati električne energije, a od toga da li će se i koliko popraviti hidrološka situacija narednih meseci zavisiće i konačni rezultat.

Izvesno je, kako kažu, da će hidro proizvodnja u 2025. godini biti manja za oko 25 odsto od prošlogodišnje, a za čak 40 odsto niža nego 2023. godine kada su hidroelektrane proizvele 12,66 milijardi kWh električne energije.

Očekivanja su da će proizvodnja hidroelektrana biti oko osam milijardi kWh, što je manje i od do sada najmanje godišnje od 8,3 milijarde kWh koja je zabeležena pre 36 godina.