Danas: U 2024. šest najvećih banaka u Srbiji ostvarilo neto dobit od 1,1 milijarde evra, što je za čak 30 odsto više nego u 2023.

 Ako je 2023. godina bila rekordno profitabilna za banke, prošla im je, po svemu sudeći, donela još veću zaradu.

Naime, u 2023. godini 20 poslovnih banaka koje rade na srpskom tržištu ostvarile su neto dobit (nakon plaćanja poreza) od 1,04 milijarde evra.

U 2024. godini, prema nerevidiranim finansijskim izveštajima, samo šest najvećih banaka je ostvarilo neto dobit od 1,1 milijarde evra. To je za čak 30 odsto više nego u 2023. godini.

S obzirom da sve banke nisu objavile svoje finansijske izveštaje za prošlu godinu, uzeli smo samo podatke šest najvećih banaka, sa aktivom većom od pet milijardi evra.

I prošle, kao i 2023. godine, najveći profit je ostvarila Rajfajzen banka. Ova austrijska banka je prošle godine zaradila, nakon poreza, 249,2 miliona evra. U 2023. godini zaradili su 182 miliona evra.

Druga po visini profita, kao i 2023. godine, bila je italijanska banka Inteza sa 229 miliona evra, nakon skoro 180 miliona evra u 2023. godini.

Na trećem mestu po visini profita u prošloj godini našla se mađarska OTP banka, koja je nakon strategije rasta putem akvizicija stigla među najveće banke na srpskom tržištu. Ova banka je zaradila u neto iznosu 219 miliona evra, nakon 143 miliona u 2023. godini.

Četvrta po veličini profita prošle godine bila je italijanska Unkredit banka sa 200,6 miliona evra dobiti, nakon 157,7 miliona u 2023. godini.

Na petom mestu je slovenačka NLB Komercijalna banka sa 141,6 miliona evra profita, što je za oko 13 miliona evra više nego prethodne godine.

Na kraju, među top šest banaka nalazi se i domaća AIK banka. Dobit ove banke prošle godine iznosila je 82,2 miliona evra, što je povećanje sa skoro 70 miliona evra iz 2023. godine. U vlasništvu AIK banke nalazi se i Eurobanka Direktna koja je prošle godine zaradila 14,9 miliona evra, što je malo više nego prethodne godine. Ukupna neto dobit ove grupacije u prošloj godini bila je oko 97 miliona evra.

Kao i obično, najveći generator neto prihoda za banke i prošle godine bile su kamate. Neto prihodi od kamata šest najvećih banaka u prošloj godini iznosili su 1,64 milijardi evra. Oni su za 11 odsto veći nego prethodne godine.

Drugi generator prihoda za banke su naknade i provizije. Za ovih šest banaka one su porasle prošle godine za 16 odsto i dostigle nivo od 580 miliona evra.

Mereno veličinom aktive, ovih šest banaka kontroliše više od 60 odsto ukupnog bankarskog tržišta.

Najveća banka po tržišnom učešću prošle godine ostala je Inteza sa 8,8 milijardi evra. OTP banka je na drugom mestu sa 8,1 milijardu evra aktive, a treća i četvrta su Unikredit i Rajfajzenbanka sa nešto više od 6,3 milijarde evra.

Peta po veličini je komibnovana AIK i Eurobank Direktna sa 6,5 milijardi evra, a na šestom mestu je NLB Komercijalna banka sa 5,5 milijardi evra.

Ukupna aktiva ovih šest banaka prošle godine iznosila je skoro 42 milijarde evra. Tokom prošle godine aktiva najvećih banaka je povećana za 10,5 odsto, pri čemu je najveći rast ostvarila Unikredit banka sa 16,3 odsto.

Prema rečima, ekonomskog analitičara Nenada Gujaničića, prošle godine kamatne stope su ostale dovoljno visoko da se ostvari profitna margina.

„Osim toga nije bilo loših kredita, a kada se to spoji dobijamo rekordne profite. U relativnom iznosu, prihodi od naknada su rasli brže od kamata, jer su u 2023. godini NBS i banke imale džentlmenski sporazum da se ne povećavaju naknade. Međutim, od septembra 2023. godine kada je NBS ograničila kamatne stope na stambene kredite, naknade su „puštene“. S druge strane, prihodi od kamata su rasli sporije, jer su već u 2023. godini banke pokupile kajmak“, objašnjava Gujaničić.

On dodaje je najveći rast kreditne aktivnosti ostvaren povećanjem keš kredita, što nije dobra vest.

„Gotovinski krediti su poznati kao davljenički krediti i to bi mogla biti predigra pred probleme. Ipak, dok god je dobro na tržištu rada, dok ima posla, banke su mirne“, napominje on.

Ovoliki profiti banaka mogu objasniti i zašto banke ćute na ograničenja koja donosi Narodna banka, ali i zašto NBS pokušava da ograniči kamate.

Od 1. janauara na snagu je stupila Odluka o privremenom ograničenju kamatnih stopa Narodne banke kojom se ograničavaju ne samo kamatne stope na stambene kredite, već i na potrošačke i gotovinske, kao i kamatne stope na dozvoljeni i nedozvoljeni minus i kreditne kartice.

Kao prvi cilj ograničenja kamatnih stopa navodi se sprečavanje naplate visokih stopa, a zatim i sprečavanje naglog rasta kamatnih stopa.

Do kraja maja maksimalna kamatna stopa na stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom biće pet odsto za dinarske i za kredite u evrima.

Za efektivne kamatne stope na dug po kreditnim karticima gornji limit je postavljen na 17,75 odsto za dinare i 14,65 odsto za evra, dok je maksimalna kamatna stopa za minus po tekućem računu 19,75 odsto. Za keš i potrošačke kredite limit je na 15,75 odsto za dinarske i 12,65 odsto za evarske kredite.

(Danas)