Данас: „Србија коначно слободна“ - како је изгледао тај 5. октобар 2000. године?

Вишедневни протести милиона грађана широм Србије због непризнавања изборних резултата окончани су јуче у Београду. Након више сукоба грађани су заузели Савезну скупштину и Радио-телевизију Србије, полиција се повукла са улица, а део се придружио грађанима“. Овако је известио наш лист 6. октобра 2000. о демонстрацијама одржаним дан раније због одбијања Слободана Милошевића да прихвати пораз на изборима за председника СРЈ од Војислава Коштунице.

Двоје погинулих, а стотињак повређених. “Освојени” Скупштина, РТС, Политика и Студио Б. Први гост “нове Телевизије Београд”, односно “ослобођеног РТС-а”, био је Ненад Човић, председник Демократске алтернативе. Поручио је, између осталог, припадницима СПС-а, ЈУЛ-а и СРС-а да неће бити реваншизма јер је Србија од тог дана демократска.

5. октобар – како је почео?

Непрегледне колоне аутобуса, теретних возила и путничких аутомобила крећу се од раних јутарњих часова путевима према Београду на заказани митинг Демократске опозиције Србије испред Савезне скупштине. Најбројније колоне су из Чачка, УжИца, Крагујевца, Шапца и Новог Сада, писао је Данас.

Полиција је на Више места безуспешно покушала да блокадама путева онемогући долазак демонстраната у Београд, али су грађани уклањали полицијска возила са пута. Присталице ДОС код Баточине одузели су од полиције водени топ.

Грађани око пола 12 пристижу на плато испред тада Савезне, данас једне једине Народне скупштине. На платоу су и три камиона, багер и десетине аутобуса, а око Скупштине присутно је тек петнаестак аутобуса. Око поднева долази до првих сукоба демонстраната и полиције која је испалила неколико патрона сузавца, добивши притом појачање у виду стотинак полицајаца под пуном опремом.

С тога градоначелник Чачка Велимир Илић позива грађана да не провоцирају полицајце. “Они су наши, они морају бити уз народ”, говори Илић. Присталице ДОС-а из Новог Сада прелазе Бранков мост и иду ка Скупштини, док се на челу оне колоне која долази са Чукарице налази багер.

“Готов је”, “Спаси Србију и убиј се…” скандира се пре почетак митинга, а ту су и два камиона с озвучењем, као и транспарент “Чачак нема кочнице”.

Багером на Скупштину

Савезни посланик Љубивоје Тадић даје рок Милошевићу да до 15 часова призна вољу грађана и победу Војислава Коштунице, а исти је рок постављен и челницима РТС-а и Савезне изборне комисије. За то време тридесетак полицајаца под пуном опремом улазиу РТС, а колона студената с платоа Филозофског факултета иде на митинг.  РТС у 15 часова прекида програм, привремено, а демонстранти покушавају да помоћу багера поломе рампу при улазу у Скупштину.

Џо Багериста

Више пута поменути багер довезао је Љубисав Ђокић – Џо Багериста и тиме постао један од симбола ових демонстрација. До средине 90-их имао је своју шљункару, коју су му, тврдио је, узели „корумпирани политичари да би на Макишу зидали викендице“.

Више хиљада демонстраната затим јуриша на улаз Скупштине, полиција испаљује сузавце, растерујући тако грађане с главног улаза. Маса се повлачи према градској Скупштини, док они најупорнији, упркос позивима с разгласа да мирно демонстрирају, и даље наваљују на улаз парламента и група људи успева да у Скупштину уђе кроз прозор.

Демонстранти око пола пет успевају да уђу у Скупштину. Из ње почиње да се вијори густ, црни дим. Полиција непрекидно баца сузавац, а очекивици су трврдили да су се чули и пуцњи из ватреног оружја, писао је тих дана Данас. Грађани из парламента кроз прозор избацују слике Слободана Милошевића, намештај, папире итд. У том тренутку простор од Трга Николе Пашића до Правног факултета, Улица Српских Владара (данас Краља Милан), Трг Славија и Улица Кнеза Милоша потпуно су испуњени грађанима.

Представници Г17 предали су у међувремену у Палати правде кривичне пријаве против Милошевића и чланова СИК-а.

Неколико демонстраната у 17 часова пристиже у Ургентни центар где је повредама подлегла 25-годишња девојак која је повређена на углу Дурмиторксе и Кнеза Милоша.

Уз помоћ багера, грађани улазе у РТС у Таковској, а зграду јавног сервиса убрзо захвата пламен који се затим шири на три спрата. Главни и одговорни уредник Информативног програма Милорад Комраков склоњен је био на безбедно место после покушаја групе грађана да се са њим физички обрачунају приликом преузимања те медијске куће.

За то време на РТС-у – музичка емисија уместо Дневника.

На Славији поново сузавац и шок бомбе, а представници ДОС-а апелују на демонстранте да пропусте ватргосана кола како би угасили пожар у парламенту.

Столице, столови, пепељаре, компјутери… изниосе се из Скупштине. Милан Ст. Протић, градоначелник Београда који је изабран на конститутивној седници тог 5. октобра апеловао је на грађане да врате у Скупштину народну имовину.

Преузимање Студија Б

Полицајци у Ташмајданском парку носе заставу Србије и отпоздрављају демонстрантима. Педесет припадника Специјалне антитерористичке јединице МУП вади шаржере из оружја. Новинар Студија Б Марко Јанковић, поручује путем те телевизије „Студио Б је слободан“.

У ослобађању Студија Б улогу је имао и Драган Васиљковић – Капетан Драган који је у Београђанки, где се Студио Б налазио имао канцеларије свог Фонда. Васиљковић је у једном интервјуу причао да је био први који у Студио Б ушао и то из страха да тридесетак полицајаца који су се тамо налазили с аутоматскиом наоружањем не запуцају на демонстранте који су желели да у зграду уђу, али и да би се избегао пожар у овој згради, налик на онај у РТС-у и Скупштини. Полицајци су му, како је причао, предали оружје које је оставио у соби у фонду, а за узврат их је безбедно спровео из зграде до војне касарне.

Коштуница се нешто иза 18 часова, у пратњи владике Атанасија Раките се пробија кроз масу, док у тим тренуцима хеликоптер МУП-а прелеће центар града. РТС не емитује никакав програм. У згради државне телевизије пожар је локализован, а ватрогасци још гасе онај у парламенту. Група демонстраната разбијала је стакла на згради у којој је седиште београдског ЈУЛ-а. То је једина зграда која је у том делу града оштећена. Радње у ширем центру су затворене, многе излепљене налепницама Лидери ДОС-а грађане позивају да не развијају град, а њихове присталице улазе у зграду Политике.

Коштуница позивао да се не иде на Дедиње

Коштуница се обратио грађанима у 19 часова из Скупштине града позивајући на мир међу становницима Србије, а окупљенима поручује и да не иду на Дедиње, него да остану ту где су народне институције.

“Поносан сам зато што сам грађанин Србије и Југославије, поносан сам зато што припадам нашој светој Цркви, поносан сам зато што сте ми указали поверење. | поносан сам зато што сте ме изабрали за председника СРЈ (…) 1 слобода и мир и ред су победили на овим изборима. Али, он (Милошевић) то неће да призна, он је решио да краде, крао је капом и шаком, пронашао је још један начин – да за њега на Косову гласају Албанци чак и тамо где .нису гласали за њега, где нијебило бирачких места”, поручио је он између осталог.

„Добро вече из ослобођење Политике…“

ТВ Политика вести креће са “Добро вече из ослобођење Политике”, док ТВ Палам и Пинк само емитују саопштења да “због актуелних дођања у Београду прекидању емитовање редовног програма. На Кошави само лого те телевизије.

Veliki datum, veliki dan, istorijski događaj za ponos građana Srbije... pic.twitter.com/diEqpQ1zoe

— Зоран Живковић (@ZoranDirektno) October 5, 2024

На балкону глумци и музичари

Слављеничка атмосфера на улицама, а са балкона Скупштине града Београда поздравило их је и неколико јавних личности.

Музичар и члан групе Г17 Плус Антоније Пушић – Рамбо Амадеус рекао је да „ако желиш победити не смеш изгубити“ и отпевао песму „чобане, врати се, овце твоје не могу без тебе“.

Глумица Даница Максимовић је поздравила Београд и њен родни Аранђеловац и све грађане који су дошли у Београд. Савезни посланик из Пожаревца Обрен Јоксимовић је рекао да представници бивше власти „нису Срби, већ комунисти“ ı узвикнуо „Готов је“, а затим је певачица Оливера Катарина је отпевала песму „Алај ми вечерас по вољи“. Грађанима су се обратили певачица Слађана Милошевић и
глумци Сергеј Трифуновић и Небојша Глоговац.

Коштуница је грађане позивао да остану у Београду, а Слободан Милошевић 6. октобра је признао пораз и честитао кандидату ДОС-а на победи.

“Широм града након данашњих догађаја влада анархично весеље, људи се улицама возе у фотељама, обучени у делове опреме одузете од полиције. Неке од приватних пекара које јуче цео дан нису радиле почеле су да пеку пецива за људе који се враћају са демонстрација, писао је Данас 7. октобра 2000. године.

(Данас)